Vlada Republike Srbije
Piše: Nataša Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)
U Srbiji je 2017. godina proglašena Godinom međugeneracijske solidarnosti. Da bismo razumeli sve izazove koji su pred nama, potrebno je da razumemo i izraz međugenaracijska solidarnost, koji se pre svega odnosi na složen, određen sistem odnosa između osoba različitih generacija kako unutar porodice tako i u širem kontekstu, odnosno u čitavom društvu.
Danas svakako možemo reći da živimo u vreme dinamičkih i značajnih društvenih promena koje predstavljaju rezultat političkih, ekonomskih i demografskih procesa. Jedna od karakteristika današnjeg društva je demografsko starenje. Starenje populacije je svakako postepen proces koji se dešava izvesno vreme širom sveta, međutim, trenutno je većina zemalja u demografskom bonusu, pa demografsko starenje ne spada u goruće pitanje.
Međutim, demografske projekcije govore da se broj starijih u ukupnoj populaciji uvećava. Prema podacima Ujedinjenih nacija 2015. godine broj starijih od 60 godina u ukupnoj populaciji iznosio je 901 milion, a do 2050. broj starijih od 60 godina biće preko 2 milijarde. Sa druge strane ukoliko sada pokušamo da ga uporedimo sa brojem dece, prema istom izvoru broj osoba starijih od 60 godina je 2000. godine premašio broj dece do 5 godina starosti, a procena je da će broj starijih od 60 godina 2050. godine premašiti broj dece do 15 godina starosti.
Ljudi danas žive duže u boljem zdravlju, ostaju duže aktivni. Svako od nas želi duže da živi, a napredak nauke i medicine nam to omogućava. Sa druge strane, ljudi kasnije dobijaju decu, menja se struktura porodice, više se ulaže u obrazovanje i lični razvoj. Prema tome, pitanje starenja nije izolovano pitanje, moramo biti svesni da demografsko starenje utiče na sve sfere života, na rad, zapošljavanje, obrazovanje, penzioni sistem, lične finansije, pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama, na usluge transporta, na potrošnju, na participaciju, međugeneracijsku solidarnost i privredni rast.
Postavlja se pitanje da li će ovaj trend dovesti do povećanja tenzije među generacijama, jer će manji broj radno sposobnih morati da podrži veći broj starijih osoba? Mnogi su skeptični i smatraju da postoje crne prognoze o sukobu generacija, da je demografsko starenje pretnja za društvenu stabilnost i koheziju.
Da bi društva odgovorila na ove izazove potrebno je da se pitanja starenja stanovništva uvedu u sve javne politike, jer bi se sa jedne strane društvo i ekonomija uskladili sa demografskim starenjem, a sa druge strane to bi omogućilo da se obezbedi bolja integracija svih starosnih grupa u kreiranje politika i obezbedila međugeneracijska solidarnost, međugeneracijska jednakost, međugeneracijska ravnopravnost, međugeneracijska pravednost, ali bi se i bolje iskoristio međugeneracijski kapital. Pre svega to bi omogućilo proces konstantne optimizacije resursa društva i potrošnje.
Jedan od važnih izazova sa kojima se susrećemo je siromaštvo starijih i neophodna nega, i ovo nam često pomera fokus u jednu stranu – ova pitanja su važna, ali moramo biti oprezni, jer ne treba zaboraviti ogromnu grupu aktivnih starijih osoba. Socijalna sigurnost u starosti je važna za dostojanstveno starenje i osećaj samopoštovanja, postoje različiti aspekti finansijske sigurnosti, ali je pokrivenost penzijama i održivost penzionog sistema osnovni vid međugeneracijske solidarnosti. Kao što autorke Gordana Matković i Katarina Stanić navode u publikaciji „Socijalna zaštita u starosti : dugotrajna nega i socijalne penzije“ pokrivenost penzijama u ovom trenutku je visoka, a postavlja se pitanje šta će biti u budućnosti, imajući u vidu da je u ovom trenutku manje od 50% stanovništva starosti od 20 do 65 godina pokriveno osiguranjem. Prema tome, ovo će biti važno pitanje saradnje među generacijama u budućnosti, a uvođenje socijalnih penzija kao vida finansijske sigurnosti u starosti je jedno od mogućih rešenja. Izveštaj “Starenje u 21. veku: dostignuća i izazovi” koji su priredili Populacioni fond Ujedinjenih nacija i HelpAge International 2012. godine pokazao je da ulaganje u socijalnu sigurnost starijih poboljšava položaj i mlađih. U Brazilu je, recimo, jaz između stvarnog i obaveznog upisa u školu umanjen za 20% kod devojčica koje žive u domaćinstvima sa starijim osobama koje primaju ruralne penzije.
Drugi izazov je zdravstvena zaštita; od vitalnog je značaja obezbediti pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. Sa starenjem se smanjuju prihodi, a povećavaju troškovi zdravstvene zaštite, lekovi, pelene za odrasle, rehabilitacija. Sve ovo ukazuje da su zdravstveni sistemi širom sveta neadekvatni u odnosu na potrebe svih generacija i zahtevaju prilagođavanje postojećim demografskim promenama. Ljudi žive duže u boljem zdravlju i dok svakako treba potencirati individualnu odgovornost u očuvanju zdravlja kroz zdravstveno preventivne aktivnosti, treba se zapitati šta je sa onima koji su funkcionalno zavisni i hronično bolesti? Potrebno je obezbediti veći broj gerijatara, geronto sestara i lekara opšte prakse koji su prošli dodatnu edukaciju, ali potrebno je jačati i kapacitete porodice koje brinu o ostarelim članovima, kroz usluge predaha i edukacije.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar