Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Prvi stanari su se uselili krajem aprila ove godine

Pilot projekat Udruženja „Živimo zajedno” ima za cilj da pokaže da osobe sa smetnjama u razvoju mogu da se osamostale i da je ostvariva alternativa modelu institucionalnog zbrinjavanja, tj. smeštanja ovih lica  u domove.

Milan, Lale, Dragana, Rada, Ružica i Danka stanari su tipične – na duž – vojvođanske kuće u selu Golubinci. Oni su probili led kao prvi učesnici projekta „Životna i radna zajednica za osobe sa invaliditetom – oaza Golubinci”, koji kao pilot projekat sprovodi Udruženje za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju „Živimo zajedno“ – Stari grad.

Staraju se sami o sebi, uz pomoć najbližih članova porodice, koji ne borave sa njima u istom objektu, već su u odvojenoj kući za goste.

– Cilj nam je da uspostavimo model zajedničkog stanovanja. Takvo stanovanje obuhvata osobe sa fizičkim invaliditetom, smetnjama u razvoju i osobe iz drugih ranjivih grupa, a po modelu simuliranja života u porodici, uz visoko poštovanje njihove individualnosti, samostalnosti. Svaki stanar je zadužen za određene poslove: od održavanja lične higijene, do spremanja obroka, uređenja dvorišta, bašte – započinje priču Dejan Kozić, direktor Udruženja „Živimo zajedno”.

U uređenju prve kuće učestvovali su i korisnici

Kao prvi model zajednice stanovanja u Srbiji, kuća u Golubincima je kupljena zahvaljujući saradnji sa nemačkom organizacijom „Prijatelji Valdorf pedagogije”, uz čiju pomoć je Udruženje stiglo do donacije vlade Republike Nemačke u vrednosti od 48.000 evra. Delta fondacija je obezbedila nameštaj u vrednosti od 450.000 dinara. Ova kuća je prva od tri, koliko se planira za useljenje u ovom sremačkom selu.

– U njima će stalno, povremeno ili privremeno boraviti osobe sa smetnjama u razvoju, kaže Kozić i dodaje da je to odgovor Udruženja na realne potrebe osoba sa smetnjama u razvoju, tj. roditelja koji, svi do jednog, imaju brigu šta će biti sa njihovom decom nakon njihove smrti.

– I sam sam, kao roditelj, obišao sve domove od Leskovca do Subotice i ne bih želeo da moja kćerka, kada mene ne bude, postane stanar u nekom od njih. Druge majke i očevi ne žele da njihovom detetu koje raste i postaje odrasla – a vremenom i stara – osoba život bude sveden na dom, podvlači Kozić i pojašnjava da je zajednica stanovanja model koji se primenjuje u Evropi.

Otvaranje je održano 22. aprila na Dan planete zemlje, a lokalna zajednica se pobrinula za kulturno-umetnički program

Takođe, u skladu sa preporukama Evropske unije, Srbija će biti u obavezi da sprovede deinstitucionalizaciju, tj. da smanji broj osoba smeštenih po domovima, dodaje on. Zajednice poput novoformirane u Golubincima postoje u Nemačkoj, a najbliža u okruženju nalazi se u Makedoniji. Tamo je nosilac Udruženje „Poroka” iz Negotina i na tri lokacije u Makedoniji samostalno živi 64 korisnika.

Plan je da u Srbiji po kućama ne stanuje više od pet osoba. Adaptacija prve kuće se privodi kraju. Ostalo je još da se urede detalji, poput sadnje povrća i voća. Projekat podrazumeva i organizovanje mini-poljoprivrednog gazdinstva kao svojevrsnog socijalnog preduzeća. Uzgajanjem začinskog bilja, organske hrane i sadnica, zajednice stanovanja bi dolazile do sredstava za samoodrživost.

Lokalna zajednica, predstavnici Mesne zajednice i opštine Stara Pazova izrazili su spremnost da pomognu. Golubinci su pre nekoliko godina ugostili više desetina osoba iz Šekspirove ulice (Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju iz Beograda). U kući jedne donatorke korisnici su boravili u periodima od po nekoliko dana do nekoliko nedelja, u okviru kojih su obavljali poslove koje su želeli.

Zajednički doručak: samostalni život, uz minimalnu asistenciju

– Ovde se poštuje individualnost, nema strogih okvira i oni se ne osećaju da su u nečemu sputani, pojašnjava Kozić.

Koliko osobama sa smetnjama u razvoju odvajanje od preteranog bdenja roditelja i njihove zaštite može da bude stimulativno ilustruje sledeći primer. Prilikom jednog od boravaka na Goču, mladić sa smetnjama u spektru autizma koji se do tada nikada nije rastajao od roditelja (nije znao da obavlja ličnu higijenu, a nije ni govorio), sasvim se lepo snašao na prvom odvajanju od porodice. Ne samo što se sam umivao, pravo zube, uspavljivao, već je počeo i da izgovara rečenice.

Planom projekta „Oaza Golubinci“ u naredne dve godine trebalo bi da se osposobe još dve kuće. Deo projekta koji se odnosi na socijalnu zadrugu Udruženje „Živimo zajedno“ sprovodi u saradnji sa Udruženjem „Bio razvoj”, a postoje realni planovi da Oaza ubrzo dobije i plastenik.

Prema preporukama EU, u Srbiji će u budućnosti biti potrebno sprovesti deinstitucionalizaciju, tj. smanjiti broj osoba sa invaliditetom u domovima

U Srbiji se različiti modeli zaštićenog stanovanja sprovode poslednjih desetak godina. Iako je prvobitno bilo planirano da se pilot programi inkorporiraju u postojeći sistem socijalne zaštite, do sada je sve ostalo i dalje u okvirima nevladinih organizacija i različitih udruženja osoba sa invaliditetom.

Ovi projekti se finansiraju iz sredstava koje odvajaju lokalne samouprave ili donatori.

Prema procenama – jer zvaničnog podatka nema – u našoj zemlji u domovima (od onih za smeštaj odraslih osoba sa invaliditetom, do prihvatilišta za beskućnike) živi između nekoliko stotina i više hiljada osoba sa smetnjama u razvoju.