Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Pobednička ekipa: Isidora Živković, Haris Saložević, Nemanja Petrović i Stevan Perić

Prvi put u Srbiji organizovano je takmičenje „Poslovni izazov zapadnog Balkana“, namenjeno srednjoškolcima iz četiri zemlje regiona: Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Timovi su predočili svoja viđenja o tome koji će proizvodi biti traženi na svetskom tržištu 2020. Pobedila je ideja o naočarima koje menjaju dioptriju prema potrebi osobe koja ih nosi.

Izabrani u četvoročlane timove, 60 đaka iz 40 stručnih srednjih škola i gimnazija zemalja regiona prikazali su znanje o preduzetništvu. U organizaciji „Dostignuća mladih” Beograd je bio domaćin prvog regionalnog takmičenja „Poslovni izazov zapadnog Balkana”.

Tokom dvodnevnog takmičenja srednjoškolci su imali zadatak da osmisle proizvod koji će biti tražen na svetskom tržištu 2020. godine, i prezentuju ga žiriju kroz biznis planove.

Prvo mesto je pripalo timu u kome su bili: Isidora Živković iz Gimnazije „SMART” (Novi Sad, Srbija), Nemanja Petrović iz JU SMŠ „Bećo Bašić” (Plav, Crna Gora), Stevan Perić iz Poljoprivredne škole (Futog, Srbija) i Haris Saložević iz Srednje medicinske škole (Visoko, Bosna i Hercegovina).

Timovi su formirani nasumice, tako da se “poslovni partneri” međusobno nisu poznavali pre takmičenja

Ovaj tim je osmislio multifunkcionalne naočare tj. naočare koje prilagođavaju dioptriju osobi koja ih nosi.

– Do rešenja smo došli timski. Na pamet su dolazile svakojake ideje. Iznosili smo ih i raspravljali. Onda smo našli podatak da svaka šesta osoba u svetu ima problema sa vidom. Odlučili da idemo u tom pravcu, pojašnjava Isidora Živković, učenica prvog razreda računarske gimnazije „SMART” čije su želje da nastavi kasnije školovanje na Fakultetu tehničkih nauka.

Priznaje da o preduzetništvu nije znala skoro ništa pre nego što se uključila u ovo takmičenje, za razliku od Nemanje Petrovića, maturanta Srednje mešovite škole ,, Bećo Bašić” iz Plava u Crnoj Gori, koji se interesuje za ekonomsku struku i sebe vidi kao studenta Ekonomskog fakulteta. – Pre takmičenje imao sam relativno skromna znanja. Ipak samoinicijativno sam pronalazio i osmišljavao različite ideje. Prve neposredne kontakte sam ostvario preko UDG (Univerzitet Donja Gorica) gde sam učestvovao na takmičenju „Business Challenge Montenegro”. Pomoglo mi je i formiranje Centra za preduzetništvo u mojoj školi. On sa ponosom otkriva da su drugovi i profesori još dok je bio u Beogradu zvali i čestitali na prvom mestu.

I Stevan Perić je maturant, ali u Poljoprivrednoj školi u Futogu . Želeo bi da upiše Poljoprivredni fakultet, veterinarski smer. On je, kako kaže, preduzetništvo imam kao redovan predmet u školi. Tako je naučio mnogo toga – na primer, kako se piše biznis plan.

Drugog dana obaveza je bila da se predstave biznis planovi

– Bili smo dobar tim, dobro smo se organizovali i svako je vredno radio svoj deo. Mislim da je Haris dao predlog za naočare, sa kojim smo se složili i dalje razrađivali, kaže Stevan koji priznaje da se nije nadao pobedi jer je bila jaka konkurencija i neizvesno do samog proglašenja.

Darko Radičanin, izvršni direktor „Dostignuća mladih” pojašnjava da je cilj takmičenja upravo da omogući učenicima – kroz simulaciju prakse – uvid u načine poslovanja.

– Motiv je i da ih podstaknemo na razmišljanje, da postanu aktivniji. Da razviju svest da sami mogu biti krojači poslovne sudbine kada izađu iz školskih klupa. Takođe, regionalni okvir nudi mogućnost stvaranja kontakta sa vršnjacima iz zemalja okruženja, kaže Radičanin.

Pre dve godine „Dostignuća mladih” su u Beogradu ugostila mlade iz 11 država Evrope, od Azerbejdžana do Kipra. Tada se iskristalisala ideja da je za organizaciju takmičenja idealno nepostojanje jezičke barijere i sličnost školskih sistema.

– Utisak je da srednjoškolci nemaju kontakt sa idejama preduzetništva. Sa druge strane, veoma su kreativni, raspoloženi da saznaju više o mogućnostima da sami krenu poslovnim stazama, podvlači Radičanin.

Prednjačile teme iz zdravstva, ekologije, IT-a

Među idejama bilo je onih o solarnim folijama upotrebljivim u poljoprivredi, bazi podataka dobrovoljnih davalaca krvi, softverima za prepoznavanje kvarova sitnih kućnih aparata. Kako dodaje Radičanin dominirale su teme iz  zdravstva, ishrane, ekologije, informacionih tehnologija…

Srbija je nažalost u grupi zemalja u kojoj je među nezaposlenima više od 50 procenta mladih, uzrasta do 30 godina. Procene su da više od 300.000 nezaposlenih za proslavu 31. rođendana mora novac da uzima od roditelja. U Evropskoj uniji taj prosek je 23,5 odsto, a kriza je uticala da je u nekim zemljama evro zone došlo do njegovog povećanja. U Grčkoj i Španiji taj procenat je ćak 59,1 tj. 55.9. Najmanji je u Nemačkoj i Austriji (7,6).

Darko Radičanin ukazuje da, nakon osam godina sprovođenja različitih programa iz oblasti preduzetništva u školama Srbije, „Dostignuća mladih – kao deo globalne mreže „Junior achievement worldwide” – intenzivno rade na stvaranju baze podataka onih koji su prošli njihove programe. Žele i da ta takmičenje postane tradicionalno.

Ovogodišnje je realizovano u saradnji sa partnerskim organizacijama na lokalnom nivou zemalja učesnica i finansijsku podršku Balkanskog fonda za demokratiju, Atlantic grupe i kompanije Saga.