Vlada Republike Srbije
Piše: Bojana Ružić (Blog o socijalnom uključivanju)
EURES
Mreža EURES je mreža zavoda za zapošljavanje pokrenuta 1993. sa ciljem da olakša slobodno kretanje radnika unutar 28 EU zemalja, uključujući i Švajcarsku, Island, Lihtenštajn i Norvešku. Partneri u mreži mogu biti javne službe za zapošljavanje, privatne službe za zapošljavanje, sindikati, organizacije poslodavaca i drugih relevantnih aktera na tržištu rada. Partneri pružaju informacije, usluge savetovanja i posredovanja pri zapošljavanju. U praksi, EURES pruža svoje usluge preko portala i kroz mrežu od oko 1000 EURES savetnika koji su u svakodnevnom kontaktu sa tražiocima posla i poslodavcima širom Evrope. Ulaskom Srbije u EU Nacionalna služba za zapošljavanje postaće deo ove mreže, a srpskim državljanima biće dostupna usluga posredovanja pri zapošljavanju u drugim zemljama članicama EU.
2 + 3 + 2
Evropska unija tradicionalno postavlja određena ograničenja u slobodnom kretanju radnika koji dolaze iz novih država članica, tzv. prelazni period. Ukupni prelazni period koji traje sedam godina je podeljen u tri faze – ‘formula 2 + 3 + 2 godine’, što znači da početno ograničenje za pristup tržištu rada od dve godine, države članice mogu nakon revizije produžiti za još tri godine, a uz opravdan razlog za još dodatne dve godine.
U načelu, pet godina nakon pristupanja prelazni aranžmani bi trebalo da se okončaju, s tim što postoji mogućnost da stare članice zatraže od Evropske komisije da im još dve godine dopusti da nastave sa primenom restriktivnih mera, ali samo pod uslovom da dođe do ozbiljnih poremećaja na njihovom tržištu rada. Nova članica može primeniti tzv. recipročne mere, ograničavajući pristup svom tržištu rada za radnike iz onih država koje su ograničile slobodu kretanja njenih radnika. Odredbe prelaznih sporazuma se nikako ne mogu primeniti izvan maksimalnog perioda od sedam godina nakon pristupanja. Svaka stara članica EU posebno donosi Odluku o prelaznom periodu za nove države članice, u zavisnosti od stanja na nacionalnom tržištu rada i potražnji za radnom snagom u određenim zanimanjima. U slučaju da prelazni period bude dogovoren i za našu zemlju primenjivaće se pravilo o prednosti što znači da će poslodavci iz starih država članica imati obavezu da pri zapošljavanju daju prednost radnicima iz Srbije u odnosu na radnike iz trećih zemalja (nečlanica).
EVROPSKA KARTICA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
Evropska kartica zdravstvenog osiguranja omogućava pristup medicinskim uslugama za vreme privremenog boravka u bilo kojoj od 28 zemalja EU, kao i Lihtenštajnu, Norveškoj, Švajcarskoj i na Islandu, prema istim uslovima i po istoj ceni (besplatno u nekim zemljama) kakvu imaju ljudi osigurani u toj zemlji.
Kartice izdaje nacionalni fond za zdravstveno osiguranje. One izgledaju ovako.
PRAVILA ZA KOORDINACIJU SISTEMA SOCIJALNE SIGURNOSTI
Koordinacija sistema socijalne sigurnosti je skup pravnih propisa EU prema kojima se usklađuje primena nacionalnih zakonodavstava o socijalnoj sigurnosti dve ili više država članica na radnika, samozaposlenog ili na radno neaktivnu osobu koja se kreće ili boravi na teritoriju više od jedne države članice EU uključujući i članove porodice te osobe, a radi ostvarivanja prava na davanja iz sistema socijalne sigurnosti.
Ova koordinacija znači povezivanje različitih nacionalnih sistema socijalne sigurnosti država EU, a cilju zaštite prava osoba obuhvaćenih Uredbama EU o koordinaciji sistema socijalne sigurnosti. Sve države imaju pravo da odluče ko može biti osiguran u skladu s njihovim zakonodavstvom, koji su rizici i pod kojim uslovima, odnosno na koji način, se finansiraju sistemi socijalne sigurnosti. EU pruža zajednička pravila kojima se štite prava iz socijalne sigurnosti dok se pojedinac kreće unutar Evrope, uključujući i Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.
(…)
Tekst “5 stvari koje morate znati o kretanju radnika u EU” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.
pdf [3 MB]
Napiši komentar