Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Materijalna deprivacija

Materijalna deprivacija i finansijsko siromaštvo su koncepti koji treba da ukažu na različite aspekte uslova života pojedinaca i domaćinstava. Dok se finansijsko siromaštvo (siromaštvo prema dohotku) zasniva na nedostatku finansijskih sredstava koja treba da omoguće pojedincima zadovoljavanje svojih potreba (koje se smatraju osnovnim u društvu u kom žive), materijalna deprivacija se odnosi na stvaran položaj koji je pojedinac uspeo da dostigne (mogućnost obezbeđivanja dobara i usluga koje se smatraju neophodnim za kvalitetan život).

U okviru koncepta deprivacije ugroženost se sagledava pomoću nemonetarnih pokazatelja, koji su usmereni na ishode. Dok finansijsko siromaštvo na osnovu dohotka procenjuje potencijal pojedinca da zadovolji svoje potrebe, koncept materijalne deprivacije omogućava da se sagledava efektivan životni standard[1].

Stoga se na materijalnu deprivaciju može gledati kao na posledicu siromaštva.

Pojedinac je materijalno depriviran ukoliko ne može da priušti najmanje tri od devet predviđenih stavki, izrazito je materijalno depriviran ukoliko ne može da priušti najmanje četiri stavke, a ekstremno je depriviran ukoliko sebi ne može da priušti pet i više stavki.

Stopa materijalne deprivacije se definiše kao udeo stanovništva koje je materijalno deprivirano u ukupnoj populaciji. Na analogan način se definišu stopa izrazite materijalne deprivacije i stopa ekstremne materijalne deprivacije.

Intenzitet materijalne deprivacije pokazuje srednju vrednost broja stavki koje materijalno deprivirani deo populacije ne može da priušti.

Materijalna deprivacija (MD) se procenjuje u zavisnosti od toga da li pojedinac živi u domaćinstvu koje može da priušti stavke sa sledeće liste:

  1. Adekvatno zagrevanje stana;
  2. Podmirivanje neočekivanog troška u iznosu od 10.000,00 dinara;
  3. Obrok od mesa ili ribe (ili vegetarijanske zamene) svaki drugi dan;
  4. Nedelju dana odmora van kuće;
  5. Redovno plaćanje rente, rate za stan ili drugog kredita ili komunalnih usluga za stan;
  6. Televizor u boji;
  7. Mašinu za pranje veša;
  8. Automobil i
  9. Telefon.

Stopa materijalne deprivacije u Republici Srbiji je 2018. godine iznosila 30,4% i iako u posmatranim godinama beleži pad, ostaje znatno iznad proseka članica EU. U EU stopa materijalne deprivacije u 2017. godini je iznosila 14,5%, stopa izrazite materijalne deprivacije 6,6%, a ekstremne 2,4% (podaci za 2018. godinu još uvek nisu dostupni).

Republika Srbija se nalazi u samom vrhu 28 zemalja EU sa najvećim vrednostima ovih pokazatelja. Nepovoljnije vrednosti beleže jedino Bugraska, Rumunija i Grčka i Severna Makedonija.

Intenzitet materijalne deprivacije, odnosno prosečan broj stavki koje ne može da priušti materijalno depriviran pojedinac u Republici Srbiji 2018. godine iznosi 4 i neznatno je iznad prosečne vrednosti u EU (3,8).

Stope materijalne deprivacije, izrazite i ekstremne materijalne deprivacije, 2013–2018.

