Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Opšti kontekst ekonomske i socijalne politike

 

Opšti kontekst ekonomske politike

Makroekonomski trendovi u 2018. načelno su povoljni, ali ekonomija Srbije i dalje ima brojne strukturne slabosti. Privredni rast u 2018. procenjujemo na 4,4% – što je najveća stopa rasta BDP-a Srbije od izbijanja krize u 2008. godini. Inflacija u 2018. je niska i stabilna (u proseku oko 2% godišnje), a tekući deficit platnog bilansa (koji procenjujemo na oko 5% BDP-a) pokriven je prilivima stranih direktnih investicija (SDI). Uz sve to, poboljšavaju se trendovi na tržištu rada (postepeno rastu zaposlenost i prosečna zarada)[1].

Republika Srbija je 2017. godinu završila sa procenjenim realnim privrednim rastom od 1,9%[2]. Nakon 2014. godine kada je ostvaren realan pad od 1,8%, privreda Srbije pokazuje znake umerenog oporavka (tokom 2015. godine ostvaren je privredni rast od 0,8%, a 2016. 2,8%).

Prema projekcijama iznetim u Fiskalnoj strategiji za 2018. godinu, sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu, i Programu ekonomskih reformi (ERP) za period 2018-2020. godine[3], očekuje se ubrzavanje oporavka sa stopama rasta od 3,5%, 3,5% i 4% respektivno u trogodišnjem periodu (2018-2020).

Vlada je preduzela određene korake za rešavanje brojnih prepreka koje usporavaju rast. Krajem 2014. godine započet je novi trogodišnji program fiskalne konsolidacije, koji pored budžetske štednje predviđa i sveobuhvatne strukturne reforme. Merama fiskalne konsolidacije smanjeni su javni rashodi i umereno povećani poreski prihodi uz promenu njihove strukture, što implicira i promenu strukture agregatne tražnje. U Izveštaju o napretku za 2018. godinu EK naglašava da je kombinacija makroekonomskih politika bila adekvatna i da je donela makroekonomsku stabilnost i poboljšanje glavnih ekonomskih indikatora. Iako još uvek postoje značajni ekonomski izazovi, a glavni je da je privredni rast spor, restriktivna fiskalna politika i prilagodljiva monetarna politika su osigurale stabilnost cena, stimulisale investicione aktivnosti, povećale zaposlenost i smanjile premiju rizika zemlje. Potpuno sprovođenje reformi u javnom sektoru i jačanje ključnih fiskalnih institucija pomoći će održanju ovih rezultata i konvergenciji sa EU.

Nakon uspešno završenog stend-baj aranžmana iz predostrožnosti u periodu od 2015. do 2017. godine, u julu 2018. godine, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je Srbiji novi program saradnje, Program za koordinaciju politika (PCI), za period od 30 meseci, koji je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Cilj programa je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i poboljšanja životnog standarda. Nakon misije MMF-a radi razgovora o prvoj reviziji aranžmana u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) oktobra 2018. zaključeno je da je ostvaren dalji napredak u realizaciji strukturnih reformi, ali su potrebni dodatni napori da bi se održala visoka stopa rasta u narednim godinama[4].

Glavni ciljevi i smernice ekonomske politike Republike Srbije su prepoznati u Fiskalnoj strategiji za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu:

  1. Očuvanje fiskalne stabilnosti uz podršku rastu;
  2. Makroekonomski održiv i inkluzivan rast privrede i
  3. Proces pristupanja EU.

Fiskalna kretanja na kraju 2017. godine pokazuju suficit konsolidovanog sektora države od 1,2% BDP-a[5]. Prema projekcijama iznetim u Fiskalnoj strategiji u 2018. godini deficit konsolidovanog sektora države uz primenu mera fiskalne konsolidacije iznosiće 0,7% BDP, uz dodatno smanjivanje u 2019. i 2020. godini, kada bi iznosio 0,5% BDP-a. Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor za nove politike, koji će u 2018. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, povećanje penzija i plata u jednom delu javnog sektora i smanjenje poreskog opterećenja zarada. Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva, stimulišu privatnu potrošnju i ubrzaju privredni razvoj.

Dodatni cilj fiskalne politike u narednom periodu je dalje smanjenje udela javnog duga u BDP-u. Putanja javnog duga je preokrenuta 2016. godine kad je učešće javnog duga u BDP počelo da se smanjuje. Javni dug centralnog nivoa vlasti 31.12.2016. godine iznosio je 71,9%, a godinu dana kasnije 61,6% BDP-a[6]. Smanjenje učešća duga je usko vezano za snižavanje deficita kao glavnog faktora zaduživanja, tako da dinamika spuštanja deficita opredeljuje i promenu kretanja duga. Finansijske transakcije, kao što je zamena skupog duga jeftinijim, kao i bolja pozicija države na međunarodnom finansijskom tržištu, takođe, mogu doprineti daljem snižavanju duga.

