Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Predstavljena Studija o negativnim iskustvima u detinjstvu

Objavljeno 30.05.2019.

Studija negativnih iskustava u detinjstvu - naslovna stranaNa svakih 100 odraslih osoba u Srbiji, oko 70 je više puta iskusilo barem jedan od oblika negativnih iskustava tokom detinjstva, a oko 20 je imalo četiri ili više takvih iskustava, pokazali su rezultati UNICEF-ove Studije o negativnim iskustvima u detinjstvu u Srbiji. Studija, koja je nastala u partnerstvu sa Institutom za psihologiju i Institutom za mentalno zdravlje, nudi analizu rasprostranjenosti faktora rizika, negativnih iskustava u detinjstvu i njihovih posledica u smislu zdravstvenih i obrazovnih ishoda.

Negativno iskustvo u detinjstvu označava traumatično životno iskustvo koja se događa pre 18. godine, a koje osoba pamti kada odraste. Iskustva tokom detinjstva mogu da utiču na zdravlje tokom čitavog života. Deca čije detinjstvo je stresno ili loše imaju veću verovatnoću da usvoje ponašanja štetna po zdravlje tokom adolescencije, koja sama po sebi mogu da dovedu do mentalnih oboljenja ili bolesti poput raka, srčanih oboljenja i dijabetesa kasnije u životu. Negativna iskustva u detinjstvu ne predstavljaju opasnost samo za zdravlje. Osobe koje su imala negativna iskustva u detinjstvu češće imaju loše rezultate tokom školovanja, češće su uključeni u kriminalne aktivnosti i manja je verovatnoća da postanu produktivni članovi i članice društva.

„Proces brige o deci počinje u najranijem detinjstvu i u značajnoj meri zavisi od okruženja u kome dete odrasta. Zbog toga je naša obaveza da svoj deci obezbedimo šansu za najbolji početak i dobru osnovu za budućnost. Naglašavam da je naš osnovni princip nulta tolerancija na svaku vrstu nasilja, a rezultate ove studije koristićemo kao smernice u stvaranju jednakih uslova za svako dete, a posebno u prevenciji zlostavljanja i zanemarivanja dece“, navela je prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Ukupni nalazi su smernica za buduće planiranje i razvoj intervencija koje bi za cilj imale sprečavanje nasilja, kao i za razvoj programa podrške žrtvama nasilja.

„Negativna iskustva u detinjstvu utiču na sve oblasti života, te je neophodno da se reaguje intersektorski. Potrebno je, između ostalog, da se deca edukuju o pravima koja im pripadaju, da se ojačaju roditeljske veštine, unaprede kompetencije zdravstvenog, socijalnog, obrazovnog i sistema krivičnog pravosuđa u prevenciji negativnih iskustava u detinjstvu, da se uvede potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece, kao i da se obezbedi i ojača finansiranje sistema prevencije i zaštite od nasilja nad decom“, istakla je Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Sprečavanje negativnih iskustava u detinjstvu može da poboljša zdravlje tokom čitavog života, unapređujući blagostanje i produktivnost osobe. Nalazi ove studije će biti od ključnog značaja za sistem socijalne zaštite, jer mogu doprineti unapređenju alata i procedura za procenu rizika, kao i oblikovanju službi koje se ciljano bave porodicama koje žive u uslovima višestruke deprivacije, gde su deca „na ivici” sistema zaštite i pod rizikom od stavljanja pod starateljstvo.

Nalazi studije pokazuju:

  • da na svakih 100 odraslih osoba u Srbiji, njih oko 70 je više puta iskusilo barem jedan od oblika negativnih iskustava tokom detinjstva (ACE – Adverse Childhood Experience), a njih oko 20 je iskusilo 4 ili više;
  • da je 38% ispitanika i ispitanica iskusilo nasilje u zajednici u detinjstvu;
  • da su četiri ili više ACE-a zabeležena u oko 40% ispitanika/ca;
  • da su osobe muškog pola češće doživljavale različite oblike ACE-a: češće su bili žrtve nasilničkog ponašanja, učestvovali u tučama, bili svedoci nasilja u zajednici i svedoci kolektivnog nasilja;
  • žene su češće doživljavale suživot sa osobom koja boluje od depresije;
  • da su ispitanici/e iz urbanih sredina bili više izloženi različitim oblicima ACE-a, kao što su fizičko zlostavljanje, psihološko zlostavljanje, rastava roditelja, nasilničko ponašanje i nasilje u zajednici.

Kliknite da preuzmete Studiju negativnih iskustava u detinjstvu (.pdf).

Izvor: www.mdpp.gov.rs

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Kalkulator socijalnih davanja

Blog > <

Aktuelni dokumenti > <

Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji
Decembar, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC u Republici Srbiji: Metodološki okvir i analiza izabranih pokazatelja siromaštva i nejednakosti
Decembar, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj osoba koje žive sa HIV
Decembar, 2021 arrow right pdf [305 KB]
E2E: Utvrđivanje institucionalnog okvira za uspostavljanje Nacionalne standardne klasifikacije zanimanja u Srbiji
Decembar, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Analiza održivih modela za obezbeđivanje pristupa čistoj pijaćoj vodi, kanalizaciji i električnoj energiji stanovnicima podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji
Decembar, 2021 arrow right pdf [4 MB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj nacionalnih manjina
Decembar, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj migranata i tražilaca azila
Decembar, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj dece
Decembar, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj mladih
Decembar, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj starije populacije
Decembar, 2021 arrow right pdf [307 KB]