Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ksenija Graovac (Blog o socijalnom uključivanju)

Filantropija i fandrejzing – ko se time bavi? Čiji je to posao?

Dok sam se bavila isključivo razvojem filantropije, tj. davanja za opšte dobro, mahala sam jednim papirom neprekidno. Sada se više ne sećam gde sam našla tekst koji sam potom odštampala na pomenuti papir, ali je bio zlata vredan. U tom tekstu je stajalo da je u jednoj organizaciji civilnog društva (koja misli da opstane), filantropija i prikupljanje sredstava posao svakog zaposlenog. Od izvršnog direktora i onoga ko je zaposlen da prikuplja sredstva do onoga ko se javlja na telefon. Taj neko mora da zna čime se sve vaša organizacija bavi i da povremeno s druge strane žice suptilno prepozna potencijalnog donatora.

Koliko je ubeđivanje svakoga u organizaciji da je fandrejzing i njegov posao – teško, iskusila sam u svakoj organizaciji u kojoj sam radila. Ljudi se teško navikavaju na činjenicu da pored svog posla imaju još taj neki – nepotpuno definisan, a očigledno ozbiljan. Nedovoljno jasan, a neizbežan.

Lek za ovu boljku je efektan, ali lečenje dugo traje. Ako želite da se svako oseća kao osoba koja je dužna da poznaje misiju i ciljeve organizacije i da ih uvek predstavi lako i precizno, onda morate da gradite filantropsku kulturu u svojoj organizaciji. I da menjate svest. Eto, rekla sam – svest. Menjati. Mukotrpno. Ali neophodno.

Verujemo da je prikupljanje sredstava posao koji se radi spolja. Ali se ovaj posao pre svega radi i iznutra. Komunicirajte dobro, pravovremeno i kvalitetno u svojoj organizaciji. Neka svi znaju šta organizacija radi, kuda ide, čemu stremi. Održavajte redovne sastanke na kojima ćete slušati druge – slušajte i učite. Pitajte i predlažite. Zdrava filantropska kultura u vašoj organizaciji treba da se ogleda u preuzimanju odgovornosti za napredak organizacije od strane svakog zaposlenog. Takođe, u naporima da se misija održi, a ciljevi postignu. U opisu posla jedne ili dve osobe je da prikuplja sredstva, ali te osobe to ne mogu da postignu same. Potrebna im je jaka unutrašnja podrška, mreža komunikacije i razumevanja kako bi ovaj naporan posao doneo dobre rezultate za celu organizaciju.

(…)

Tekst “Čiji je to posao?” Ksenije Graovac u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.