Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Forma i/ili funkcija?

Objavljeno 22.05.2012.

Piše: Miodrag Počuč (Blog o socijalnom uključivanju)

“Forma” je, u najgrubljem značenju – “oblik”, a može se odnositi na bilo šta –predmete, objekte, prostor, pravilnik, ugovor, garderobu, umetnički izraz… “Funkcija” je svrha nekog predmeta, objekta, prostora, pravilnika, ugovora… Na primer, dobro funkcionisanje unutar nekog prostora, jeste osnovna svrha planiranja.

Poznata je i prihvaćena činjenica da “forma” zavisi od “funkcije”. Ali, važi i obrnuto pravilo, što je za naše društvo, očigledno – “viša matematika”. Ako korisnici nečega ne razmišljaju o funkciji toga što koriste, onda njegova forma neće biti odgovarajuća. Istovremeno, ako nemamo adekvatnu formu nečega onda to neće ni biti u funkciji. Dakle, nemoguće je govoriti o formi bez funkcije, kao ni o funkciji bez forme!

I koncept dizajn za sve u svojoj osnovi ima i formu i funkciju. Forma je umetnička i estetska komponenta dizajna, dok funkcija predstavlja njegovu praktičnu i upotrebnu vrednost. Razmišljajući o desetogodišnjem iskustvu koje imam u oblasti pristupačnosti i dizajna za sve, ne mogu a da ne zaključim da su kod nas ljudi, na neki način, “operisani” od “forme i funkcije” kao celine. Nažalost! Posledica toga jeste da u praksi imamo, uglavnom, ili formu bez funkcije ili obrnuto, to jest – “ništa”.

Naše društvo kao da neguje puko “zadovoljavanje forme”, bez ikakve funkcije. Primeri su mnogobrojni. U praksi, zapravo, to izgleda ovako – “Burazeru, daj da mi nekako izbunarimo tu upotrebnu dozvolu, mani me tih pravila i propisa, nemoj još na to da moram da mislim!?

Kada smo već kod propisa, nadležno ministarstvo je, takoreći, “preko noći” usvojilo novi Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti. Najpre sam pomislio – konačno nešto što nam treba. Nedugo potom, samo posle nekoliko iščitanih stranica dugo očekivanog Pravilnika, nisam znao da li da se smejem ili da plačem. Pronašao sam oko 190 grešaka – različitih nelogičnosti, zamena teza, nedorečenosti, ponavljanje celih članova Pravilnika, i sve to uz “tako kreativno” korišćenje čuvene copy/paste nauke.

Zakonodavci, na žalost, nisu čak ni umeli pravilnik dobro da isprepisuju od drugih! Tek se nisu potrudili da nove standarde usaglase s postojećim propisima i regulativom. Odnosno, ili nisu ni znali šta su usvojili ili ne nameravaju da to primenjuju u praksi. Još jednom je “čista” forma nadvladala svrhu!

E sada, kakva je zaista primena tog pravilnika u praksi? Razgovarao sam skoro s jednim “investitorom”, koji gradi stambeno-poslovne zgrade u Novom Sadu. Projekat njegove nove zgrade nije imao pristupačan ulaz, odgovarajuće toalete, vrata koja je nameravao da postavi nisu bila odgovarajuće širine… Kada sam ga upozorio na te propuste i pojasnio mu da, primera radi, ako već ima stepenice na ulazu treba uz njih da ima i rampu, maksimalnog nagiba od 5%, da širina vrata treba da je minimalno 90 cm, on odbrusi –Ma kakvi propisi, koga briga za njih, …. neće tu ni živeti niko kome to treba! I opet forma bez funkcije… kao i investiranje bez upotrebne vrednosti.

U toku je i rekonstrukcija novosadskog Dunavskog parka. Prvi projektant je, zamislite, na jednom mestu predvideo nagib rampe od 37,7%! Kako li je samo dobio licencu za rad?! Pitao sam se zašto je i planirao da postavi takvu rampu ako je ne možemo svi samostalno koristiti.

Nedavno sam na ulazu u jednu novu zgradu, koja je tek dobila upotrebnu dozvolu, naišao na “rampu”, pre bih rekao betoniranu kosinu, nagiba, verovali ili ne, od 65%. Protivno svakoj logici, tek propisima koji kažu da maksimalan nagib može biti 5%! Neko je umašio, ništa manje, nego 13 puta… Ali je forma ipak zadovoljena, naravno.

(…)

Tekst “Forma i/ili funkcija?” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Kalkulator socijalnih davanja

Blog > <

Aktuelni dokumenti > <

Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji
Decembar, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC u Republici Srbiji: Metodološki okvir i analiza izabranih pokazatelja siromaštva i nejednakosti
Decembar, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj osoba koje žive sa HIV
Decembar, 2021 arrow right pdf [305 KB]
E2E: Utvrđivanje institucionalnog okvira za uspostavljanje Nacionalne standardne klasifikacije zanimanja u Srbiji
Decembar, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Analiza održivih modela za obezbeđivanje pristupa čistoj pijaćoj vodi, kanalizaciji i električnoj energiji stanovnicima podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji
Decembar, 2021 arrow right pdf [4 MB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj nacionalnih manjina
Decembar, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj migranata i tražilaca azila
Decembar, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj dece
Decembar, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj mladih
Decembar, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj starije populacije
Decembar, 2021 arrow right pdf [307 KB]