Međugodišnja inflacija[7] je snižena sa 7,8% koliko je iznosila 2013. godine, na 1,2% 2016. godine, odnosno 3% 2017. godine. Ovim kretanjima inflacija ostaje ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3±1.5%).

Makroekonomska kretanja

2012 2013 2014 2015 2016 2017
BDP, mlrd EUR 31,7 34,3 33,3 33,5 34,6 36,8
BDP, per capita, EUR 4.400 4.781 4.672 4.720 4.904 5.226
BDP, realna stopa rasta u % -1,0 2,6 -1,8 0,8 2,8 1,9
Inflacija, stopa rasta u %, prosek perioda 7,8 7,8 2,9 1,9 1,2 3,0
Kurs RSD/EUR, prosek perioda 113,1 113,1 117,3 120,7 123,1 121,3
Deficit tekućeg računa, % BDP -11,6 -6,1 -6,0 -3,7 -3,1 -5,7
Strane direktne investicije, neto % BDP 2,4 3,8 3,7 5,4 5,5 6,6
Rezerve NBS, mlrd EUR 10,9 11,2 9,9 10,4 10,2 9,9
Konsolidovani fiskalni deficit, % BDP -6,8 -5,5 -6,6 -3,7 -1,3 1,2
Javni dug, % BDP 56,2 59,6 70,4 74,7 71,9 31,6
Izvor: MF, ažurirano 10.09.2018

Više o ekonomskim kretanjima u Srbiji pogledati na:

 

Opšti kontekst socijalne politike

U Republici Srbiji je 1. januara 2018. godine živelo ukupno 7.001.444 stanovnika[8]. Srbiju u demografskom smislu karakteriše izrazit depopulacioni trend (u periodu od 1. januara 2014 do 1. januara 2018. Republika Srbija je izgubila 147.736 lica), nizak fertilitet[9], relativno visoke (u evropskim okvirima) specifične stope smrtnosti, visoka prosečna starost stanovništva (43 godine) i nepovoljna starosna struktura.

Godina 2017. je dvadeset i šesta godina zaredom kako se u Republici Srbiji beleži negativan prirodni priraštaj. Relativno posmatrano na hiljadu stanovnika, stopa prirodnog priraštaja iznosila je -5,5‰. Prave razmere negativnog priraštaja stanovništva mogu se sagledati na nivou opština. U 2017. godini negativan prirodni priraštaj zabeležen je u čak 163 od ukupno 169 gradova i opština.

Nastavljen je trend porasta očekivanog trajanja života pri rođenju za oba pola. Dostignuta vrednost ovog pokazatelja iznosi 77,9 godina za žene i 73 godine za muškarce u 2017. godini[10]. I pored dostignutog istorijskog maksimuma, životni vek u Republici Srbiji je za preko pet godina kraći u odnosu na prosek EU. Indeks zavisnosti starijeg stanovništva[11] u 2017. godini iznosio je 29,7% sa projekcijama dostizanja vrednosti od 36,3% u 2041. godini.

Grube procene bazirane na podacima iz različitih izvora upućuju na prosečni godišnji negativni bilans spoljnih migracija od najmanje 15.000 lica (podaci zemalja koje najčešće prihvataju migrante iz Republike Srbije, Republičkog zavoda za statistiku i Komesarijata za izbeglice i migracije)[12].

U periodu 2014-2017. kretanje plata i penzija bilo je pod uticajem mera fiskalne konsolidacije i sveukupne makroekonomske situacije u zemlji. Penzije i plate u javnom sektoru zabeležile su oštar realan pad u prve dve godine posmatranog perioda, blagi rast u 2016. i ponovni realni pad tokom 2017. godine. Rast realnog iznosa neto plata u 2017. u odnosu na 2016. godinu iznosi -0,9%[13], dok su, u istom periodu, penzije ostvarile realan pad od 1,2%. U apsolutnim iznosima prosečna neto zarada 2017. godine iznosila je 47.893 dinara (395 evra), a prosečna penzija 23.913 dinara (197 evra).

Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi[14], u toku 2017. godine zaposlenost u Republici Srbiji je porasla za 75.300 (+2,8%), što je upola manje od rasta zabeleženog tokom 2016. godine (za 145.200, odnosno +5,6%). Smanjenje stope nezaposlenosti, započeto 2013. godine, nastavljeno je i u 2017. godini. Stopa nezaposlenosti je iznosila 13,5% što, u odnosu na 2016. godinu, predstavlja pad od 1,8 procentnih poena (p. p.). Povećanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti tokom 2017. pratilo je i blago smanjenje neaktivnosti. Stopa neaktivnosti iznosila je 46,0%, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 0,7 p. p.

