Vlada Republike Srbije
Žene su vlasnice samo 31,7% preduzetničkih radnji i firmi u Srbiji, a među preduzećima koja dobijaju sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa tek je svaka peta u njihovom vlasništvu. To preti da dodatno umanji učešće žena u privredi i doprinos ekonomskom razvoju, pokazao je izveštaj NALED-a, pripremljen za potrebe Kancelarije UN Women, u okviru projekta „Rodna analiza ekonomskih programa i finansijskih mera u Srbiji“.
Izveštaj se fokusirao na skeniranje četiri oblasti – programi podrške mikro, malim i srednjim preduzećima na republičkom i lokalnom nivou, konkursi lokalnih samouprava za podršku organizacijama civilnog društva i programi Fonda za inovacije – kao i na njihov efekat na rodnu ravnopravnost.
„Na šest konkursa sprovedenih na republičkom nivou u periodu 2016-2018 dodeljeno je nešto više od milijardu dinara bespovratnih sredstava, od čega je 841,5 miliona pripalo firmama u vlasništvu muškaraca, a 183,7 miliona preduzetnicama ili samo 17,9% ukupnog fonda. Na svaki dinar dodeljen ženama, 4,6 dinara otišlo je drugom polu. Analiza pokazuje da su konkursi podjednako otvoreni i za muškarce i za žene, ali da postoji niz ograničenja koja indirektno diskriminišu žene zbog čega muškarci češće dobijaju podršku. NALED će tokom narednih meseci predstaviti celokupne nalaze, kao i preporuke za unapređenja, svim zainteresovanim stranama, resornim institucijama i široj javnosti nakon čega ćemo kroz dijalog zajedno moći da tražimo najbolja rešenja za jačanje rodne ravnopravnosti i ekonomsko osnaživanje žena u Srbiji”, izjavila je Stanka Pejanović, članica UO NALED-a i izvršna potpredsednica Grupe Gorenje.
Prepreke na koje žene nailaze najčešće su postavljene u uslovima konkursa. Kriterijumi su mahom usmereni ka dodeli novca prerađivačkim i izvoznim delatnostima gde su žene tradicionalno manje zastupljene. Takođe, programi su najčešće otvoreni za privredna društva, dok su žene sklonije osnivanju preduzetničkih radnji.
Prednost imaju i preduzeća sa većim brojem zaposlenih, intenzivnom proizvodnjom, odnosno velikim brojem mašina i većim proizvodnim objektima. Na kraju, neretko se kao sredstvo obezbeđenja zahteva posedovanje nekretnine što eliminiše većinu žena s obzirom na to da su žene vlasnici tek 24% nepokretnosti u Srbiji.
Izvor: naled.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar