Vlada Republike Srbije
Skoro svaki peti mladi Italijan nije zaposlen, ne traži posao, niti je na redovnim studijama, prema izveštaju objavljenom u Evropskoj uniji.
Prosek nezaposlenosti kod mladih u Italiji iznosi 19,9%, što je gotovo dvostruko više u odnosu na prosek Evropske unije (11,5%), mada je zabeležen i blagi pad u odnosu na prethodne godine, kada je dostizao 21,4 %. Bez obzira na to, Italija je zemlja sa najvećim procentom mladih uzrasta 15-24 godine koji se klasifikuju kao “NEET” kategorija (mladi koji nemaju zaposlenje, a istovremeno su izvan obrazovanja ili obuke) prema podacima EU i relevantnog izveštaja o trendovima u oblasti zapošljavanja i društvenog razvoja za 2017. godinu.
Zabrinjavajući statistički podaci iz ovog izveštaja odnose se i na procenat Italijana za koje se smatra da žive u krajnjem siromaštvu (11,9%). Italija je, uz Estoniju i Rumuniju, jedna od tri zemlje koje su se našle u ovom izveštaju u kojima je ovaj broj povećan između 2015. i 2016. godine.
Nezaposlenost mladih u Italiji (u starosnoj grupi ispod 35 godina) zapravo je opala u odnosu na podatke iz poslednjeg izdanja ovog izveštaja i sada iznosi 37,8% u poređenju sa 40,3% od prošle godine, ali je Italija i dalje treća zemlja po nezaposlenosti mladih, iza Grčke i Španije. Među mladima koji su pronašli posao, Italijani imaju neuredne ugovore mnogo češće od svojih inostranih vršnjaka, čime su stavljeni u znatno nepovoljniju poziciju po pitanju sigurnosti zaposlenja. Više od 15% italijanskih radnika starosti između 25 i 39 godina imalo je ovakav tip ugovora, u poređenju sa manje od 5% na primeru Velike Britanije.
Italija je takođe imala jedan od najvećih procenata samozaposlenih lica (22,6%), pri čemu su mladi češće zarađivali znatno manje od svojih starijih kolega. U proseku, italijanski radnik mlađi od 30 godina zarađuje 60% manje nego radnici stariji od 60 godina, prema ovom izveštaju.
Širom Evropske unije, broj zaposlenih je porastao u 2016. godini, ali su autori pomenutog izveštaja komentarisali da je, uprkos ukupnom rastu, “bilo naročito mnogo poteškoća za mlađe generacije”, što je trend koji se jasno uočava u Italiji. Čini se da je zabrinutost zbog neizvesnosti na tržištu rada imala značajan uticaj i na druge aspekte života italijanskih milenijalaca. Tipičan Italijan odlazi od kuće i dobija svoje prvo dete u uzrastu između 31 i 32 godine, pet godina kasnije nego prosečan mladi Evropljanin.
“Mladi i njihova deca će možda živeti lošije od svojih roditelja, a to ne želimo. Moramo brzo da reagujemo (…) kako bismo očuvali i poboljšali naše društvene standarde i uslove života za buduće generacije”, rekla je Marianne Thyssen, Evropska komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage.
Izvor: www.thelocal.it
pdf [3 MB]
Napiši komentar