Vlada Republike Srbije
Na granici EU je 2013. godine zabeleženo 40.000 ilegalnih prelazaka granice iz zemalja Zapadnog Balkana, što je 27% više nego godinu dana ranije, pokazuje izveštaj evropske agencije za kontrolu granice Fronteks (Frontex). Od toga je polovina neregularnih migranata otkrivena na mađarsko-srpskoj granici, a taj trend se objašnjava ublažavanjem procedura za azil u Mađarskoj. Prošle godine se prvi put od 2009. povećao broj građana zemalja regiona koji su pokušali da pređu ileglano granicu, a pre svega je skočio broj građana Albanije i Kosova.
Broj ilegalnih prelazaka na granici EU sa zemaljama Zapadnog Balkana povećao se sa 31.400 u 2012. na 40.000 prošle godine, navodi se u Fronteksovoj godišnjoj analizi rizika na Zapadnom Balkanu za 2014, objavljenoj u julu.
Za prošlu godinu je karakteristično to što se prvi put od 2009. povećao broj državljana zemalja Zapadnog Balkana koji su ilegalno pokušali da pređu granicu, pre svega građana Albanije i Kosova.
Udeo građana regiona je porasto na 45% od ukupnog broja ilegalnih prelazaka, ali su oni sa 18.000 ilegalnih prelazaka i dalje daleko ispod nivoa pre vizne liberalizacije 2009. kada je zabeleženo 62.000 takvih prelazaka građana zemalja Zapadnog Balkana.
Gotovo polovina ilegalnih prelazaka iz pravca Zapadnog Balkana zabeležena je na granici između Mađarske i Srbije koji se povećao za čak 338% u odnosu na 2012. U jednom trenutku, tokom maja ilegalni prelasci na mađarsko-srpskoj granici činili su 43% takvih prelazaka u celoj EU.
Naglo povećanje broja ileglanih prelazaka granice između Mađarske i Srbija u prošloj godini objašnjava se ukidanjem pritvora za tražioce azila u Mađarskoj početkom 2013. Mađarska je u julu 2013. ponovo uvela praksu pritvaranja za tražioce azila nakon čega je broj migranata naglo pao.
Posle mađarsko-srpske granice, najprometnija je, kada je reč o ilegalnim prelascima, granica između Grčke i Albanije, a zajedno na te dve granice otpada tri četvrtine ilegalnih prelazaka iz regiona u EU.
Iregularni migranti najčešće su granicu prelazili peške kroz nenastanjena područja a zatim bi se sastali sa pomogačima koji im obezbeđuju dalji prevoz. Pošto bi bili uhvaćeni, većina migranata je izjavila da će tražiti azil, navodi se u izveštaju.
U Fronteksovoj godišnjoj analizi rizika na Zapadnom Balkanu za 2014. konstatuje se da je prošle godine znatno opao broj migranata iz Avganistana, severne Afrike i Somalije a da se povećao broj migranata iz Zapadne Afrike pre svega iz Malija, Nigerije i Gane.
Bezvizni režim: nepromenjeno stanje
Stanje u vezi sa zloupotrebom bezviznog režima u zemljama Zapadnog Balkana nisu se bitnije promenilo u 2013. u odnosu na 2012, a udeo građana Srbije u ukupnom broju tražilaca azila je bio 45%.
Prošle godine azil je tražilo 33.000 građana iz pet zemalja Zapadnog Balkana – Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i Makedonije. Građani tih zemalja su najviše tražili azil u Nemačkoj – sedam od 10 zahteva je podneto u toj zemlji.
Prema trendu rasta od uvođenja bezviznog režima 2009, kao i na osnovu značajnog broja tražioca azila iz Srbije Nemačka bi eventualno mogla da traži suspenziju bezviznog režima na osnovu mehanizma koji je na snazi od januara 2014, dok bi u slučaju još nekoliko članica u teoritoji postojala osnova za to.
U izveštaju se navodi da su zemlje Zapadnog Balkana i susedne članice EU nastavile da primenjuju niz mera kako bi sprečile zloupotrebu bezviznog režima i da većina njihovih građana ne zloupotrebljava tu povlasticu.
“Naša analiza pokazuje da je u slučaju građana Srbije i BJR Makedonije odbijanje ulazaka i izlazaka pomoglo da se spreči da taj broj bude još veći tokom 2013″, navodi Fronteks.
Dodaje se da je analiza regularnih prelazaka granice na mađarsko-srpskoj granici, odbijanja ulaska građanima Srbije i zloupotrebe azila u EU pokazala da se bezvizni režim u većini slučajeva koristi bez zloupotreba.
Prošle godine je zabeleženo više od 4,5 miliona regularnih ulazaka srpskih državljana u Mađarsku i Hrvatsku dok ih je oko 15.000 tražilo azil u EU i zemljama Šengenskog sporazuma, ističe se u izveštaju.
Konstatuje se da ulazak Hrvatske u EU 1. jula 2013. nije uticao na migratorne tokove u regionu.
Srbija važna ruta za krijumčarenje kola
Fronteks je naveo da prekogranični kriminal koji se uglavnom odnosi na krijumčarenje droga i vozila predstavlja značajnu bezbednosnu pretnju na granici sa zemljama Zapadnog Balkana.
Posebno zabrinjava trend krijumčarenja droge preko Jadrana, navodi se u izveštaju.
U okviru operacije Fronteksta na granici sa zemljama regiona prošle godine je otkriveno 112 krijumčarenih vozila dok je godinu dana ranije otkriveno 127.
Srbija je, kako se dodaje, i dalje važna tranzitna zemlja ali i odredište krijumčarenih vozila.
Vozila najčešće potiču iz Italije (17%), Nemačke (13%) i Austrije (7%) a vozači su najčešće državljani Srbije, Crne Gore i Bugarske, dok su vozila nemačke proizvodnje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Frontex
pdf [3 MB]
Napiši komentar