Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Beogradu je 19. novembra organizovan prvi regionalni sastanak i razmena iskustava na temu zapošljavanja mladih. Cilj regionalnog sastanka bio je okupljanje organizacija koje sprovode projekte u partnerstvu sa Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju (SDC) i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) na temu zapošljavanja mladih na Zapadnom Balkanu. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije predstavio je projekat „Znanjem do posla”, kao i ulogu Tima u ovom projektu koji je tokom svoje prve faze razvio šest inovativnih modela za zapošljavanje mladih.

Više od 30 učesnika/ca sa 7 projekata* razmenilo je naučene lekcije, iskustva i različite pristupe. Ovom prilikom, SDC i GIZ su za moderiranje sastanka pozvali predstavnika Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a za procenjivanje predstavljenih iskustava i modela su pozvane kolege iz Fondacije za obuku (ETF). Stručnjaci iz Međunarodne organizacije rada (ILO) i Saveta za regionalnu saradnju (RCC) su takođe pružili povratne informacije o predstavljenim pristupima. Događaj je bio organizovan dan nakon održavanja Nacionalnog dijaloga za mlade koji je održan u Beogradu – što predstavlja još jedan proizvod saradnje sa SDC-om i GIZ-om u Srbiji.

Zaključak stručnjaka

Kristina Mereuta, stručnjakinja za tržište rada iz ETF-a, sumirala je ovaj dan regionalnog dijaloga na sledeći način:

– Imati institucionalnog prvaka je od suštinskog značaja za mehanizme dosezanja, skaliranje i ciljeve održivog razvoja. Institucionalni lideri koji usmeravaju proces kreiranja politika su važni za podizanje svesti o temi zapošljavanja mladih.

– Značaj pristupačnosti i izvodljivosti mera koje se promovišu. Intervencije moraju biti pristupačne za postojeće usluge koje pružaju institucije (npr. javne službe za zapošljavanje, škole) u smislu ljudskih i finansijskih resursa. Možda će biti potrebno usvajanje novih standarda da bi se osigurao kvalitet, ali je i važno izabrati rešenje koje je najprihvatljivije za implementaciju na terenu, a koje ne mora biti i najluksuznije.

– Veća koordinacija i saradnja između donatora. Više puta je pomenuta potreba za boljom koordinacijom između različitih donatora i to ne samo međusobno usklađivanje, već i učenje jednih od drugih. Na primer, kako bi se izbeglo dupliranje napora uloženog prilikom uvođenja sistema monitoringa i evaluacije (M&E) u škole za stručno obrazovanje i obučavanje, važno je koordinirati sa drugima tako da svi promovišu slične ili zajedničke pristupe.

– Starenje osoblja u javnim službama za zapošljavanje i stručnim školama. Verovatno su u svim zemljama Zapadnog Balkana zaposleni u nacionalnim službama za zapošljavanje sve stariji. Stoga je neophodno stalno ulagati u mlade i prenositi znanja između generacija (npr. kroz pristupe obuka za mentore/ke).

– Uključenost lokalne zajednice. Pristup rešavanju pitanja zapošljavanja mladih na lokalnom nivou je izuzetno važan i u mnogim projektima se sledi pristup odozdo prema gore. Mnoge inicijative uključuju elemente koji se zapošljavanjem mladih bave iz perspektive ponude i potražnje radne snage na tržištu rada. U budućnosti bi moglo biti korisno svrstati ove lokalne napore u ukupni regionalni razvojni okvir, jer svaki lokalitet za sebe možda nema dovoljno preduzetnika za održivo otvaranje novih radnih mesta.

– Dostupne veštine mnogo utiču na ono što možete da podučavate na nivou srednjeg obrazovanja. Rezultati PISA testiranja za zemlje u regionu su veoma važni u tom pogledu. Reforma sistema stručnog obrazovanja i osposobljavanja je u toku u mnogim, ako ne i svim, zemljama Zapadnog Balkana i ovo je prilika za poboljšanje položaja mladih na tržištu rada. Praktično usvajanje znanja i veština stiče sve veću popularnost i interesovanje.

– Ranjivost mladih. Gledajući region, mladi su posebno ranjivi jer često rade na crno, zbog čega nemaju formalne garancije propisanih standarda i uslova rada. Projekti moraju biti osetljivi na ova pitanja. Takođe, aktivne mere na tržištu rada nisu prilagođene potrebama mladih u nepovoljnom položaju. Podaci se ne prikupljaju u celosti i postoji potreba za dugoročnom nadogradnjom informacionog sistema tržišta rada. Ovo je oblast gde ima mnogo prostora za rad i napredovanje, što mogu iskoristiti različiti projekti.

Testirajte izvan sistema… a zatim integrišite

Posmatrajući situaciju u regionu, postavljeno je jedno važno pitanje: u kojoj meri bi trebalo da projekti ulažu u zamenu postojećih kapaciteta? Projekti bi trebalo da izbegavaju pronalaženje zamena za državne usluge koje ne funkcionišu i da osiguraju da je potražnja za podrškom stvarna i dopunjena vizijom vlade zemlje o tome kako treba promovisati zapošljavanje mladih. Najbitnije tačke svake intervencije, uključujući i one koje se fokusiraju na zapošljavanje mladih, su zapravo: kakvi su izgledi za održivost modela i mera primenjenih kroz projekte? Mnoge zemlje u regionu su usredsređene na pravne aspekte i rad na reformi pravnog okvira, dok se ove promene ne odražavaju na izdvajanja iz budžeta i očigledno je da se sredstva za mere tržišta rada vremenom smanjuju. To donatore dovodi u nezgodan položaj, pa čak zahteva i reviziju pristupa.

Učesnici/e dijaloga su zaključili da projekat treba da testira određene mere i modele i ako se sa njima postigne određeno unapređenje i poboljša situacija za mlade, onda te mere i modele treba integrisati u sistem.

Šta će se dalje dešavati?

Ovo prvo regionalno okupljanje pokazalo je jasnu potrebu za produbljivanjem razmene iskustva. Prezentovani projekti pokazali su kako su njihove aktivnosti uspele da dovedu do poboljšanja u životu mladih žena i muškaraca u regionu. Međutim, prilikom organizovanja budućih dijaloga ovog tipa, bilo bi najkorisnije staviti fokus na određene teme – uloga privatnog sektora pri zapošljavanju mladih (posebno mala i srednja preduzeća), uloga civilnog društva kao posrednika na tržištu rada, socijalna preduzeća kao alternativa za mlade u ruralnim sredinama, itd. To bi omogućilo nosiocima ovih projekata da konkretnije razmenjuju izazove sa kojima se susreću u svom svakodnevnom radu.

———-

*Iz Bosne i Hercegovine Projekat zapošljavanja mladih (SDC); iz Severne Makedonije Obrazovanje za zapošljavanje (SDC); sa Kosova** Unapređenje zaposlenosti mladih (SDC) i Mladi, zapošljavanje i veštine (GIZ); iz Srbije Od obrazovanja do zapošljavanja (SDC), Podsticanje zapošljavanja mladih (GIZ / FAKT), Reforma stručnog obrazovanja i obuke (GIZ).

**Ova oznaka je bez predrasuda prema stavovima o statusu i u skladu je sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a 1244/99 i mišljenju Međunarodnog suda pravde na deklaraciju o nezavisnosti Kosova.

Izvor: vest je preuzeta odavde.