Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija je na 66. mestu u svetu među 96 zemalja rangiranih na osnovu socijalne i ekonomske dobrobiti starijih ljudi, pokazao je Globalni indeks starenja za 2015. godinu objavljen 9. septembra. Kao i druge zemlje, i Srbiju pogađa starenje stanovništva – sada je svaka četvrta osoba starija od 60 godina a sredinom veka će biti svaka treća. Na vrhu liste po kvalitetu života starijih u svetu je Švajcarska a na dnu je Avganistan.

U 2014. godini Srbija je bila na 78. poziciji, podsetila je organizacija Helpejdž internešenel (HelpAge International) čiji je partner u Srbiji Crveni krst. Srbija je 2013. godine bila 64. u svetu po kvalitetu života starijih ljudi.

Zemlje su ocenjivane na osnovu četiri kriterijuma – sigurnost prihoda starijih, zdravlje, lični kapaciteti i elementi okruženja. Svaki od tih kriterijuma sadrži po nekoliko indikatora.

Srbija je najbolje plasirana po sigurnosti prihoda, po čemu je na 49. mestu u svetu. Tom plasmanu doprinelo je to što 81% starijih ljudi prima penzije i što je stopa siromaštva među starijima od 14% tek nešto viša od prosečnih 12%.

Po kriterijumu zdravlja starih Srbija je 62. i svi zdravstveni indikatori su joj oko prosečnih vrednosti.

Srbija je po kriterijumu podsticajnog okruženja za starije 67. u svetu pri čemu je 54% starih nezadovoljno građanskim slobodama a 50% javnim prevozom.

Najslabije je Srbija rangirana po kriterijumu lični kapaciteti, na 80. mestu u svetu. Tu je ipak ostvaren rast u odnosu na indeks iz 2014. ali zahvaljujući reviziji podataka o školskoj spremi.

Prema podacima iz indeksa, u Srbiji je 2,2 miliona ljudi starije od 60 godina. Njihov udeo u populaciji u 2014. je bio 24,4% a očekuje se da do 2030. naraste na 27,2% a do 2050. na 32,3%.

U Srbiji osoba koja sada ima 60 godina može da očekuje da živi još 19 godina od čega 15,7 godina u dobrom zdravlju, procenjuju analitičari.

Kako se navodi u delu izveštaja o Srbiji, ove godine će aktivisti kampanje “Starost zahteva akciju” tražiti da se na lokalnom nivou jasno definišu protokoli za sprečavanje zlostavljanja i diskriminacije starijih ljudi na bazi postojećih preporuka nadležnog ministarstva.

Nejednakost i nevidljivost

Nejednakost među starijima je u porastu, upozorava se u izveštaju i navodi da je razlika u očekivanom životnom veku u 60. godini između zemalja sa vrha liste i onih sa dna povećana sa 5,7 godina u 1990. na 7,3 godine u 2012.

Međutim, u izveštaju se ukazuje i na činjenicu da je indeksom obuhvaćeno manje od polovine država na planeti.

“Jedan od važnih uvida u vezi indeksa za 2015. je da su milioni starijih osoba nevidljivi, a žive u državama gde informacije o kvalitetu života u poodmaklim godinama ne mogu da se nađu u međunarodnim kompletima podataka”, kaže izvršni direktor Helpejdža Tobi Porter (Toby) i podseća da indeks obuhvata 96 od 194 zemlje.

Od tri rangirane zemlje iz okruženja Srbije, Albanija i Hrvatska su pozicionirane bolje, na 53. odnosno 61. mestu, dok je Crna Gora 68.

Švajcarska je najbolje mesto za život starijih osoba u svetu, a prati je Norveška. Među prvih deset po kvalitetu života starih su, osim Japana na 8. mestu, zemlje Zapadne Evrope i Severne Amerike.

U Evropskoj uniji starima je najbolje u Švedskoj, koja je treća u svetu po kvalitetu života starijih, i Nemačkoj, koja je četvrta, a najgore u Grčkoj koja je sa 79. mestom slabije pozicionirana od mnogih zemalja, uključujući Srbiju.

SAD su po dobrobitima za starije devete u svetu, Kina je 52. a Rusija 65, dok je na poslednjem mestu Avganistan.

Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je gotovo 901 milion ljudi starih 60 i više godina.

Helpejdž internešenel je neprofitna organizacija sa sedištem u Londonu i afilijacijama u 65 zemalja. Cilj te organizacije je da pomogne starijima da se izbore sa diskriminacijom, prevaziđu siromaštvo i žive bezbedno i aktivno.

Izvor: EurActiv.rs