Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Zajednički predah u dvorištu: korisnici Centra, zaposleni i roditelji

U Dnevni centar za osobe sa intelektualnim i mentalnim smetnjama dolazi 15 korisnika uzrasta od 26 do 40 godina, a ova druženja u terminu 13-18h za neke od njih predstavljaju retke izlaske iz kuće.

Marko je prvih dana dolazio u pratnji mame Katice. Onda su se, prema njenim rečima, oboje ohrabrili da sin krene sam put Rume, dvadesetak kilometara udaljene od sela Platičeva u kome žive. Pošto je Marku, kao i ostalim korisnicima Dnevnog centra za osobe sa intelektualnim i mentalnim smetnjama, ponekad neophodna posebna doza opreza, mama je obavestila konduktere u lokalnim vozovima i autobusima da će im Marko biti redovni putnik, a vaspitači Centra bili su spremni da ga prate do stanice. Posle mesec dana, ćutljivi Marko bez problema svakog dana samostalno dolazi na druženja u Dnevni centar.

Kao deo projekta „Unapređenje socijalne inkluzije osoba sa intelektualnim i mentalnim smetnjama” koji se sprovodi u okviru IPA programa „Podrška inkluzivnom društvu”, finansiranog od strane Evropske unije, Centar je počeo da radi krajem marta ove godine i nova je usluga u Rumi. Lokalni partneri u realizaciji su Centar za socijalni rad i Opština Ruma, a predviđeno je da projekat traje do septembra 2017. godine, nakon čega bi opština trebalo da ga involvira u redovne budžetske programe.

Jedan od prvih radova nastalih u kreativnim radionicama

Osim blagodeti za osobe sa intelektualnim smetnjama i roditelje koji na nedeljnom nivou uočavaju napredak svoje „večite dece”, Dnevni centar je i mesto prvog zaposlenja za petoro mladih ljudi. Pravo sa spiska Nacionalne službe zapošljavanja angažovani su: Mirjana Maćešić, defektolog, Nebojša Milutinović, voditelj kreativnih radionica, po formalnom obrazovanju – slikar, Aleksandra Broćilović, medicinska sestra, Tamara Janković, okupaciono-radni terapeut, i Biljana Čestić, fizioterapeut.

Uz osmeh kažu da su spremno dočekali prvi dan rada sa korisnicima jer su prošli stručne obuke, a veliku pomoć su dobili i od Marije Cice Čučković, koordinatora projekta i stručnjaka lokalnog Centra za socijalni rad.

– Postojala je bojazan da ne izverimo poverenje koje nam je dato; ne samo od ljudi iz projekta, već i poverenje samih korisnika i njihovih porodica, kaže uz osmeh Tamara Janković i dodaje da je već posle prve sedmice i kolegijuma na kome su dogovarali šta će radih narednih sedam dana bilo lakše.

Osim njih petoro, još desetak ljudi je uključeno u osmišljavanje druženja u Centru. Sami korisnici najviše vole kada odlaze na aktivnosti izvan Centra.

Ponedeljkom spremaju hranu, utorkom je „Ritam dana“, sredom su u bašti ili na farmi Poljoprivredne škole. Četvrtak je rezervisan za umetnost i druge kreativne radionice. Petkom su prisutni u lokalnoj zajednici tako što posećuju izložbe u muzeju, tokom leta su išli na bazen, na kolače u poslastičarnicu, na kuglanje…

Sami brinu o higijeni prostora u kome borave. Roditelji kažu da se, od kada dolaze u Centar, vidi poboljšanje u odnosu prema higijenskim navikama

Na kraju dana zajednički se pospreme kutak Šarene sobe i kuhinja, kako bi deca sa intelektualnim smetnjama, tokom prepodneva, isto tako mogla da uživaju. Marija Cica Čučković, koordinator i menadžer projekta i radnik rumskog Centra za socijalni rad, kaže da je u kratkom vremenskom roku sve dovedeno do visokog nivoa kvaliteta jer je prethodila dobra priprema.

– Korisnici su odabrani sa šire liste od njih šezdesetak. Obavljeni su razgovori sa roditeljima, saradnici su prošli dodatne obuke, pa ne čudi što se gotovo svakodnevno drugi roditelji raspituju da li ima mesta i za njihovu „veliku decu“. Imamo odličnu saradnju sa lokalnom zajednicom, školama, opštinom, Sportskim centrom… Sve više smo prisutni u javnosti jer nam i sam položaj prostorija u centru Rume olakšava da uvek budemo među ostalom populacijom, ne bez ponosa priča Marija Čučković.

Kao dobrobit ona ističe što su među korisnicima i oni koji žive u ruralnim naseljima, gde još uvek preovladava stigma prema ovoj vrsti hendikepa.

Nikola Slepčević je korisnik usluga Dnevnog centra koji najviše voli da kuva, vanredno završava i srednju školu, treći stepen – za kuvara

Kristina Knežević i Nikola Slepčević u glas kažu da najviše vole kada idu kod čika Nikole (predavač iz Ugostiteljske škole) i spremaju nešto slano ili slatko. Nikola inače vanredno završava treći stepen za kuvara u toj zanatskoj školi, dok Kristina, kada nije u Dnevnom centru, najviše vremena provodi sa mamom, pa su zajedno najčešće u kuhinji.

Jedna druga mama, požrtvovana gospođa Marija iz sela Nikinci, udaljenog 25 km od Rume, svakoga dana dovozi kćerku Danijelu.

– Nije mi teško. Dok je ona ovde, ja sedim u kolima ako je ružno vreme ili šetam Rumom ako je lepo. Meni je najbitnije da njoj prija.

Uz osmeh prepričava i da je polako napušta zaštitnički odnos koji ima prema svom detetu.

– Ja joj kod kuće vezujem pertle. Ali, od kada je počela da dolazi u Centar, saradnici su mi rekli da nema potrebe, jer je ona u stanju sama to da radi.