Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je 28. jula da je u 14 slučajeva posle ubistava žena u porodičnom nasilju sproveo postupke kontrole i u čak 12 slučajeva utvrdio greške u radu nadležnih organa koje su prethodile ubistvima. Policija, centri za socijalni rad i zdravstvene ustanove ne razmenjuju informacije od kojih su neke vitalne za zaštitu žrtve.

Prema podacima mreže nevladinih organizacija Žene protiv nasilja u Srbiji svake godine bude ubijeno između 30 i 40 žena. Ova godina nije donela poboljšanje, budući da ih je do sada ubijeno 16. Saša Janković ukazuje na propuste čije ispravljanje bi moglo da dovede do smanjenja tog broja.

“To ne znači da je bilo ko sem ubice kriv za nečiju smrt, ali da tih propusta nije bilo verovatnoća da se desi smrtni ishod bila bi manja”, kazao je Janković na konferenciji u Beogradu posvećenoj ulozi i odgovornosti javne vlasti u slučajevima nasilja nad ženama.

Kako je naveo, utvrđeno je da u 12 od 14 slučajva pre ubistava ili pojedini službnici koji su postupali nisu odgovorno obavljali svoj posao ili su greške pravili njihovi rukovodioci, ili država i lokalna samouprava nisu obezbedili propisane i nužne uslove za pravilan i kvalitetan rad nadležnih službi.

“U 12 od 14 slučajeva nadležni organi su imali saznanje o nasilju nad ženama, ali nisu blagovremeno preduzeli mere propisane zakonom ili uopšte ništa nisu preduzeli”, rekao je Janković i ocenio da je najveći institucionalni problem to što nadležni organi u konkretnim slučajevima ne primenjuju postojeće propise zakonito i efikasno i što za to nema odgovornosti.

On je podsetio da je 2011. godine usvojen Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima, kao i Posebni protokol Ministarstva zdravija za zaštitu žena 2010. godine.

Janković je kazao da po tim protokolima mora da se postupa, a da je najčešći problem u tome što policija, centri za socijalni rad i zdravstvene ustanove ne razmenjuju informacije od kojih su neke vitalne za zaštitu žrtve. Prema njegovim rečima, ne proverava se uvek da li prijavljeni za nasilje poseduje oružje, a često se žrtva upućuje da sama vodi postupke, dok se nasilje kvalifikuje kao porodični problem i bračni sukob zbog čega se slučaj ne ispituje a izostaje pružanje pomoći žrtvama.

Zaštitnik građana je od januara 2013. do juna 2014. godine sproveo istaživanje koje je pokazalo da je u tom razdoblju bilo 5.352 krivičnih prijava koje je policija podnela za nasilje u porodici, a da se 4.399 prijava odnosilo na nasilje nad ženama, pri čemu su u 71% slučajeva prijave okočane usmenim upozorenjem za nasilnike.

Samo 25% krivičnih prijava stigne do faze optuženja, kazao je on i dodao da uslovne kazne čine više od dve trećine presuda za nasilje nad ženama.

Janković je kazao da je neophodna dosledna primena svih propisa i procedura koje se odnose na zaštitu, uvođenje konkretne odgovornosti za nesavestan rad u nadležnim organima i službama i obezbeđivanje uslove za rad tih organa, kao i dodatno unapređenje zakonodavstva na osnovu iskustava iz primene postojećeg.

“Juče, 27. jula, na osnovu nalaza i najnovijih 12 slučajeva, upućene su preporuke Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijlana pitanja, Ministarstvu zdravlja i Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova”, rekao je on.

Problem je prepoznat i u Briselu, pa EU kao jedno od merila za napredak u pristupnim pregovorima u poglavlju 23 o osnovnim pravima od Srbije traži poboljšanje okvira za suzbijanje nasilja nad ženama. Od Srbije se traži nova Nacionalna strategija i Akcioni plan za  sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partenrskim odnosima, kao i izgradnja institucionalnog kapaciteta da se ova dokumenta i primene.

Mreža Žene protiv nasilja ukazuje da na broj ubistava i nasilje utiču i kulturni obrasci, ali i nasleđe ratova 90-ih. Nereagovanje zajednice, tretiranje tlostavljanja kao beznačajnog dela, patrijarhalni obrasci ponašanja, ali i oružje i nasilje kao nasleđe ratova, neki su od elemenata koje je navela Mreža u saopštenju povodom najnovijeg dramatičnog slučaja ubistva početkom jula, u  Žitištu, kada je pored žene koja je želela da napusti muža ubijena i njena prijateljica, tri muškarca i ranjeno više od 20 osoba.

Predstavnica Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović najavila je da će Mreža žena protiv nasilja Vladi Srbije podneti peticiju da se 18. maj proglasi za Dan sećanja na ubijene žrtve.

Ona je kazala da je gubitak ubijenih žena nenadoknadiv, ocenivši da je problem nasilja nad ženama “dubok, sistemski i uvek isti” zbog čega je neophodna promena celokupnog sistema a ne samo reagovanje u pojedinačnim slučajevima.

“Postoje zakoni i protokoli, ali se ne primenjuju. Imali smo Kanjižu, Veliku Ivanču, Žitište… Nama se ovi slučajevi ponavljaju”, kazala je Ignjatović i dodala da u društvu postoji sve veća tolerancija i neosetljivost na naslje, kao i odsustvo javnog ivzinjenja barem “onog ko bi trebalo da bude moralno odgovoran”.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs