Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nadežda Satarić (Blog o socijalnom uključivanju)

U poslednjih 30-ak godina, došlo je do naglog razvoja novih informaciono-komunikacionih tehnologija koje su u mnogome promenile dotadašnje načine života i rada ogromnog broja ljudi. Kada su se pojavili računari, oni su zamenili pisaće mašine, arhive, ubrzali komunikaciju među ljudima. Pojava mobilnih telefona, takođe je donela velike promene, možemo da komuniciramo ne samo iz svog stana, kancelarije ili sa govornice, već sa bilo kog mesta.

Razvoj mobilnih telefona ide do te mere da oni danas zamenjuju personalne računare, preko njih je dostupan Internet, i time vam je ceo svet na dlanu.

Mladi i sredovečni, obrazovaniji ljudi su bili prvi koji su prihvatali, obučavali se i počeli upotrebu novih tehnologija. Stariji ljudi su uglavnom bili skeptični prema “novotarijama” ove vrste, budući da se i inače teže privikavaju, a i potrebno im je više vremena za učenje. U početku, obrazovaniji stariji su krenuli na obuke rada na računaru i upotrebe interneta, pa kasnije i Skype-a kako bi lakše mogli da komuniciraju sa svojom decom i unucima koji su negde daleko od njih, a naravno, pojedini i kako bi mogli da stiču uvid u nova naučna dostignuća i da prate razvoj svoje struke.

Kod nas ne postoje precizni pokazatelji o upotrebi računara i drugih informaciono-komunikacionih tehnologija od strane starijih, ali bez sumnje u Srbiji još uvek nisu iskorišćene sve mogućnosti za njihovu upotrebu. Prema mom ličnom iskustvu i saznanju, od svih novih tehnologija, stariji najviše koriste mobilni telefon i to one starije modele, jednostavnije za upotrebu. Oni im najčešće služe samo za telefonske razgovore i eventualno slanje poruka. Smart telefone retko koriste. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2014. godinu u Srbiji je svega 47,6% domaćinstava čiji su prihodi do 300 evra posedovalo računare. Isti izvor navodi da je 26% ljudi starosti od 55 do 74 godine koristilo računar, s tim što su prenjačili muškarci (31,2%) u odnosu na žene, gde je tek 21,8% njih koristilo računar. Moja slobodna procena je da među ovom uzrasnom grupom najveći broj korisnika računara su oni sa manje godina, odnosno od 55 do 65 godina. U savremenom svetu ljudi koji ne znaju da rukuju računarima su uskraćeni za osnovne informacije i olakšice koje su sve više dostupne samo u digitalnoj formi. Tableti i elektronski čitači predstavljaju luskuz za ogroman broj ljudi i iz mlađe populacije. Društvene mreže stariji koriste u minimalnoj meri.

Prema podacima portala Internet World Stats, u Srbiji nešto više od 65% stanovnika koristi Internet na dnevnom nivou, što je znatno ispod evropskog proseka. Statistike pokazuju da preko 40% ljudi ne koristi Internet samo iz razloga što ih je „tehnologija pregazila”. Radi se, uglavnom, o starijim ljudima i pripadnicima srednje generacije sa nižim stepenom obrazovanja koji ne uspevaju, ili odbijaju da savladaju novu tehnologiju.

U Americi, 86% populacije odraslih koristi Internet, a 59% starijih (65+). Kada su u pitanju stariji, dvoje od petoro njih navodi da se susreće sa fizičkim izazovima pri korišćenju tehnologija (23% zbog problema sa čitanjem i 29% njih zbog problema sa invaliditetom ili nekog drugog fizičkog izazova). Kod njih, stariji ljudi koji koriste Internet su zadovoljni i ističu dobrobiti Interneta u njihovom svakodnevnom životu. Oni stariji ljudi koji ne koriste Internet su podeljenog mišljenja oko toga da li su zbog te činjenice u nepovoljnijem položaju ili ne. Polovina njih se slaže sa izjavom da “su ljudi koji nemaju Internet u stvarno nepovoljnijem položaju jer su im mnoge informacije uskraćene”. I u Americi stariji ljudi se susreću sa poteškoćama u usvajanju novih tehnologija, čak 77% njih je izjavilo da im je bila potrebna pomoć da savladaju upotrebu smart telefona ili tableta, a za 56% njih je bila potrebna pomoć oko uspostvljanja veza putem društvenih mreža.

Kod nas ne postoje posebna istraživanja koje su prepreke i izazovi starijih u korišćenju novih tehnologija, ali ono što znamo to je i da se ne ulaže dovoljno napora da se starijoj, a posebno manje obrazovanoj populaciji one više približe. Znamo i da mnogi stariji nisu u finansijskoj mogućnosti da nabave uređaj ili plate uslugu.

(…)

Tekst “ Stariji ljudi u Srbiji i nove tehnologije” Nadežde Satarić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.