Osnovni indikatori tržišta rada 2012-2017 godine (stanovništvo radnog uzrasta 15–64)

2012 2013 2014 2015 2016 2017
Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene
Stopa aktivnosti 60,1 51,2 61,6 53,2 61,7 53,8 63,4 55,5 65,6 58,1 66,7 59,6
Stopa zaposlenosti 45,3 38,1 47,5 40,1 49,6 42,8 51,7 44,7 55,2 48,4 57,3 50,8
Stopa nezaposlenosti 24,6 25,6 23,0 24,6 19,7 20,4 18,5 19,5 15,9 16,7 14,1 14,8
Izvor: ARS različite godine, RZS

Siromaštvo ostaje značajno, kako izraženo u apsolutnom smislu (udeo lica čija se potrošnja nalazi ispod praga neophodnog za podmirivanje egzistencijalnih potreba – 7,3% u 2016. godini[15]), tako i relativno izraženo (udeo lica u riziku siromaštva je 25,5%[16] u 2016. godini). Bez obzira na primenjen metodološki koncept, nema značajnih razlika u profilu siromašnih prema konceptu apsolutnog i relativnog siromaštva. Sudeći prema profilu siromašnih elementi koji odlučujuće određuju životni standard su: radni status, nivo obrazovanja, brojčanost domaćinstva i tip domaćinstva (posebno su ugrožena domaćinstva sa samohranim roditeljem i više dece) i prebivalište izvan urbanih centara[17].

Stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti (AROPE), najvažniji pokazatelj za praćenje strategije Evropa 2020, u Srbiji iznosi 38,7%[18] u 2016. godini. Ta vrednost je znatno veća od vrednosti proseka 28 zemalja EU (23,5%). Veći udeo stanovništva koje je izloženo riziku siromaštva ili socijalne isključenosti nego u Republici Srbiji zabeležen je jedino u Bugarskoj (40,4%) i Rumuniji (38,8%)[19].

Stopa rizika siromaštva prema najčešćem statusu na tržištu rada lica (koji je trajao duže od šest meseci) ukazuje da su nezaposleni u najlošijem položaju (48,0%, tj. skoro svako drugo nezaposleno lice je izloženo riziku siromaštva). Zaposlenje znatno smanjuje rizik siromaštva, ali kvalitet zaposlenja ostaje ključni faktor za izlazak iz siromaštva (samozaposleni imaju znatno veću stopu rizika siromaštva od zaposlenih kod poslodavca, 32,4% prema 9,0%). Penzioneri su u najpovoljnijem položaju, posle zaposlenih kod poslodavaca, sa rizikom siromaštva koji je približno na nivou ukupno zaposlenih (15,4%). Obrazovanje je odlučujući faktor za ekonomski status lica i za sposobnost stvaranja prihoda, pa stoga ne iznenađuje podatak da su niže obrazovani natprosečno izloženi riziku siromaštva. Najveću stopu rizika siromaštva u 2016. godini imalo je stanovništvo sa osnovnom školom i nižom od osnovne škole (39,1%), a najmanju stopu rizika siromaštva stanovništvo sa završenom višom školom ili fakultetom (10,3%). Ovakva distribucija stanovništva u riziku siromaštva prema nivou obrazovanja jasno ukazuje da se obrazovanje isplati, budući da tržište rada nagrađuje visokoobrazovane.

Iako nejednakost merena potrošnjom na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva (APD) ukazuje da se Srbija može svrstati među zemlje ravnomernije raspodele (vrednost Gini koeficijenta u 2016. godini iznosi 26,1), vrednosti dobijene korišćenjem uporedive metodologije (SILC) ukazuju na veoma izražen problem nejednakosti raspodele prihoda (Gini 38,6). Deo objašnjenja razlike u vrednosti Gini koeficijenta na osnovu dve ankete nastaju usled toga što anketa SILC u Srbiji beleži negativne vrednosti dohotka samozaposlenih, dok anketa APD ne evidentira gubitke[20].

Nejednakost raspodele dohotka merena drugim pokazateljom – kvintilnim odnosom – iznosila je 9,7, što znači da je 2016. godine 20% najbogatijeg stanovništva u Republici Srbiji imalo gotovo 10 puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20% najsiromašnijih. Vrednost ovog pokazatelja je znatno veća u odnosu na prosečnu vrednost EU (28), koja je iznosila svega 5,1, ali i veća od najvećih vrednosti koje su zabeležene u Bugarskoj (7,9), Rumuniji (7,2) i Litvaniji (7,1)[21].

