Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nemanja Glavinić (Dostignuća mladih u Srbiji / Junior Achievement Serbia, Blog o socijalnom uključivanju)

Godina 2005, mesec maj. Gledam u nekoliko dana star e-mail nalog nemanjaglavinic@yahoo.com. U Sent folderu samo dva mejla, oba naslovljena „PROBA“ i poslata sa namerom da proverim da li elektronska pošta sa mojim imenom funkcioniše. Kreiraj novu poruku. Prvi put klikćem na ovo polje sa namerom da pošaljem dopis zaposlenima u kancelariji Dostignuća mladih u Srbiji (DMuS). Prvi e-mail, kao i sve prvo u životu, ide traljavo. Mimo pravila i logike, prvo upisujem potpis:

„Nemanja Glavinić
Direktor Učeničke kompanije ORION
Gimnazija u Ivanjici“

Kome je najbolje poslati poruku u kojoj želiš da objaviš da je osnovana učenička kompanija u Ivanjici, da si ti njen direktor i da imate ozbiljne namere da uspešno poslujete? Pa naravno, svima čije e-mail adrese znaš, a imaju veze sa obrazovnim programima Dostignuća mladih u Srbiji. Jer to što se grupica srednjoškolaca sakupila, osnovala učeničku kompaniju i još se dogovorila o nazivu kompanije je informacija koju moraju svi da znaju. E-mail odlazi na tri adrese, greške u kucanju posledica su treme, a nivo detaljisanja pripisujem potrebi da sve potanko objasnim: ambijent i kontekst trenutka u kome se u Ivanjici osniva prva učenička kompanija, delatnost kompanije, ozbiljne planove za budućnost.

Naslov poruke? Barem to je lako. „Pozdrav“ i poruka je poslata.

Pozdrav?! Kako sad objasniti kolegama iz Oriona zašto sam prvi zvanični e-mail koji sam poslao ljudima koje nikada nisam video naslovio rečju „Pozdrav“…

Pozdrav je prastari način iskazivanja blagonaklonosti pri susretu ili rastanku dve ili više osoba. Verbalno, to je iskazivanje kratke reči ili fraze svojstvene određenoj kulturi, a u fizičkom smislu može se manifestovati rukovanjem, poljupcem, mahanjem rukom… (Wikipedia)

Upravo se ispostavilo da je to bio susret pun blagonaklonosti, naklonosti moje, a i ideje i vizije koju Dostignuća mladih u Srbiji imaju, a i imaće.

Te 2005. godine Orion je osvojio treće mesto na takmičenju najboljih učeničkih kompanija u Srbiji, a 2006. godine je bio najuspešnija učenička kompanija u Srbiji.

Ja sam nakon dve i po godine rada u Orionu došao u Beograd na studije, i opet poslao e-mail zaposlenima u Dostignuća mladih u Srbiji sa naslovom „Pozdrav“, a u e-mailu napisao da sam sada u Beogradu i da želim da ostanem na neki način u priči. Na moj Pozdrav usledio je susret, a onda i naklonost ljudi da radimo dobre stvari. Zajedno smo napravili Alumni klub DMuS-a, pomagali nekoliko godina u realizaciji programa u školama u Srbiji, i opet sam upoznao nekoliko stotina preduzimljivih srednjoškolaca i skoro isto toliko preduzimljivih nastavnika.

I sada od 2012. godine svakog jutra ulazeći u kancelariju DMuS-a, kao zaposleni u programskom odeljenju, svojim kolegama kažem „Pozdrav“, i tako zajedno pozdravljamo i susrećemo jedan paralelan svet, svet u kome mladi ljudi u Srbiji imaju volje i prostora da veruju u svoje ideje. Svet u kome se u školi može dobrovoljno ostajati posle časova i raditi vikendima.

Nakon svih ovog godina mojih susreta sa DMuS-om i svim onim što se oko DMuS-a dešava, nastaje i razvija, prošao sam gotovo stotinu takmičenja, i susreo se sa više hiljada mladih ljudi koji su imali priliku da osete šta znači uspeh. Svi oni su uspeli u onome u čemu su učestvovali, i onda kada nisu bili pobednici bili su dobitnici. Upoznao sam i nekoliko stotina preduzimljivih nastavnika, istinskih heroja ovog društva, koji svojom posvećenošću i radom sa učenicima stvaraju bolju budućnost, i njihovu i našu.

(…)

Tekst “Pozdrav” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.