Vlada Republike Srbije
Sa malim varijacijama, radni dan domaćice počinje pre svih članova porodice. Dok ukućani još spavaju, ona počinje da sprema doručak, a kada muža i decu isprati na „radne zadatke“ obično i ona kreće na pijacu i u prodavnicu. Po povratku kući, rešava hamletovsku dilemu – da li da se uhvati u koštac sa brdom neopeglanog veša ili sa spremanjem sobe mališana koja izgleda kao da je protutnjao omanji zemljotres. Ovo razmišljanje možda prekida cviljenje ljubimca koji je podseća da zakoni biologije imaju pravo prvenstva nad sređivanjem igračaka.
Po povratku iz parka ona shvata da će jedno od dvoje dece uskoro stići kući i počinje da sprema glavni i „pomoćni“ ručak za slučaj da naslednik neće da jede „kašikom”. Dok čeka povratak deteta iz škole, usisava, pegla i sređuje haos koji su iza sebe ostavili njeni ukućani. Kada završi sa spremanjem ručka, razvozi decu na vannastavne aktivnosti, jer današnji klinci smatraju da nisu u trendu ako istovremeno ne idu na tenis, balet i uče strani jezik. Dok čeka da se trening ili čas završi, ona pazari u najbližem dućanu. Po povratku kući čeka je pas koga niko nije prošetao, suprug koji bi nešto da „gricne“ dok gleda TV program i dete sa kojim mora da vežba matematiku pred pismeni zadatak.
Pokušavajući da izračuna koliko košta neplaćeni rad njegove supruge koja je „samo“ majka i domaćica, Amerikanac Stiven Nelms je na svom blogu www.weareglory.com naveo koliko se plaćuju poslovi koje obavlja njegova supruga. Došao je do fascinantne sume od 73.960 dolara godišnje. U taj saldo ušao je trošak za dadilju koju ova porodica plaća 705 dolara nedeljno, odnosno 36.660 dolara godišnje. Ako bi neka agencija čistila kuću umesto njegove žene, tu uslugu bi naplatila oko 5.200 dolara na godišnjem nivou, kuvarica bi svoj rad naplatila 240 dolara nedeljno, odnosno 12.480 dolara godišnje, osoba koja bi išla u kupovinu umesto njih naplaćivala bi 65 dolara po šopingu, (13.520 dolara godišnje) pranje veša bi plaćali 25 dolara nedeljno, odnosno 1300 dolara godišnje, a za organizaciju porodičnih proslava izdvajali bi 75 dolara po satu, odnosno 900 dolara godišnje.
A koliko bi koštao neplaćeni rad srpske domaćice?
Žene koje kuvaju za četvoročlanu porodicu ovu uslugu naplaćuju između 15.000 i 20.000 mesečno. Tu se ne računaju palačinke u ponoć kad nekom od ukućana padne šećer ni ustajanje u sitne noćne sate kada se tinejceri mrtvi gladni vraćaju iz noćnih provoda ili su baš tada raspoloženi za razgovor o simpatiji i smislu života.
Uslugu pranja i peglanja veša jedne mašine od pet kilograma veša perionice naplaćuju oko 750 dinara. Ako se ima na umu da se u četvoročlanoj porodici jedna mašina veša pere dnevno, to znači da majčino peglanje košta 5.250 nedeljno odnosno oko 20.000 dinara mesečno. U tu računicu ne spada peglanje košulje u sedam ujutru jer je otac porodice u to doba shvatio da košulja mora da se „prepegla“.
Cena čišćenja kuće odnosno stana zavisi od kvadrature – za prostor od 50 kvadrata to je oko 2.000 dinara sedmično, odnosno 104.000 godišnje.
Bebi siterka svoju uslugu naplaćuje oko 20.000 dinara mesečno za jedno dete koga čuva osam sati dnevno dok su roditelji na poslu, a večernja i noćna dežurstva koštaju dodatno. Dakle, na godišnjem nivou plata bebi siterke 240.000 dinara. Pod uslovom da čuva samo jedno dete. A mama je na toj dužnosti 24 časa dnevno i na raspolaganju je svoj deci.
Kupovinu stvari za domaćinstvo agencije naplaćuju 300 dinara, ako je radnja u komšiluku. Ako je dalje, i cena raste. Pod pretpostavkom da se u radnju ide jednom dnevno, to znači da „usluge šopinga” koštaju 100.000 dinara godišnje.
Ljubav prema psima nema cenu, ali „profesionalci” koji bi ga izvodili u šetnju umesto vas, za svoj rad bi tražili 7.000 dinara nedeljno, odnosno 24.000 mesečno ili – 288.000 dinara godišnje.
Privatni profesori dvočas naplaćuju oko hiljadu dinara (zavisno od predmeta), a zna se da je dodatna edukacija mališana uglavnom majčin domaći zadatak…
Kada se saberu sve nabrojane stavke neplaćenog rada domaćice u Srbiji, dolazi se do sume od 1.212.000 dinara. Za one kojima je lakše da vrednost njenog rada shvate u stranoj valuti – to je skoro hiljadu evra mesečno.
Autor: Katarina Đorđević, preuzeto sa www.politika.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar