Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Materijalna deprivacija

Materijalna deprivacija i finansijsko siromaštvo su koncepti koji treba da ukažu na različite aspekte uslova života pojedinaca i domaćinstava. Dok se finansijsko siromaštvo (siromaštvo prema dohotku) zasniva na nedostatku finansijskih sredstava koja treba da omoguće pojedincima zadovoljavanje svojih potreba (koje se smatraju osnovnim u društvu u kom žive), materijalna deprivacija se odnosi na stvaran položaj koji je pojedinac uspeo da dostigne (mogućnost obezbeđivanja dobara i usluga koje se smatraju neophodnim za kvalitetan život).

U okviru koncepta deprivacije ugroženost se sagledava pomoću nemonetarnih pokazatelja, koji su usmereni na ishode. Dok finansijsko siromaštvo na osnovu dohotka procenjuje potencijal pojedinca da zadovolji svoje potrebe, koncept materijalne deprivacije omogućava da se sagledava efektivan životni standard[1].

Stoga se na materijalnu deprivaciju može gledati kao na posledicu siromaštva.

Pojedinac je materijalno depriviran ukoliko ne može da priušti najmanje tri od devet predviđenih stavki, izrazito je materijalno depriviran ukoliko ne može da priušti najmanje četiri stavke, a ekstremno je depriviran ukoliko sebi ne može da priušti pet i više stavki.

Stopa materijalne deprivacije se definiše kao udeo stanovništva koje je materijalno deprivirano u ukupnoj populaciji. Na analogan način se definišu stopa izrazite materijalne deprivacije i stopa ekstremne materijalne deprivacije.

Intenzitet materijalne deprivacije pokazuje srednju vrednost broja stavki koje materijalno deprivirani deo populacije ne može da priušti.

Materijalna deprivacija (MD) se procenjuje u zavisnosti od toga da li pojedinac živi u domaćinstvu koje može da priušti stavke sa sledeće liste:

  1. Adekvatno zagrevanje stana;
  2. Podmirivanje neočekivanog troška u iznosu od 10.000,00 dinara;
  3. Obrok od mesa ili ribe (ili vegetarijanske zamene) svaki drugi dan;
  4. Nedelju dana odmora van kuće;
  5. Redovno plaćanje rente, rate za stan ili drugog kredita ili komunalnih usluga za stan;
  6. Televizor u boji;
  7. Mašinu za pranje veša;
  8. Automobil i
  9. Telefon.

Stopa materijalne deprivacije u Republici Srbiji je 2016. godine iznosila 37,4%, a stopa izrazite materijalne deprivacije je iznosila 19,5%. Vrlo je visok i udeo onih koji ne mogu da priušte više od 5 stavki – 9,6%. U EU stopa materijalne deprivacije je iznosila 15,7%, stopa izrazite materijalne deprivacije 7,5%, a ekstremne 3%.

Republika Srbija se nalazi u samom vrhu 28 zemalja EU sa najvećim vrednostima ovih pokazatelja. Nepovoljnije vrednosti beleže jedino Bugraska, Rumunija i Grčka.

Intenzitet materijalne deprivacije, odnosno prosečan broj stavki koje ne može da priušti materijalno depriviran pojedinac u Republici Srbiji 2016. godine iznosi 4 i neznatno je iznad prosečne vrednosti u EU (3,8). Mali broj EU zemalja beleži intenzitet materijalne deprivacije na nivou ili iznad 4 stavke (Letonija, Mađarska, Rumunija i Bugarska).

Stope materijalne deprivacije, izrazite i ekstremne materijalne deprivacije, 2013–2016.

Stope 2013. 2014. 2015. 2016.
Materijalne deprivacije 44,3 44,1 40,9 37,4
Izrazite MD 26,9 26,3 24,0 19,5
Ekstremne MD 14,2 13,1 11,8 9,6
Izvor: Eurostat database Table Material deprivation rate for the ‘Economic strain’ and ‘Durables’ dimensions, by number of item of deprivation

Ekonomska dimenzija materijalne deprivacije (prvih pet stavki sa liste) mnogo je značajnija za objašnjenje ugroženosti nego nemogućnost da se priušte pojedina trajna potrošna dobra, koja, osim automobila uglavnom mogu da priušte gotovo sva domaćinstva u Republici Srbiji. Sudeći prema podacima u nastavku, najveći udeo pojedinaca živi u domaćinstvima koja ne mogu da priušte odlazak na godišnji odmor (62,8%), ali je zabrinjavajuće da značajan udeo pojedinaca živi u domaćinstvima koja ne mogu da priušte bazične potrebe kao što su adekvatno zagrevanje stana (13,3%) i adekvatna ishrana (20,3%).

Tokom godina primećuje se trend smanjivanja ugroženosti po svim stavkama.

Izabrani pokazatelji ekonomske dimenzije materijalne deprivacije u Republici Srbiji, 2013-2016.

Domaćinstvo ne može da priušti: 2013. 2014. 2015. 2016.
Adekvatno zagrevanje stana 18,3 17,1 15,2 13,3
Nedelju dana odmora van kuće 67,2 68,4 68,5 62,8
Obrok sa mesom ili ribom (ili vegeterijanski ekvivalent) svakog drugog dana 30,6 26,1 24,6 20,3
Neočekivani trošak 50,1 50,7 47,3 48,3
Dugovanja i kašnjenja 39,0 43,5 37,8 36,7
Izvor: Eurostat database Tables Economic strain

Profil izrazite materijalne deprivacije prikazan u nastavku ukazuje na sledeće:

  • Ne postoje statistički značajne razlike u stopi izrazite materijalne deprivacije prema polu, što se objašnjava zajedničkim životom u domaćinstvima u kojima su najčešće prisutna oba pola.
  • Razlike prema starosti nisu velike, ali se ipak uočavaju – deca su manje ugrožena, a stariji od 65 godina su ugroženiji od proseka. U ovom smislu se profil ugroženosti razlikuje od profila i apsolutnog i relativnog siromaštva.
  • Posmatrano prema tipu domaćinstva, jednočlana domaćinstva, samohrani roditelji i porodice sa dvoje odraslih i troje i više izdržavane dece najviše su izložene izrazitoj materijalnoj deprivaciji. U celini posmatrano, domaćinstva bez dece su ugroženija od onih sa decom.
  • Među pojedincima u najsiromašnijem dohodovnom kvintilu 2016. godine čak 41,8% ne može da priušti 4 ili više stavki, dok je u najbogatijem dohodovnom kvintilu ovaj udeo svega 3%. Očekivano, viši dohodak znači da može da se priušti veći broj stavki.
  • Posmatrano prema najčešćem statusu na tržištu rada, nezaposleni su najugroženiji. Za razliku od profila relativnog siromaštva ugroženost zaposlenih i samozaposlenih je jednaka, a penzioneri su u lošijem položaju od obe kategorije.
  • Tokom posmatranog perioda stopa izrazite materijalne deprivacije se smanjuje kod svih pojedinaca, nezavisno od statusa na tržištu rada.

 

Stopa izrazite materijalne deprivacije prema karakteristikama stanovništva u Republici Srbiji, 2013–2016. (%)

2013. 2014. 2015. 2016.
Ukupno 26,9 26,3 24,0 19,5
Muško 26,8 26,5 24,0 19,3
Žensko 27,0 26,1 24,0 19,7
Starost
Deca (<18 godina) 27,4 24,4 22,0 17,6
18-64 godine 26,7 26,6 24,0 19,7
65 i više 26,9 27,1 25,9 20,9
Тip domaćinstva
Jednočlano domaćinstvo 37,2 38,7 40,8 29,6
Jedna odrasla osoba sa izdržavanom decom 44,9 43,8 42,6 30,2
Dve odrasle osobe sa jednim izdržavanim detetom 26,7 22,9 18,9 16,7
Dve odrasle osobe, 2 dece 20,3 19,1 15,6 9,3
Dve odrasle osobe, 3 i više dece 36,1 26,8 28,0 28,0
Domaćinstva bez izdržavane dece 28,2 30,0 27,9 22,9
Domaćinstva sa izdržavanom decom 25,9 23,4 21,0 16,9
Kvintili dohotka
I 53,3 50,3 48,2 41,8
II 37,4 35,7 35,2 28,5
III 23,7 25,3 21,4 16,2
IV 14,2 14,4 10,9 8,3
V 5,8 5,9 4,3 3,0
Najčešći status na tržištu rada (18 i više godina)
Zaposleni kod poslodavca 18,0 17,0 14,6 11,1
Samozaposleni 20,9 18,7 13,7 11,1
Nezaposleni 44,7 42,0 37,2 33,1
Penzioneri 25,1 25,7 24,7 19,4
Ostali neaktivni 30,4 30,1 28,8 21,8
Izvor: Eurostat database Table Severe material deprivation rate by income quintile and household type; Severe material deprivation rate by most frequent activity status (population aged 18 and over)

Više o materijalnoj deprivaciji videti u sledećim publikacijama:

—————

[1]Više o konceptu materijalne deprivacije videti u Matković, G., Mijatović, B., & Krstić, G. (2015). Prihodi i uslovi života 2013. Beograd: Republički zavod za statistiku.

Aktuelnosti

Blog

Earlier
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch Kada su braća Mohamadi izgubila voljenu osobu zbog [...]
pet, nov 01, 2019
Source: Inkluzija blog
Sandra Rej, osnivačica kompanije Glowee, u svojoj laboratoriji u okolini Pariza ©Chris Welsch
Sandra Rej, osnivačica kompanije Glowee, u svojoj laboratoriji u okolini Pariza ©Chris Welsch Francuska dizajnerka proizvodi svetlo bez električne energije Dok je [...]
pet, okt 25, 2019
Source: Inkluzija blog
Milutin (foto: Sara Ristić)
Milutin (foto: Sara Ristić) Razgovor vodila: Dragana Nikoletić Milutin Savić zvani Milutko nosilac je laskave titule najkreativnijeg prodavca magazina Liceulice. Kad bi [...]
pon, okt 21, 2019
Source: Inkluzija blog
Učenje o emocionalnoj inteligenciji kroz igru ©Chris Welsch
Učenje o emocionalnoj inteligenciji kroz igru ©Chris Welsch Švedska start-up kompanija Peppy Pals (Živahni drugari) osmislila je aplikaciju sa likovima životinja, [...]
pet, okt 18, 2019
Source: Inkluzija blog
Stefan na treningu
Dok sam bio mali sport me nije mnogo interesovao. Kada su i prikazivane utakmice na televiziji, više sam voleo sam [...]
sri, okt 16, 2019
Source: Inkluzija blog

Aktuelna dokumenta

59. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Novembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [251 KB]
Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja
Septembar, 2019 arrow right pdf [1 MB]
58. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Septembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [320 KB]
Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine
Juli, 2019 arrow right pdf [657 KB]
Program za kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja – Zbornik istraživačkih radova
Maj, 2019 arrow right pdf [3 MB]
Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole
Mart, 2019 arrow right pdf [2 MB]
Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine
Februar, 2019 arrow right pdf [5 MB]
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2019. godinu
Februar, 2019 arrow right pdf [762 KB]