Vlada Republike Srbije
Piše: Nikoleta Kosovac (Blog o socijalnom uključivanju)
Sve je u znaku Olimpijade ovih dana – od euforije oko otvaranja, nagađanja kako li je Deni Bojl to zamislio, ko će se pojaviti od poznatih ličnosti, da li će moći da zasene Kineze, preko nizanja prvih medalja, razočaranja, slavlja, do novih svetskih rekorda. A još uzavrelija atmosfera i prepričavanja nas čekaju sve do 12. avgusta. A ono o čemu niko ne priča, a i pitanje koliko će i kad za to dođe vreme, jesu Paraolimpijske igre.
«Praktikovanje sporta je ljudska pravo. Svaki pojedinac mora imati mogućnost da praktikuje sport, bez diskriminacije bilo koje vrste i u olimpijskom duhu, koji zahteva međusobno razumevanje uz duh prijateljstva, solidarnosti i fer pleja… Bilo koja vrsta diskriminacije u vezi sa nekom državom ili njenim/om državljaninom/kom na osnovu rase, religije, politike, roda ili nečeg drugog nije u skladu sa ciljevima Olimpijskog pokreta.» – Internacionalni Olimpijski Komitet
A da li je baš tako?
Paraolimpijske igre se po pravilu uvek dešavaju nakon velikih Olimpijskih igara, u istoj zemlji koja je te godine domaćin velikim igrama. Sve je počelo još 1948. godine, kada su otvorene letnje Olimpijske igre u Londonu. Istog dana su u jednoj bolnici u Engleskoj, u Elsberiju, otvorene igre paraplegičara u kojima je učestvovalo samo 16 pripadnika britanskih oružanih snaga (14 muškaraca i 2 žene). Ovo je bilo prvo javno skretanje pažnje na to da se i osobe sa invaliditetom mogu (i treba) baviti profesionalnim sportom! Nakon tri godine, Britancima su se pridružili Holanđani i ove igre su počele da dobijaju sve više na značaju i da bivaju povezane sa Olimpijskim igrama. Broj takmičara se sve više povećavao, a posebno broj mlađih takmičara. I konačno su 1976. godine Paraolimpijske igre (sa oko 1000 učesnika iz 38 zemalja) postale zvanični deo letnjih Olimpijskih igara, a 1988. je izraz «Paraolimpijske igre» počeo i zvanično da se koristi.
Takmičenja paraplegičara su planirana i adaptirana na osnovu pravila određene sportske grane. To su uobičajene ekipne sportske igre ili pojedinačna takmičenja u disciplinama uobičajenih sportskih disciplina kao što su: streličarstvo, mačevanje, bacanje koplja, bacanje diska, kuglanje, košarka, odbojka, stoni tenis, plivanje i dr. I ono što je najvažnije broj disciplina se stalno dopunjava.
Paraolimpijske igre se održavaju ne da bi se istakli invaliditeti sportista, već njihova dostignuća! Pokret je zaista ozbiljno napredovao u zadnjih nekoliko decenija, npr. u Rimu, 1960. je učestvovalo 400 sportista, a 2008. u Pekingu 3900 sportista iz 146 zemalja. I letnje i zimske (koje slabije pratim, pa ih nisam ni pominjala ovde) su prepoznate na svetskom nivou, ali se i dalje malo zna o tome i malo se cene ti sportski uspesi, daleko manje od pobeda Novaka Đokovića ili naših vaterpolista, a vrede jednako, ako ne i mnogo više.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar