Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Emanuela Stanković (Blog o socijalnom uključivanju)

Postoje različite teorije o poreklu romskog naroda. Ona koja je meni najbliža i najrealnija jeste da su Romi u sukcesivnim etapama emigrirali iz Indije ka zapadu. Jedan dokument iz 1422.godine koji je pronađen u Forliju u Italiji, potvrđuje da su i u to vreme Romi znali da je Indija zemlja iz koje oni potiču, tj. bili su svesni svog istorijskog i kulturnog porekla. Novija istraživanja, naročito bliskoistočnih, a pre svega arapskih dokumenata, pokazuju da su Romi ali i drugi, za njihovo indijsko poreklo znali još u sedmom ili osmom veku naše ere. O tome kad, kako i zašto su Romi napustli Indiju, postoje brojne predpostavke koje su očuvane i kroz  njihove brojne legende, koje ne retko, šire predrasude o razlozima njihovih lutanja. Evo jedne od najpoznatijih romskih legendi, koja govori o tome kako su oni nastali .

Poznati persijski pesnik Firdusi u svojoj “knjizi o kraljevima” kazuje kako je oko 420. pre naše ere, Bahram-Gur dobrodušni i mudri vladar iz Sasanidske dinastije primetio kako su  njegovi podanici, iz dana u dan sve tužniji, a kao razlog njihovom tugovanju, pominjali su da nemaju čime da se zabave. Poslove koje su radili bili su teški, a zabave nimalo nisu imali, pa je Bahram-Gur odlučio da svom narodu olakša život, koliko god je mogao. Rešio je da im pronadje nekakvu razonodu.

Jednoga dana odabere on nekoliko svojih poverljivih ljudi, i pošalje ih kralju Kambodže, i indijskom Maharadži, koji se zvao Šankal. Zamolio je on Šankala da medju svojim podanicima izabere neku poveću grupu ljudi, koja ima talente i sposobnosti da olakša život drugim ljudima. Verovao je on da će na taj način razbiti monotoniju i tugu svojih podanika, i tako im pomoći. Ne dugo posle toga, u zemlju Bahram-Gurovu, stigoše kao dar indijskog Maharadže, 12.000 pevača i svirača, kojima on, dodeli zemlju, orudja za obradu zemlje i poprilično raznih semena biljki. Dao im je sve to, kako bi osim što će zabavljati njegov narod, mogli i da od sopstvenog rada žive. Ti ljudi, po imenu Luri, koji su bili dobri muzičari i zabavljači, svirali su i pevali, tako da su Bahram-Gurovi podanici dobili volju za životom i oraspoložili se. Više nisu bili nesrećan narod, a njihov kralj, kako veli pesnik Firdusi, bio je zbog toga srećan.

(…)

Tekst “Čarobni svet romskih legendi” Emanuele Stanković u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.