Vlada Republike Srbije
Crveni krst Srbije i Institut društvenih nauka predstavili su 11. decembra 2019. godine u beogradskom Medija centru rezultate istraživanja „Starenje i digitalna uključenost“. Istraživanje je sprovedeno tokom 2019. godine u okviru projekta „Pristup starijih osoba informacionim i komunikacionim tehnologijama“ uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA). Na konferenciji za štampu govorili su Nataša Todorović, stručna saradnica Crvenog krsta Srbije, Goran Bašić, Direktor Instituta društvenih nauka, Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, i Nevena Šović, predstavnica UNFPA, a pored rezultata istraživanja predstavljen je i Vodič za e-usluge za starije, kreiran tokom projekta.
Istraživanjem je obuhvaćeno po deset starijih osoba iz 29 opština u Srbiji sa ciljem da se utvrdi stepen digitalne uključenosti starijih osoba u Srbiji, konkretno njihova svest o postojanju različitih onlajn servisa i učestalost njihovog korišćenja. Dodatno, organizovane su i četiri fokus grupe sa ukupno 42 učesnika/ce za potrebe kvalitativne komponente istraživanja. Istraživanje je obuhvatilo 303 osobe starije od 65 godina, od kojih su 51 odsto bili muškarci i 49 odsto žene.
Na konferenciji za štampu je istaknuto da 43% starijih nikada nije koristilo internet, a da od onih koji ga jesu koristili 90% nikada ne koristi usluge e-uprave ili e-benkinga. Od onlajn usluga najveći broj starijih (45%) koristi aplikaciju Viber, a nju sledi Skype sa 27%, što ukazuje da stariji internet koriste većinski za komuniciranje sa rodbinom. Razlozi što veoma mali broj njih koristi usluge e-uprave ili e-benkinga obuhvataju sumnje u sopstveno znanje i kapacitet za usvajanje novih veština, ali i nedovoljnu svest o tome kakve im sve mogućnosti ovi servisi pružaju. Kao najčešći razlog je ipak navedeno to da su stariji navikli da plaćaju račune na šalterima, jer na taj način komuniciraju sa ljudima.
Istraživanje je pokazalo i velike razlike između starijih sa višim i nižim nivoom obrazovanja u pogledu digitalne uključenosti (78% starijih sa visokim nivoom obrazovanja poseduje računar, a 74% pametan telefon, dok 79% starijih sa osnovnim obrazovanjem ne poseduje računar, a 86% njih nema pametan telefon), kao i velike razlike između urbanog i ruralnog starijeg stanovništva (63% gradskog starijeg stanovništva ima računar, a 57% pametan telefon, dok svega 11% seoskog ima računar, a svega 9% pametan telefon).
Imajući u vidu ove razlike, kao i brz tempo razvoja digitalne tehnologije, a u okviru kojeg se ne obraća dovoljno pažnje na pristupačnost starijim generacijama koje mogu imati problem sa vidom, invaliditetom ili nečim drugim, na konferenciji za štampu je istaknuto da je potrebno ulagati u celoživotno učenje i dizajn tehnologija i usluga koji će biti dostupniji svim kategorijama stanovništva, ali i da je neophodno obezbediti alternativne pristupe uslugama za one starije osobe koje iz različitih razloga ne mogu ili ne žele da im pristupaju onlajn kako bi se umanjio rizik od njihove isključenosti.
Preuzmite publikacije:
Izvor: www.redcross.org.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar