Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Snježane Jolić na 29. Belgrade Ignite-u “Uključi se 2” (21. oktobar 2014., Mixer House, Beograd)

Iako je hendikep nešto što svi prvo primetite na meni, to nisam ja! To je samo jedan deo mene, jednako važan i vredan kao svi ostali. Tokom odrastanja sam shvatila da se ipak razlikujem, ali nikad nisam dala da me to pobedi, vodila sam jedan normalan život.

Vremenom sam najpre postala svesna predrasuda. Rođena sam u Kninu, a to je malo mesto u kome vladaju predrasude, i borba protiv njih je jedna od najvećih bitaka koje treba proći u životu. Tu su zatim arhitektonske barijere – škole, vrtići i sve ostalo bilo je potpuno nedostupno zbog nepostojanja rampi. A onda su tu i nedostaci pomagala: svoja prva kolica sam dobila u IV razredu osnovne škole, a to znači da mi je kretanje bilo vrlo otežano. Međutim, ono što me je stvarno odvajalo od mojih vršnjaka i porodice bilo je nepostojanje inkluzivnog obrazovanja. Kad sam krenula u školu, morala sam da odem 250 km daleko od svoje porodice i kuće. Tokom školovanja sam prošla četiri republike bivše Jugoslavije: prvo sam bila u Bosni, pa sam provela jednu godinu u Zagrebu, posle sam otišla za Crnu Goru i na kraju sam došla u Srbiju. Ali, čak i takvo obrazovanje sam morala jedno vreme da prekinem jer je došao rat, a rat je doneo i izbeglištvo. Moja porodica je, po ko zna koji put, morala da krene od nule.

Upis na fakultet je za mene predstavljao stvarno lepu stvar, jer sam prvi put krenula u neku redovnu obrazovnu ustanovu. Ali, to je značilo i novu borbu sa birokratijom, predrasudama, stereotipima, arhitektonskim barijerama… Ipak, tokom studiranja sam upoznala i rad nevladinog sektora, tj. nevladinih organizacija koje se bave ljudima sa invaliditetom. To je za mene bilo stvarno veliko otkriće i jedan divan svet, jer sam se prvi put osetila stvarno ravnopravnim članom ove naše zajednice. Nažalost, rad ovih organizacija je postao ograničen dnevnom politikom, pitanja ljudskih prava su, uopšte, postala dnevno-politička stvar. Zbog toga sam u jednom trenutku odlučila da se uključim u politiku i u zaštitu naših prava i drago mi je što znam da sam sigurno doprinela da skrenem jedan deo pažnje političke javnosti na ta pitanja. Rad i zapošljavanje osoba s invaliditetom je jedan od velikih problema – koliko je samo truda i bitke potrebno da bi se došlo do zaposlenja u struci! Međutim, to je još jedna bitka koju sam uspela da izborim i na koju sam veoma ponosna. Takođe, velika borba – a pokazalo se kao divno pobediti u toj oblasti – jeste sudstvo. To sam pokazala kad sam pokrenula tužbu protiv bivšeg JAT-a zbog diskriminacije osoba sa hendikepom, ali je naše pravosuđe takvo da, nažalost, dobar deo sudija uopšte ne poznaje tu tematiku.

Porodični život svakoga od nas je veoma bitan, ali je on u našem društvu tabu kada su u pitanju osobe sa hendikepom. Većina smatra da je osoba sa invaliditetom aseksualna i o tome se uglavnom i ne priča. Pored svih ovih bitaka, ja volim i da putujem i da upoznajem ovu našu lepu planetu, da odem na more ili na neku drugu destinaciju. To, međutim, takođe često pravi velike probleme i postavlja barijere. Divim se i našim sportistima sa hendikepom koji, i pored svega, donose medalje našoj zemlji. I ja sam osvojila dve bronze u sportskom plesu.

Da ponovo živim ovaj život, sigurno bih opet vodila sve ove bitke, jer znam da sve ono što je neko uradio pre mene – to danas uživam ja. I nadam se da će sve ono što ja uradim danas – sutra uživati neko drugi.

***

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je i 2014. godine, u saradnji sa udruženjem “Srbija u pokretu”, obeležio Međunarodni dan borbe protiv siromaštva uspešnom realizacijom Beogradskog Ignite-a posvećenog temama socijalnog uključivanja. Tako je 29. Belgrade Ignite pod naslovom “Uključi se 2” – održan 21. oktobra 2014. godine u beogradskom Mixer House-u – bio prilika da se brojni prisutni gledaoci inspirišu na borbu protiv predrasuda kroz petominutne nastupe osam sjajnih prezenterki koje se svakodnevno suočavaju sa raznovrsnim izazovima inkluzije. Publika je, uz prevod na znakovni jezik, mogla da sazna više o temama brige o starijima, samohranog roditeljstva, socijalnog preduzetništva, socijalnog uključivanja nakon izlečenja od bolesti zavisnosti, inkluzije mladih sa problemima u ponašanju, inkluzivnog obrazovanja, života osoba s invaliditetom, aktivizma i solidarnosti.

Snježana Jolić je rođena u Kninu. Završila je Pravni fakultet u Beogradu. Ljudskim pravima se bavi godinama, a posebno pravima osoba sa hendikepom. Govori engleski i švedski jezik. Snježana Jolić se nada da će joj karijera motivacionog govornika – koju počinje – doneti nova iskustva i omogućiti joj širi prostor za zastupanje ideje borbe protiv diskriminacije. Voli da kuva, piše, čita, pliva, pleše i sve što budi dobro raspoloženje. Snježana Jolić piše za Blog o socijalnom uključivanju.