Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Privredni rast u Srbiji u 2017. godini će se ubrzati na 3,5% sa ovogodišnjih 2,5%, pre svega zahvaljujući investicijama, dok će domaća potrošnja imati veći uticaj tek u narednim godinama, saopštila je 22. novembra Svetska banka. Srbiji se savetuje da ne prekida reforme, ali i da vodi računa o zaštiti siromašnih. Radna mesta se otvaraju uglavnom “na crno”. Region Evrope i centralne Azije, gledano u celosti, beleži slab rast i potrebne su odlučne mere da bi se situacija popravila, pri čemu treba izbeći pribegavanje rešenjima koja su rezultate davala u prošlosti, ali više nisu prilagođena okolnostima.

U ažuriranoj ekonomskoj prognozi za Evropu i centralnu Aziju, koja je 22. novembra predstavljena u Bukureštu, navodi se da je u Srbiji nastavljen napredak u fiskalnom prilagođavanju, ali da se primena strukturnih reformi usporila, i da je potrebno nastaviti reforme bez zastoja.

Strukturne reforme su korisne za budući rast prihoda u društvu u celini, ali uticaj sveobuhvatnih strukturnih reformi kratkoročno gledano može da predstavlja izazov za smanjenje siromaštva, zbog čega su potrebne mere za ublažavanje takvog efekta. Izveštaj “Presek ekonomskog stanja u Evropi i centralnoj Aziji” predstavljen je u Bukureštu.

“Socijalna zaštita i prilike za posao kako bi se ublažio negativni uticaj moraju da ostanu značajni deo političke agende”, navodi se u prognozi, u kojoj je procenjeno da će siromaštvo, mereno iznosom od pet dolara dnevno prema paritetu kupovne moći, opadati polako, sa 13,9% u 2016. i 13,5% u 2017. na 12,8% u 2018.

Navodi se da postoji rizik da mogući dalji porast cena struje i drugih izvora energije stvori dodatan pritisak posebno na siromašna domaćinstva, uprkos proširenju povlastica za energetski ugroženog kupca.

Cilj fiskalne konsolidacije je da se srednjeročno gledano bužetski deficit snizi na nivo ispod 2% BDP, što je po prognozi Svetske banke planirano u 2018. sa deficitom od 1,7%, a državni dug bi te godine trebalo da opadne na 72,7% sa ovogodišnjih 76,8%.

Poslovi uglavnom “na crno”

Inflacija je i dalje ispod planiranog nivoa sa stopom od 1,7%, a s obzirom da se domaća potrošnja postepeno oporavlja i da su cene uvoza niske, u željeni opseg će se vratiti tek početkom 2017. i te godine će, kako se procenjuje, iznositi 3,1%, a u 2018. godini 3,5%.

Direktne strane investicije su se tokom letnjih meseci oporavile i dostigle nivo viši od ovogodišnjeg deficita tekućeg plaćanja, koji je za 2016. prognoziran na 4,2% bruto domaćeg proizvoda.

Dinar je tokom godine oslabio za 1,3% prema evru uprkos osetnim i čestim intervencijama Narodne banke Srbije, a devizne rezerve su se ove godine smanjile za 800 miliona evra.

Navodi se da je bankarski sektor i dalje stabilan i da su se ove godine do jula pozajmice privatnom sektoru povećale za 5,6%  u odnosu na isti period prošle godine, a pozajmice domaćinstvima za 8,3%.

Nezaposlenost je opala sa 17,7% u 2015. na 15,2% u drugom kvartalu 2016, pri čemu su povećane i stopa zaposlenosti na 45,9% i stopa aktivnosti na 54,1% i one se polako vraćaju na nivo pre krize, navodi Svetska banka. Ipak, u izveštaju se navodi da se dve trećine novootvorenih radnih mesta stvori u sivom sektoru.

Skroman privredni rast u regionu

U Evropi i centralnoj Aziji u celini ove godine se očekuje skroman privredni rast od 1,6% i vlade bi trebalo da preduzimaju mere za pospešivanje ekonomije, stav je Svetske banke. Niska cena nafte i drugih berzanskih roba u istočnom delu regiona, pad investicija u Evropskoj uniji, kao i tekući strukturni izazovi u svim zemljama, sprečavaju rast u regionu i doprinose porastu populizma i polarizacije, navodi se u izveštaju.

U ažuriranoj proceni rasta navodi se da se sličan trend skromnog rasta očekuje i u naredne dve godine, sa rastom od 1,5 odsto u 2017. i 1,8 odsto 2018. godine. Najjači rast je na Zapadnom Balkanu – 2,7% u 2016, 3,2% u 2017. i 3,5% u 2018. godini, dok će u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji rast biti 0,7% u 2016, 2,3% u 2017. i 2,6% u 2018, a u Evropskoj uniji se očekuje mali pad BDP-a.

Potpredsednik Svetske banke za region Evrope i centralne Azije (ECA) Siril Miler izjavio je da je skroman rast koji se beleži “korak u dobrom pravcu”, ali da nije dovoljan da odagna zabrinutost ljudi u regionu zbog ekonomske perspektive.

“Vlade mogu odmah da deluju kako bi pomogle. Na primer, mogu da promovišu više celoživotnog učenja kako bi pomogli ljudima da nađu i zadrže posao. Takođe mogu da obezbede brigu o deci i starijima kako bi olakšali veću fleksibilnost u izboru zaposlenja. Ove akcije mogu da osiguraju jednake šanse i da podstaknu ukupan rast”, naveo je on.

Kao druge mogućnosti predložio je podršku preduzećima u iskorišćavanju novih izvoznih šansi, smanjenje troškova i vremena za pokretanje novog biznisa i ulazak na nova tržišta i smanjenje ograničenja na pomeranje zaposlenih na nove aktivnosti.

U izveštaju se ukazuje da su potrebna bolja istraživanja i podaci o neravnopravnosti, uključujući i pokazatelje percepcije ljudi o promenama po pitanju neravnopravnosti.

Ekonomska neizvesnost – izvor političke polarizacije

Glavni ekonomista Svetske banke za region ECA Hans Timer rekao je da odluka Britanaca o istupanju iz EU i izbeglička kriza stavljaju na probu saradnju u Evropi, i da se istočna polovina regiona još uvek bori da se prilagodi niskim cenama nafte.

“Neuspeh u celom regionu da se pokrenu novi izvori rasta doprinosi porastu populizma i polarizacije, te nepoverenju u institucije”, naveo je on.

Istraživanja koja su uključena u izveštaj pokazuju da zabrinutost zbog promena u ekonomskom okruženju, a posebno neizvesnost zaposlenja, doprinose porastu političke polarizacije u zemljama regiona ECA.

U saopštenju Svetske banke navodi se da rapidno povećanje privremenih i povremenih poslova, i promene u potražnji za stručnim profilima, podstaknute novim digitalnim tehnologijama, doprinose povećanoj zabrinutosti među ljudima u regionu i “određenom pomeranju podrške dalje od sredine političkog spektra”.

Navodi se da je potreban snažan odgovor kroz odgovarajuće politike koje odgovaraju novoj ekonomskoj eri, a ne treba pribegavati rešenjima koja su davala rezultate u prošlosti pod značajno drugačijim okolnostima.

U odsustvu snažnog odgovora kroz odgovarajuće politike, tekući strukturni izazovi koji usporavaju privredu u regionu prete da oslabe rast i smanjenje siromaštva na dugi rok, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Napisala: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs