Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ivana Vasiljević (Blog o socijalnom uključivanju)

(…)

Jan Amos Komenski (Jan Amos Komensky), češki pedagog, naučnik, nastavnik i pisac, jedan od pionira OBRAZOVANJA ZA SVE, dao je jedinstvenu definiciju: Škole su fabrike svetlosti! Svetlost Škole koja svesno neguje inkluzivne principe sija na najjače, najlepše i najposebnije. „Fabrikovanje Svetlosti“ zahteva posvećenost, istrajnost, svesnost onih koji razumeju da je Škola misija za odabrane koji imaju dar da prepoznaju svetost autentičnog sjaja Svetlosti. Meaning?! Fleksibilan i otvoren um nastavnika presudan je u kreiranju (pro)inkluzivne atmosfere u negovanju najmlađih.

U inkluzivnom odeljenju se izgrađuju prijateljstva među decom/učenicima zasnovana na poštovanju i razumevanju različitosti kao ličnog/odeljenjskog bogatstva. Kako? Učenjem po modelu, podržavanjem i negovanjem najmlađih od strane njihovih nastavnika u duhu prihvatanja, saosećajnosti, ljubavi, ljubaznosti, jačanja samopouzdanja… To je trasiranje puta Svetlosti ka dosezanju autentičnog sjaja kojim sijaju ona odeljenja/škole u kojima deca/učenici rastu u atmosferi poverenja i ljubavi.

(…)

Deca najbolje uče u prirodnoj, vršnjačkoj grupi. Najadekvatnija podrška deci/učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama jeste vršnjačka podrška u redovnoj školi. Duboko verujem da ne postoji stručnjak, niti institucija koji mogu da zamene učenje u vršnjačkoj grupi. Prirodno okruženje – prirodno stimuliše celokupan razvoj deteta/učenika sa posebnim obrazovnim potrebama. A, vršnjačka interakcija je dobit za svu decu/učenike u grupi/odeljenju jer u korenu ruši predrasude, stereotipe, strahove skovane u neznanju i od neznanja od onih koji su zaboravili da je u srži/biti/osnovi/temelju ljudskog postojanja ZAJEDNIŠVO. Jer samo zajedno smo celina. Celo. Jedno. Svetlost.

U moje odeljenje, školske 2009/10. upisan je Danilo, dečak sa teškoćama iz spektra autizma koji je do tog trenutka imao izuzetno skromno iskustvo boravka u grupi dece. Roditelji su jarko želeli da ga upišu u redovnu školu. Konačno, u devetoj godini života, ulazi u prvi razred redovne osnovne škole. Strategije koje smo zajednički osmišljavali u procesu socijalizacije, kao i sticanja akademskih znanja i veština bile su raznovrsne i višestruke, odnosile su se na period boravka u školi, ali i van škole. Prioritet u prvoj godini našeg zajedničkog putovanja bila je socijalizacija…upoznavanje Dače sa decom, njihovo obostrano povezivanje i otvaranje. Vrlo brzo, pokazalo se da je kontakt sa decom za njega najdragocenije životno iskustvo. Fascinantna drugarska podrška, različita u intenzitetu, sadržaju, pristupu…učinila je da je ovaj dečak izvanredno napredovao u svim aspektima razvoja njegove ličnosti. Oni su ga učinili bogatijim za neverovatno, autentično iskustvo života u zajednici u kojoj se različitost gaji, u kojoj je različitost osnova za povezivanje, a ne odbacivanje. Dali su mu pravu sliku njega, toplog, pametnog, nežnog, dobrog, druželjubivog dečaka. Dao im je pravu sliku njih, toplih, pametnih, nežnih, dobrih, druželjubivih dečaka i devojčica. Postoje zajedno na najlepše. Njihova ljubav će isceliti Svet.

(…)

Tekst “BRAVO, USPEO SI!” Ivane Vasiljević u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.