Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija je 14. decembra uveče, nakon dve godine čekanja, otvorila prva dva poglavlja u pregovorima sa EU. Jedno je poglavlje 32 o finansijskoj kontroli, s kojim se ne očekuju problemi, a drugo je poglavlje 35 koje će biti komplikovano, kao politički osetljivo, zbog značaja koji mu se pridaje, ali i zato što je ishod otvoren. Kako se navodi u zajedničkoj poziciji EU za poglavlje 35, o napretku će se dostavljati izveštaj najmanje dva puta godišnje, merila odnosno uslovi će se menjati u skladu sa novim dogovorima u dijalogu s Prištinom. Priznavanje Kosova se ne pominje.

“U skladu sa pregovaračkim okvirom, Komisija i Visoki predstavnik (za spoljnu politiku) će pažljivo i u kontinuitetu nadzirati da li Srbija ispunjava prvi paket prelaznih merila i podnosiće izveštaj Savetu o ovom pitanju ‘najmanje dvaput godišnje’”, navodi se u pregovaračkoj poziciji EU.

Potvrđuje se i odredba opšte pregovaračke pozicije o pregovorima sa Srbijom da će, u slučaju da napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom “osetno” zaostaje u odnosu na tok pregovora u ostalim poglavljima, napredak u pregovorima moći praktično da se blokira. Mehanizam za to je da Evropska komisija preporuči da se otvaranje i zatvaranje poglavlja obustavi dok se ta neravnoteža ponovo ne uspostavi. Ona to može učiniti samoinicijativno ili na zahtev trećine zemalja članica, što znači da je dovoljno da to zatraži 10 zemalja.

Pored poglavlja 35, status poglavlja od posebnog značaja, u kojem mora da se napreduje da bi se pregovori odvijali neometano, imaće i poglavlja 23 i 24 o pravosuđu i ljudskim pravima.

Ovo poglavlje razlikuje se od ostalih jer nema unapred definisanih standarda, već će se merila, odnosno uslovi, graditi tokom pregovora o normalizaciji odnosa. Poglavlje 35 se obično otvara pri kraju pregovora i u njemu se obrađuju pitanja koja se pojave tokom pregovora a ne spadaju ni u jedno drugo poglavlje. Događalo se da se u ovom poglavlju obrađuju bilateralna pitanja, kao pitanje takozvanog Neumskog koridora u slučaju Hrvatske, odnosno prolaska kroz Neum koji pripada BiH a “seče” teritoriju Hrvatske.

Sadašnja merila navedena u dokumentu su ispunjavanje Briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine i plana primene, odnosno sporazumi o energetici i telekomunikacijama, rad na primeni tehničkih sporazuma iz perioda mart 2011-februar 2012, i dalji sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Ovo su prelazna merila, koja će se menjati sa tokom pregovora, kao što to može biti slučaj i sa drugim kompleksnim poglavljima, samo što se ovde i zahtevi izgrađuju tokom paralelnog procesa, dijaloga sa Prištinom.

Nasuprot bombastičnim tvrdnjama u javnosti o očekivanom ishodu dijaloga Beograda i Prištine, dalji napredak nije precizno definisan, već se određuje kao “sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova”, koja će omogućiti da “obe strane” nastave svoj evropski put i da budu u stanju da ispunjavaju obaveze. Pritom se priznavanje Kosova ne pominje.

“Srbija ostaje posvećena dijalogu uz podršku EU, angažuje se na postizanju daljih sporazuma u novim pitanjima/oblastima, produbljivanju normalizacije bez zadnjih namera, sa ciljem da to postepeno dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova u skladu sa pregovaračkim okvirom”, odnosno opštim stavom EU o pregovorima sa Srbijom.

U Pregovaračkom okviru koji je pripremljen za otvaranje pregovora sa Srbijom u januaru 2014. navodi se da je cilj da se do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom postigne sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova “u formi pravno obavezujućeg sporazuma (…) uz izglede da obe strane budu u stanju da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze”.  Navodi se i da proces obezbeđuje da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, “izbegavajući pritom da jedna drugu ometaju u ovim naporima”, navodi se.

Poglavlje nije zamena za pregovore o normalizaciji, već “veza” između dijaloga i pristupnih pregovora, a ističe se da je i Srbija u svojoj poziciji navela da će, “razumevajući u potpunosti da proces pristupanja EU i normalizacije treba da se odvijaju paralelno i da podržavaju jedan drugi, Srbija ostati u potpunosti posvećena nastavku procesa normalizacije i dijalogu sa Prištinom”.

Pregovaračka pozicija Srbije nije objavljena.

Tri paketa merila

Dalji napredak predstavlja jedan paket merila, naveden kao treći u dokumentu. Prva dva paketa merila odnose se na primenu sporazuma iz aprila 2013. i prethodnih tehničkih sporazuma. U njima su izneti konkretni zahtevi koji proističu iz tih sporazuma, na primer da će Srbija potvrditi kraj službe za pravosudne radnike koji će biti integrisani, kao i da će usvojiti propise da bi prekinula isplate plata i finansijskih sredstava civilnoj zaštiti na Kosovu.

Kada je reč o Zajednici srpskih opština, navodi se da će Srbija napisati statut u ugovorenim rokovima i u skladu sa zakonima Kosova, kao i da će obezbediti transparentno finansiranje zajednice.

Obrađena su i pitanja poput  izbora i funkcionisanja oficira za vezu.

Navodi se i da Srbija treba da pruža kvartalne informacije kosovskim vlastima o isplatama doprinosa za penzije bivšim policajcima koji su sada integrisani u kosovsku policiju.

Očekuje se i da se nastavi konstruktivno angažovanje za postizanje sporazuma o pomoćnom osoblju u pravosuđu i prostorijama, kao i da primeni sporazume u energetici i telekomunikacijama, uključujući da pristane da se Kosovu dodeli trocifreni pozivni broj.

Posebna tačka su preostala pitanja iz tehničkih sporazuma, uključujući carine, zajedničke prelazne tačke, otvaranje mosta u Mitrovici za saobraćaj najkasnije u junu 2016, primena sporazuma o priznavanju univerzitetskih diploma, saradnja sa Euleksom, sloboda kretanja, neometano učešće Kosova u regionalnim inicijativama i drugo.

U Poziciji se na više mesta poziva na sporazume i njima predviđene rokove i rezultate, a u oblastima u kojima nema dogovora ne navodi se očekivano rešenje već se traži postizanje sporazuma.

Napisala: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs