Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Iako je veći deo sredstava za ostvarivanje Evropskog stuba socijalnih prava u rukama država članica, te socijalnih partnera i civilnog društva, institucije Evropske unije, posebno Evropska komisija, mogu u tome pomoći uspostavljanjem okvira i pružanjem smernica. Osim što je predložila Evropski stub socijalnih prava, Komisija je predložila i nekoliko zakonodavnih i nezakonodavnih inicijativa u oblasti ravnoteže poslovnog i privatnog života, informisanja radnika, pristupa socijalnoj zaštiti i radnom vremenu.

Taj posao, obavljen pod vođstvom potpredsednika Dombrovskisa i prvog potpredsednika Timermansa, pre svega uključuje predlog za poboljšanje uslova za zaposlene roditelje i negovatelje, kako bi im se olakšalo usklađivanje porodičnog života s karijerom.

U predlogu o ravnoteži poslovnog i privatnog života utvrđuje se nekoliko novih ili viših minimalnih standarda za roditeljsko ili negovateljsko odsustvo. Uključeno je i novo pravo očeva na barem desetodnevno odsustvo u vreme rođenja deteta. U predlogu se predviđa da se postojeće pravo na četiri meseca roditeljskog odsustva može iskoristiti sve dok dete ne navrši dvanaestu godinu, u poređenju sa sadašnjim smernicama o uzrastu od 8 osam godina, koje nisu obavezujuće.

Roditeljsko odsustvo postaje zasebno majčinsko i očinsko pravo, bez mogućnosti prenosa četiri meseca na drugog roditelja, što je snažan potsticaj očevima da iskoriste tu mogućnost. Prvi put će biti uvedeno pravo na pet dana odsustva svake godine za negovatelje u slučaju bolesti direktnog srodnika. Sva porodična odsustva će biti plaćena makar na nivou nadoknade tokom bolovanja. Takođe će se roditeljima dece uzrasta do 12 godina i negovateljima omogućiti pravo da zahtevaju fleksibilne radne uslove, na primer skraćeno ili fleksibilno radno vreme ili fleksibilnost u pogledu radnog mesta. Biće uzete u obzir i potrebe malih i srednjih preduzeća, te će se paziti da ona ne budu nesrazmerno pogođena.

Najvažniji cilj predloženih mera odnosi se na proširivanje mogućnosti muškaraca za preuzimanje roditeljskih i negovateljskih obaveza. To će biti dobro za decu, a time će se podstaći i veće učešće žena na tržištu rada, čime bi se smanjila razlika u zaposlenosti koja je 2015. i dalje iznosila 11,6 % u korist muškaraca, te čak 30 % kad je reč o porodicama koje imaju decu uzrasta do šest godina. To je jedan od glavnih uzroka rodno zasnovanih razlika u plati (16,3 %) i penzijama (40 %). Države članice mogu zadužiti socijalne partnere za sprovođenje te Direktive ako se može garantovati postizanje rezultata koji su njome predviđeni.

Osim tog zakonodavnog predloga Komisija je započela i dva savetovanja sa socijalnim partnerima, što pokazuje koliko je doprinos socijalnih partnera bitan za ostvarivanje evropskog stuba socijalnih prava i u skladu je s njihovom ulogom prema Ugovorima. Tema prvog savetovanja sa socijalnim partnerima jeste osavremenjivanje pravila za ugovore o radu. Na temelju Direktive o pisanoj izjavi (91/533/EEZ) zaposleni koji započinju rad na novom radnom mestu imaju pravo na pisano obaveštenje o osnovnim uslovima radnog odnosa. To je pravo i dalje veoma značajno, ali bi trebalo da bude prilagođeno novim okolnostima i praksama na tržištima rada kako bi se osigurali pravedni uslovi rada u svetu rada koji prolazi kroz promene. Stoga Komisija želi da otvori raspravu o minimalnim zaštitnim uslovima koje zaslužuje svaki radnik, uključujući one koji su angažovani u nestandardnim oblicima zaposlenja. Komisija namerava da predloži reviziju te direktive do kraja godine.

Komisija je pokrenula i savetovanje o pristupu socijalnoj zaštiti kako bi se odredila moguća nova pravila za to područje. Prava i obaveze povezani sa socijalnom zaštitom nastajali su tokom vremena uglavnom za osobe sa standardnim ugovorima o radu, a nedovoljno su razrađeni za osobe koje su samozaposlene ili angažovane u nestandardnim oblicima zaposlenja. Današnji fleksibilniji uslovi rada omogućuju nove prilike za zapošljavanje, posebno mladih, ali bi mogli uzrokovati i nove oblike neizvesnosti i nejednakosti. Komisija želi da otkloni te nedostatke i istraži načine kako da svakoj zaposlenoj osobi na temelju njenih doprinosa osigura pristup socijalnoj zaštiti i službama za zapošljavanje.

Konačno, Komisija je donela pojašnjenje Direktive o radnom vremenu u kojem je navela smernice za tumačenje raznih elemenata te direktive u skladu sa sve razvijenijom sudskom praksom. Time će se državama članicama pomoći da pravilno sprovode pravne tekovine i izbegnu nove postupke zbog povrede prava.

Kontekst

Napredak u ostvarivanju načela i prava utvrđenih u okviru Evropskog stuba socijalnih prava zajednička je obaveza i odgovornost institucija Unije, država članica, socijalnih partnera i drugih zainteresovanih strana. Evropska komisija će pomoći u uspostavljanju okvira i usmeravati sprovođenje tog stuba, potpuno poštujući nadležnosti država članica i uzimajući u obzir različite okolnosti u državama članicama, te sadašnju i buduću stvarnost.

Za delotvornu primenu niza načela i prava obuhvaćenih stubom biće potrebne dalje zakonodavne inicijative, poput predložene Direktive o ravnoteži poslovnog i privatnog života. Ukoliko bude potrebno, postojeće zakonodavstvo Evropske unije će se ažurirati, dopuniti i bolje sprovoditi, za šta je primer pojašnjenje Direktive o radnom vremenu. Komisija će u svim slučajevima nastojati da sprovede opsežne konsultacije i uključi sve aktere, u čemu posebnu ulogu imaju socijalni partneri, kao što to pokazuju dva nova savetovanja.

Izvor: europa.eu