Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Zakon o socijalnom preduzetništvu, za koji je urađen Nacrt, trebalo bi da uredi drugačiji način poslovanja po principu solidarne ekonomije, da socijalna preduzeća dobiju status i budu prepoznata u pravnom sistemu Srbije, rečeno je 18. oktobra na društvenom dijalogu „Koncept socijalnog preduzetništva i primeri dobre prakse u Republici Srbiji“ u Palati Srbija.

Kako je najavljeno na dijalogu u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Nacrtu zakona predstoji javna rasprava. Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da Ustav jednog društva pokazuje njegove vrednosti, dok socijalna zaštita i mere socijalne politike pokazuju njegove  karakteristike, što je vidljivo kroz donošenje antidiskriminacionih zakona, Zakona o rodnoj ravnopravnosti, izrade Nacrta zakona o istopolnim zajednicama, itd. Kada govorimo o karakteristikama društva, nije primaran novac,  već promena ponašanja prema drugačijima od sebe, istakla je Čomić.

„Svi imamo obavezu da uz sagledavanje sopstvenog položaja, prihvatimo različitosti u društvu, da poštujemo i pomažemo one koji ne mogu sami o sebi da vode računa, kao što su žrtve nasilja ili siromašni, marginalizovani, ljudi sa ličnim svojstvima koja ih onemogućavaju u svakodnevnom radu. Svi oni moraju da budu vidljivi i u oku svih zakona koji prate vrednosti Ustava Srbije”, naglasila je Čomić.

Kako je navela, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je nadležno je za donošenje Strategije za stavaranje podsticajnog okruženja civilnog društva u Srbiji. „Važno nam je da čujemo šta misle kolege iz civilnog društva, kao i predstavnici državnih organa koji se sektorski bave socijalnim preduzetniptvom, kako bi i u Strategiji i ova delatnost bila navedena i definisana. Spremni smo da ponudimo i hibridne modele preduzetništva sa privatnim kompanijama, koje bi omogućile humaniju atmosferu radnicima. U fokusu Ministarstva su centri za mentalno zdravlje u Srbiji koji će biti organizovani u dogovoru sa nadležnim organima, kao i  deistitucionalizacija, odnosno sprovođenje sistemskih promena koje treba da omoguće puno uključivanje korisnika sistema socijalne zaštite u sve ssfere života u zajednici”, najavila je Čomić.

Nneophodnost okončanja dugogodišnjeg rada na izradi zakona kojim bi se uredilo solidarno preduzetništvo, prepoznato i kao ključni faktor društvenog razvoja u svim evropskim državama. Donošenjem zakona država Srbija će pokazati da prepoznaje značaj socijalne ekonomije u razvoju društva, čime se usklađuje pravni okvir sa globalnom razvojnom Agendom 2030.

Kliknite da pogledate snimak društvenog dijaloga „Koncept socijalnog preduzetništva i primeri dobre prakse u Republici Srbiji“.

Izvor: minljmpdd.gov.rs