 

—————

[1] Fiskalni savet, Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. i strateške preporuke za budžet u 2019. godini, oktobar 2018.
[2] Ministarstvo finansija, Makroekonomski i fiskalni podaci, 10. septembar 2018. godine.
[3] Program ekonomskih reformi za period od 2018. do 2020. godine
[4] MMF, Saopštenje za štampu br. 18/380 od 04. oktobra 2018. godine
[5] Ministarstvo finansija, Makroekonomski i fiskalni podaci, 10. septembar 2018. godine
[6] Ministarstvo finansija, Makroekonomski i fiskalni podaci, 10. septembar 2018. godine
[7] Merena indeksom potrošačkih cena
[8] Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku. Svi podaci za Republiku Srbiju su iskazani bez podataka za AP Kosovo i Metohiju.
[9] Devet godina zaredom ukupan broj živorođene dece po ženi u fertilnom dobu u Srbiji je stabilizovan na nivou između 1,40 i 1,46 i ispod je proseka za EU (1,6 u 2016)
[10] Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2017.
[11] Pokazuje odnos broja starijih od 65 godina i radno sposobnih stanovnika (15-64) i zapravo indicira potencijal zemlje za suočavanje sa ekonomskim posledicama starenja.
[12] Nikitović, V. (2017): Ključni demografski izazovi Srbije i njihove buduće tendencije, Demografski pregled, 63:1-4.
[13] Ministartsvo finansija, Bilten javnih finansija broj 167, jul 2018.
[14] Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi 2017.
[15] Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016. – revidirani i novi podaci, 2017.
[16] Republički zavod za statistiku, Siromaštvo i socijalna nejednakost 2016
[17] Bez obzira na primenjen koncept (apsolutno ili relativno siromaštvo), sa najnižim životnim standardom suočeni su stanovnici Istočne i Južne Srbije, dok se kod stanovnika Beograda beleži najviši životni standard. Za više informacija pogledati Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva Vlade Republike Srbije.
[18] Republički zavod za statistiku, Siromaštvo i socijalna nejednakost 2016
[19] Eurostat database, Table: People at risk of poverty or social exclusion
[20] Mijakovac, N. (2017): Analiza prihoda domaćinstava i nejednakosti (Gini koeficijenta) na osnovu istraživanja Anketa o potrošnji domaćinstava i Anketa o prihodima i uslovima života – metodološki prilog, Makroanalize i trendovi br. 272/271
[21] Eurostat database, Table: S80/S20 income quintile share ratio by sex and selected age group

Aktuelnosti

Blog

Earlier
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch Kada su braća Mohamadi izgubila voljenu osobu zbog [...]
pet, nov 01, 2019
Source: Inkluzija blog
Sandra Rej, osnivačica kompanije Glowee, u svojoj laboratoriji u okolini Pariza ©Chris Welsch
Sandra Rej, osnivačica kompanije Glowee, u svojoj laboratoriji u okolini Pariza ©Chris Welsch Francuska dizajnerka proizvodi svetlo bez električne energije Dok je [...]
pet, okt 25, 2019
Source: Inkluzija blog
Milutin (foto: Sara Ristić)
Milutin (foto: Sara Ristić) Razgovor vodila: Dragana Nikoletić Milutin Savić zvani Milutko nosilac je laskave titule najkreativnijeg prodavca magazina Liceulice. Kad bi [...]
pon, okt 21, 2019
Source: Inkluzija blog
Učenje o emocionalnoj inteligenciji kroz igru ©Chris Welsch
Učenje o emocionalnoj inteligenciji kroz igru ©Chris Welsch Švedska start-up kompanija Peppy Pals (Živahni drugari) osmislila je aplikaciju sa likovima životinja, [...]
pet, okt 18, 2019
Source: Inkluzija blog
Stefan na treningu
Dok sam bio mali sport me nije mnogo interesovao. Kada su i prikazivane utakmice na televiziji, više sam voleo sam [...]
sri, okt 16, 2019
Source: Inkluzija blog

Aktuelna dokumenta

59. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Novembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [251 KB]
Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja
Septembar, 2019 arrow right pdf [1 MB]
58. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Septembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [320 KB]
Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine
Juli, 2019 arrow right pdf [657 KB]
Program za kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja – Zbornik istraživačkih radova
Maj, 2019 arrow right pdf [3 MB]
Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole
Mart, 2019 arrow right pdf [2 MB]
Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine
Februar, 2019 arrow right pdf [5 MB]
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2019. godinu
Februar, 2019 arrow right pdf [762 KB]