Stope 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Materijalne deprivacije (nedostaju najmanje 3 stavke) 44,3 44,1 40,9 37,4 30,7 30,4[2]
Izrazite MD 26,9 26,3 24,0 19,5 17,4
Ekstremne MD (nedostaje najmanje 5 stavki) 14,2 13,1 11,8 9,6 8,1
Izvor: Eurostat database Table Material deprivation rate for the ‘Economic strain’ and ‘Durables’ dimensions, by number of item of deprivation

Ekonomska dimenzija materijalne deprivacije (prvih pet stavki sa liste) mnogo je značajnija za objašnjenje ugroženosti nego nemogućnost da se priušte pojedina trajna potrošna dobra, koja, osim automobila uglavnom mogu da priušte gotovo sva domaćinstva u Republici Srbiji. Sudeći prema podacima u nastavku, najveći udeo pojedinaca živi u domaćinstvima koja ne mogu da priušte odlazak na godišnji odmor (52,0), ali je zabrinjavajuće da značajan udeo pojedinaca živi u domaćinstvima koja ne mogu da priušte bazične potrebe kao što su adekvatno zagrevanje stana (10,0%) i adekvatna ishrana (18,8%).

Tokom godina primećuje se trend smanjivanja ugroženosti po svim stavkama.

Izabrani pokazatelji ekonomske dimenzije materijalne deprivacije u Republici Srbiji, 2013-2018.

Domaćinstvo ne može da priušti: 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Adekvatno zagrevanje stana 18,3 17,1 15,2 13,3 13,1 10,0
Nedelju dana odmora van kuće 67,2 68,4 68,5 62,8 56,9 52,0
Obrok sa mesom ili ribom (ili vegeterijanski ekvivalent) svakog drugog dana 30,6 26,1 24,6 20,3 21,2 18,8
Neočekivani trošak 50,1 50,7 47,3 48,3 44,1 39,8
Dugovanja i kašnjenja 39,0 43,5 37,8 36,7 20,4 30,1
Izvor: Eurostat database Tables Economic strain

Profil izrazite materijalne deprivacije prikazan u nastavku ukazuje na sledeće:

  • Ne postoje statistički značajne razlike u stopi izrazite materijalne deprivacije prema polu, što se objašnjava zajedničkim životom u domaćinstvima u kojima su najčešće prisutna oba pola.
  • Razlike prema starosti nisu velike, ali se ipak uočavaju – deca su manje ugrožena, a stariji od 65 godina su ugroženiji od proseka. U ovom smislu se profil ugroženosti razlikuje od profila i apsolutnog i relativnog siromaštva.
  • Posmatrano prema tipu domaćinstva, jednočlana domaćinstva, samohrani roditelji i porodice sa dvoje odraslih i troje i više izdržavane dece najviše su izložene izrazitoj materijalnoj deprivaciji. U celini posmatrano, domaćinstva bez dece su ugroženija od onih sa decom.
  • Među pojedincima u najsiromašnijem dohodovnom kvintilu 2018. godine čak 38,2% ne može da priušti 4 ili više stavki, dok je u najbogatijem dohodovnom kvintilu ovaj udeo svega 1,9%. Očekivano, viši dohodak znači da može da se priušti veći broj stavki.
  • Posmatrano prema najčešćem statusu na tržištu rada, nezaposleni su najugroženiji. Za razliku od profila relativnog siromaštva ugroženost zaposlenih i samozaposlenih je jednaka, a penzioneri su u lošijem položaju od obe kategorije.

 

Stopa izrazite materijalne deprivacije prema karakteristikama stanovništva u Republici Srbiji, 2013–2018. (%)

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Ukupno 26,9 26,3 24,0 19,5 17,4 15,9
Muško 26,8 26,5 24,0 19,3 16,9 15,4
Žensko 27,0 26,1 24,0 19,7 17,9 16,3
Starost
Deca (<18 godina) 27,4 24,4 22,0 17,6 16,3 15,3
18-64 godine 26,7 26,6 24,0 19,7 16,8 15,4
65 i više 26,9 27,1 25,9 20,9 20,5 17,8
Тip domaćinstva
Jednočlano domaćinstvo 37,2 38,7 40,8 29,6 31,7 31,9
Jedna odrasla osoba sa izdržavanom decom 44,9 43,8 42,6 30,2 28,0 33,5
Dve odrasle osobe sa jednim izdržavanim detetom 26,7 22,9 18,9 16,7 19,2 14,3
Dve odrasle osobe, 2 dece 20,3 19,1 15,6 9,3 7,7 9,4
Dve odrasle osobe, 3 i više dece 36,1 26,8 28,0 28,0 23,5 23,4
Domaćinstva bez izdržavane dece 28,2 30,0 27,9 22,9 20,4 18,6
Domaćinstva sa izdržavanom decom 25,9 23,4 21,0 16,9 15,0 13,7
Kvintili dohotka
I 53,3 50,5 49,1 43,8 38,5 38,2
II 37,4 35,9 33,7 26,8 24,9 20,1
III 23,7 25,1 22,7 16,2 14,5 13,3
IV 14,2 14,4 10,5 8,7 6,6 5,9
V 5,8 5,7 4,3 2,6 2,7 1,9
Najčešći status na tržištu rada (18 i više godina)
Zaposleni kod poslodavca 18,0 17,0 14,6 11,1 9,8 9,7
Samozaposleni 20,9 18,7 13,7 11,1 5,7 6,5
Nezaposleni 44,7 42,0 37,2 33,1 29,4 25,5
Penzioneri 25,1 25,7 24,7 19,4 18,8 16,3
Ostali neaktivni 30,4 30,1 28,8 21,8 16,9 19,4
• Tokom posmatranog perioda stopa izrazite materijalne deprivacije se smanjuje kod svih pojedinaca, nezavisno od statusa na tržištu rada.
Izvor: Eurostat database Table Severe material deprivation rate by income quintile and household type; Severe material deprivation rate by most frequent activity status (population aged 18 and over)

Više o materijalnoj deprivaciji videti u sledećim publikacijama:

—————

[1] Više o konceptu materijalne deprivacije videti u Matković, G., Mijatović, B., & Krstić, G. (2015). Prihodi i uslovi života 2013. Beograd: Republički zavod za statistiku.
[2] Saopštenje Republičkog zavoda za statistiku: Siromaštvo i socijalna nejednakost, 2018.

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Blog > <

Earlier
SIPRU_BLog
Više puta sam u tekstovima pisao o bavljenju muzikom i kako sam počeo da učim da sviram na klavijaturama. Sada [...]
pon, avg 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Vukašin Kolarević
Seoske sredine ne nude mnogo mogućnosti za pronalazak kvalitetnog radnog mesta. Tačka ili zarez? Ne treba nam zarez, jer ne [...]
pet, avg 07, 2020
Source: Inkluzija blog
43. Beogradski Ignite "Uključi se br. 8"
Transkript govora Ane Ivanović na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Hvala Timu za socijalno uključivanje [...]
sri, avg 05, 2020
Source: Inkluzija blog
Tamara Savović - BG Ignite
Transkript govora Tamare Savović na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Večeras ću predstaviti Sigurnu kuću [...]
pet, jul 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Milenka Matić
Prve godine u životu deteta period su velikih mogućnosti i izuzetne osetljivosti. Dete uči mnogo brže nego u svim kasnijim [...]
čet, jul 30, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

Lista digitalnih alata za rad sa decom i učenicima kojima je tokom učenja na daljinu potrebna dodatna podrška
August, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Pregled podataka gradova i opština o merama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u 2019. godini
Jul, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2019 – brošura
Jul, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Analiza dohotka najsiromašnijih decila stanovništva Srbije: Fokus na poljoprivredu
Jul, 2020 arrow right pdf [2 MB]
E2E: Priručnik za savetnike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
E2E:Testiranje javnih politika – Inovativni pristupi za zapošljavanje mladih (priručnik)
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dostupnost usluga i mera podrške za decu romske nacionalnosti na lokalnom nivou
April, 2020 arrow right pdf [737 KB]
E2E: Evaluacija Javnog konkursa „Podrška inovativnim pristupima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih“, 2018–2019. godina
Mart, 2020 arrow right pdf [1 MB]