Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Miroslav Pavlović za Dostignuća mladih u Srbiji / Junior Achievement Serbia (Blog o socijalnom uključivanju)

Program Učenička kompanija u srednjoj školi „Sveti Ahilije“ u Arilju traje duži niz godina i odlikuju ga dobri rezultati. Svake godine pravo da okušaju svoje preduzetničke veštine imaju učenici trećeg razreda, a tu smo se našli i  mi – Plantagenet. Prethodna školska godina je za nas bila početak, ispitivanje terena za sve ono što je usledilo ove godine.

Prošle godine naša učenička kompanija pokušala je da vas zasladi malinom u belgijskoj čokoladi. Ove godine hteli smo da to bude nešto drugačije. Nešto što će zvučati zanimljivo i kod nas i u svetu. S obzirom da se danas sve više potencira na ekologiji i organskoj proizvodnji, uz malo razmišljanja, sinula je ideja za naš novi proizvod. To su ekološki setovi za uzgajanje začinskog bilja i čajeva u kućnim uslovima. Svaki set sadrži potrebnu količinu zemlje, đubriva, glinene kuglice koje zadržavaju višak vlage, seme vrste koju želite da uzgajate i naravno uputstvo za upotrebu. Ukoliko ste spremni da se zabavite, a plod zabave bude koristan, tu su i paketi namenjeni deci uz koje od malih nogu uče kako funkcioniše priroda. Dakle, sve što vam je potrebno da u vašem domu uzgajate nanu, kamilicu, ruzmiran, origano i drugo, a da pritom budete sigurni da je zdravo i sveže za upotrebu, nalazi se u našem setu.

Put do nacionalnih pobednika

Znam da ste nestrpljivi da čujete kako je bilo u Lucernu na takmičenju za najbolju učeničku kompaniju Evrope. Odmah ću vam reći, Lucern je prelep grad i tamo su divni ljudi i put kojim smo išli sa još sto pedeset ljudi u avionu je izuzetno lak, ali put kojim je išao ,,Plantagenet“… Tu u stvari i kreće priča. Znate kada pravite tortu, pa na nju stavite šlag i neku lepu dekoraciju? To što je na vrhu uvek će presuditi da li ćemo reći da je torta lepa ili ne, zar ne? Šta je sa ukusom, svim potrošenim materijalom i trudom? Eto jednog malog poređenja kako bih vam što vernije objasnio kako smo to mi putovali. Svi su hteli da pomognu, ali uz opravdanje rezultatom. No, mi smo znali šta želimo i ka čemu koračamo. Koračali smo da poletimo, neki od nas i po prvi put. Od prvog sastanka i osnivanja kompanije, bili smo složni, odlučni, verovali u sebe, u grupu, postali tim i opravdali svoja i tuđa očekivanja.

Ekološke setove smo dorađivali, menjali, na njih dodavali i sa njih uklanjali. Od svakog prethodnog sajma i takmičenja učeničkih kompanija do onog narednog, proizvod je postajao kompletniji, uređeniji, lepši. Dobijali smo pohvale, ali smo usvajali i kritike, jer su i one suština napretka. Organizacija Dostignuća mladih u Srbiji, u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu, pred nacionalno takmičenje svim kompanijama dodeljuje studenta-mentora, kako bi pomogli timovima, pre svega u izradi kompanijskog izveštaja. Mi se zahvaljujemo našem mentoru, Davidu Antonijeviću. Ekipu Plantagenet činili su gimnazijalci i nije lako nekoga bez ikakve osnove uvesti u priču bilansa stanja, bilansa uspeha i ostalih ključnih stavki za funkcionisanje kompanije, a koje su potrebne da se nađu u izveštaju. Bili smo prvi na regionalnom takmičenju, prvi na nacionalnom i zajedno sa Davidom ,,Plantagenet“ je otputovao za Lucern.

U međuvremenu, između nacionalnog takmičenja i takmičenja u Lucernu, bili smo u dvodnevoj poseti Beogradu i posetili kompaniju ManPowerGroup, Naučno-tehnološki park Zvezdara, Societe Generale banku, i tako dodatno proširili znanja o ekonomskim aspektima poslovanja. Velike utiske nosimo i sa prijema u Ministarstvu privrede. Na kratko smo se upoznali sa nekim od smernica kako graditi svoju karijeru i koje su to ključne stavke u vođenju privatnog preduzeća ili kompanije, neke su nam značile, a neke će tek. Na tome, kao i na svakoj drugoj saradnji i izlaženjima u susret, veliko hvala, organizaciji Dostignuća mladih u Srbiji.

(…)

Tekst “Neka vrata se otvaraju na senzor, a neka morate da pogurate” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.