Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Blizu polovine građana Srbije bi podržalo članstvo zemlje u EU na referendumu o tome, dok bi nešto više od četvrtine glasalo protiv članstva, pokazuje redovno istraživanje javnog mnjenja Kancelarije za evropske integracije. Stopa podrške građana članstvu u EU se nije u većoj meri promenila u odnosu na prethodno istraživanje iz juna 2015, dok je stopa protivljenja članstvu ostala nepromenjena. Većina građana, kao i ranijih godina, smatra da bez obzira na evropske integracije reforme treba sprovoditi a da sa Prištinom treba kroz dijalog rešavati otvorena pitanja. Za građane Srbije Švajcarska i dalje predstavlja najbolji model uređenja države, dok se percepcija građana bitnije promenila u korist EU kada je reč o tome ko je najveći donator Srbije od 2000. godine.

Prema istraživanju sprovedenom u decembru prošle godine, čiji rezulati su objavljeni 1. februara, ako bi sutra bio održan referendum sa pitanjem “Da li podržavate učlanjenje naše zemlje u EU?” 48% građana bi glasalo za članstvo u Uniji.

Protiv bi se izjasnilo 28% građana, a ne bi glasalo 15% građana, dok 9% ne zna ili nema odgovor, rezultati su istraživanja pod nazivom „Evropska orijentacija građana Srbije“ u kome je učestvovalo 1.027 punoletnih ispitanika.

U odnosu na juni podrška članstvu je opala za jedan procentni poen, dok je procenat građana koji su protiv članstva ostao nepromenjen. Prema istraživanju iz juna, 49% građana je reklo da bi glasalo za članstvo u EU, 28% da bi glasalo protiv, 17% ne bi glasalo uopšte, dok 6% nije znalo šta bi odgovorilo.

Prema istraživanju iz decembra, 30% ispitanika je reklo da bi članstvo u EU za njih bila dobra stvar, 29% građana smatra da je to loše, a 41% misli da to nije ni dobra ni loša stvar.

Za najveći broj građana, 18%, članstvo u EU predstavlja mogućnost da se uredi stanje u državi, više mogućnosti za zapošljavanje (16%), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (15%), kao i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (12%).

Kao i u prethodnom istraživanju, najviše građana, 32%, što je 7 procentnih poena više u odnsou na jun, smatra da je švajcarski model najbolji za uređenje i izgradnju zemlje, dok je Nemačku izdvojilo 19% ispitanika a Rusiju 15%.

Podrška reformama i dijalogu s Prištinom

Kancelarija za evropske integracije saopštila je da je prema istraživanju iz decembra podrška građana reformama, kao i prethodnih godina, veoma visoka.

Istraživanje koje je sprovdeno po standardima evropskog istraživanja Evrobarometar, pokazalo je da 73% građana smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja “bolje uređene Srbije”.

Građani prepoznaju kao najznačajnije reforme koje najviše utiču na njihov svakodnevni život borbu protiv korupcije (20%), reformu pravosuđa (16%), reformu obrazovnog sistema (15%) i reformu zdravstvenog sistema (13%), navodi se u saopštenju Kancelarije za evropske integracije.

Sledeća po važnosti je reforma zdravstvenog sistema sa 13%, a slede bolja zaštita ljudskih prava i reforma poljoprivrede (7%) i zaštita potrošača (5%), dodaje se u saopštenju.

Najveći procenat građana, 65%, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno, kako se navodi u saopštenju, dve trećine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.

Da sa Prištinom treba razgovarati samo o statusu Kosova smatra 22% građana, dok 13% ispitanika nema stav.

U junu je 66% građana smatralo da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU,  18% da sa Prištinom treba razgovarati samo o statusu, dok je bez stava o dijalogu 16% građana.

Najviše građana, 35 odsto, i dalje smatra da ulazak Srbije u EU usporava politika uslovljavanja i ucena Unije prema Srbiji, ali se njihov procenat znatno smanjio u odnosu na jun kada je takav stav imalo 46 odsto ispitanika.

Promena u percepciji EU kao donatora

Istraživanje je pokazalo da je došlo do promene u percepciji EU kao donatora, pošto je u decembru najviše građana izdvojilo EU kao najvećeg donatora, dok su ranijih godina građani kao najvećeg donatora uglavnom doživljavali Rusiju.

Kada je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 27% ispitanika je u decembru navelo da je EU najveći donator Srbiji, 20% misli da je reč o Rusiji, za Japan se izjasnilo 15% građana, dok je na četvrtom mestu Kina sa 14%.

EU i Rusija su, u percepciji građana, bile gotovo izjednačene po obimu bespovratne razvojne pomoći Srbiji koju su dali od 2000, pošto je EU kao najvećeg donatora navodilo 24%, a Rusiju 22% građana.

Prema zvaničnim podacima, u periodu od 2000. do 2014. godine Evropska unija i njene države članice sa oko 2,6 milijarde evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, navodi se u saopštenju Kancelarije za evropske integracije.

Izvor: EurActiv.rs