Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić je ocenila 18. oktobra da sadašnji tempo otvaranja poglavlja u pregovorima o članstvu u EU nije dovoljno dinamičan. Ona je na skupu o procesu pregovora o članstvu u EU rekla da će predstojeći izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU pružiti naznake o tome da li će moći da se otvore još tri poglavlja. Na skupu je rečeno da Srbija ima obavezu da do članstva u EU uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom, a da bi to to pitanje moglo da dobije na značaju sa otvaranjem poglavlja 31 o spoljnoj i bezbednosnoj politici ili ako neka članica proceni da je to potrebno.

Maja Bobić je rekla da tempo pregovora sa četiri otvorena poglavlja za gotovo tri godine nije onaj koji se očekivao i koji bi išao u prilog plana Srbije da se uskladi sa evropskim zakonodavstvom do kraja 2018.

“Ne možemo biti zadovoljni dinamikom i tempom iako znamo da je proces integracija složen a EU se suočava sa svojim problemima”, rekla je ona.

Ocenila je da je u slučaju Crne Gore taj tempo “relaksiraniji i brži”, pošto je ta zemlja otvorila 24 poglavlja tokom četiri godine.

Kada je reč o tri poglavlja za čije otvaranje je Srbija, prema najavama srpskih zvančnika, spremna, Ivan Vejvoda iz pregovaračkog tima Srbije za pregovore o članstvu rekao je da je za poglavlje 5 o javnim nabavkama pregovaračka pozicija poslata u junu u Brisel, a da pregovaračke pozicije za poglavlja 25 nauka i istraživanje i 26 obrazovanje, kultura i mladi, treba još da usvoji Vlada Srbije i da se onda pošalju u Brisel.

Maja Bobić je rekla da će predstojeći izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU pružiti naznaka o tome da li će moći da se otovore još tri poglavlja, kao i preporuke u vezi sa vladavinom prava, slobodom medija i drugim pitanjima.

Na pitanje da li će izveštaj sadržati preporuke u vezi sa otvaranjem poglavlja i da li će se u njemu naći formulacija da se ne mogu otvoriti zbog nedovoljnog napretka u dijalogu sa Prištinom, Ivan Vejvoda iz je rekao da taj izveštaj EK i otvaranje poglavlja nisu usko povezani, odnosno da se takve preporuke ne objavljuju prvo u njemu.

Maja Bobić je rekla da je, kada je reč o dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, bitan izveštaj Evropske službe za spoljne poslove koji bi mogao da se uskoro očekuje.

Povodom tvrdnji kosovske ministarke za dijalog Edite Tahiri da je priznavanje nezavisnosti Kosova uslov za članstvo Srbije u EU, Maja Bobić je rekla da neće biti zahteva za formalnim priznavnajem Kosova, s obzirom da pet članica EU nije priznalo Kosovo.

Obaveza Srbije da sa ulaskom u EU ima usklađenu spoljnu politiku

Na skupu je rečeno da Srbija ima obavezu da do članstva u EU uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom, a to pitanje bi moglo da dobije na značaju sa ostvaranjem poglavlja 31 o spoljnoj i bezbednosnoj politici ili ako neka članica proceni da je to potrebno.

“Obaveza Srbije u pregovorima jeste da se postepeno usklađuje sa EU a da po stupanju u članstvo u EU ima potpuno usklađenu politiku”, rekao je Vejvoda.

Vejvoda je rekao da nema bližih odrednica šta “postepeno” znači i da Srbija do članstva u EU može da vodi svoju spoljnu politiku.

Maja Bobić je rekla da u Uvodnoj izjavi Srbije za pregovore predstavljenoj na otvaranju pregovora o članstvu u januaru 2014, stoji da će se Srbija u oblasti spoljne politike “progresivno” usklađivati na tom planu, a da njen prosek na tom kvari politika odnosa sa Rusijom.

Ona je ocenila da bi pitanje spoljne politike moglo da se pre stupanja u članstvo u EU pojavi kada se otvori poglavlje 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekao da se od Srbije očekuje da, ako se već ne usklađuje u spoljnoj politici sa EU, bar ne produbljuje odnose sa Rusijom, dok nedavna poseta predsednika Srbije Tomislava Nikolića Rusiji govori o suprotnom.

On je rekao da je, kada je reč o spoljnoj politici i odnosima sa Rusijom, reč o pitanju vrednosti i ocenio je da Srbija u nekim stvarima više liči na Tursku ili Rusiju.

Sena Marić iz Centra za evropske politike je ocenila da se pitanje spoljne politike može pojaviti bilo kada u integracijama, pošto svaka članica može da ga pokrene, ako se proceni da se Srbija ne usklađuje progresivno.

Kako uticati na vlasti da sprovedu obaveze

U raspravi o tome da li postoje mehanizmi za pritisak na vladu kako bi sprovodila reforme i preuzete obaveze u pregovorima o članstvu, Elek i Sena Marić su istakli ulogu medija.

Vejvoda je da je rekao da će glavni pritisak dolaziti od EU koja ima sistem izveštavanja o ispunjenosti merila.

Maja Bobić je ocenila da, iako je pritisak iz EU delotvorniji, važniji „domaći“ pritisak za reforme.

Ona je dodala da se mnoge reforme u Srbiji iznova sprovode i ocenila da nema dovoljno volje kod političke elite da se liši pozicija koje ima u Srbiji kakva je sada.

Kao ključni nedostatak je izdvojila to što u Srbiji nedostaje konsenzus o članstvu u EU i pored podrške većine parlamentarnih stranaka tom procesu.

Autor: M.P., preuzeto sa www.euractiv.rs