Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Prošle jeseni je izgrađena kuća od slame, a sledi izbor najboljeg predloga projekta čitavog budućeg eko-sela

Udruženje roditelja dece sa posebnim potrebama za kratko vreme preraslo u Inicijativu za održivi razvoj „Mostovi”. Projektom izgradnje eko-sela u Lomnici za koji su početna sredstva iskoristili nagradu Erste fondacije kada su u konkurenciji od 1.800 projekata iz čitave Evrope nagrađeni za društvenu integraciju, (sa još dva projekta iz Srbije) nastavljaju da sprovede ideje poboljšanja uslova života u svojoj sredini.

Teško je definisati kojoj oblasti pripadaju. Kako kaže Mirjana Stevanović zovu ih ljudi raznih struka, sa raznih strana. Od organizacija koje okupljaju poljoprivrednike do onih kojima je u fokusu obrazovanje ili turizam.

–A mi smo i dalje prevashodno roditelji dece sa posebnim potrebama, kaže iskreno. Ipak, od početnog motiva da poboljšaju položaj ovih socijalno osetljivih porodica u Kruševcu stigli su do pozicije da počinju izgradnju jedinstvenog eko-sela u Srbiji.

Od početnog projekta 2009. godine sadnje tada potpuno nove biljne vrste u Srbiji – aronije, sada sarađuju sa sa studentima Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ovih dana bi trebalo da izaberu najbolji projekat od studentskih radova po kome će se graditi jedinstveni edukativno ekološki kompleks, u Lomnici.

– Nemamo obezbeđen novac. Od pet studentskih radova tek bi trebalo da odaberemo najbolji ali, imamo jaku želju i volju . Uz puno rada znamo da ćemo uspeti, samouverena je Mirjana Stevanović, predsednik Inicijative.

Studenti druge godine master studija Arhitektonskog fakulteta Beogradskog univerziteta na praktičnoj radionici

Možda je takav stav pomogao da se prebrode poteškoće na koje su nailazili od početka. Krenuli su 2009. projektom „Zdravljem protiv siromaštva”, kada je nekoliko desetina porodica u  Kruševcu, u kojima odrastaju deca sa posebnim potrebama, prošlo obuku uzgajanja organske hrane. Njih 17 se odvažilo i na tada zapuštenim parcelama zasadilo aroniju, nepoznatu i nepriznatu biljnu vrstu u Srbiji.

– Ima simbolike zašto smo je odbrali. Ne traži puno rada i opstaje u najsurovijim uslovima, kaže uz osmeh Mirjana. Kontaktirali su stručnjake Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić” čime je započet proces registracije biljke. Zahvaljujući pionirima iz Kruševca ovog avgusta očekuje se prva berba zdravih bobica.

Da to što rade ima smisao neočekivano im je potvrđeno 2011. Erste fondacija je, u konkurenciji od 1.800 projekata iz čitave Evrope u okviru međunarodnog konkursa za nagradu za društvenu integraciju, sa još dva projekta iz Srbije u finale izabrala upravo agilne roditelje Udruženja. Od novca nagrade kupili su imanja u Lomnici i počeli izgradnju kuće od slame.

– Sada imamo adresu. Započeli smo i hiporehabilitaciju sa konjima a onda su nas kontaktirali stručnjaci sa Arhitektonskog fakulteta.

– U televizijiskom prilogu čula  sam nešto o Udruženju, otkriva mr Danijela Milovanović Rodić, dipl. ing. arh, asistent na Departmanu za urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U to vreme radila je sa dve koleginice istraživanje o različitim tipovima društvenih mreža koje za cilj imaju razvoj sela. Kontaktirali su Mirjanu.

Edukativno-ekološki kompleks biće dostupan svima

Želeći da uključe studente sa master programa, postavile su izborni predmet „Arhitektura i građanske inicijative za održivi razvoj” na drugoj godini master studija. Projekat budućeg eko-sela radilo je 15 studenata, u grupama od po troje.

Biće to edukativno-ekološka celina. Sa prostorima  za preradu aronije, za hiporehabilitaciju, radionice… Trenutno su u zgradi opštine Kruševac izloženi radovi i čeka se odabir najboljeg rešenja. Svi objekti su predviđeni da budu od prirodnih materijala, laki za korišćenje i održavanje, da nemaju štetan uticaj na zdravlje ljudi i okoline. Primenjen je princip pasivne gradnje koji podrazumeva pravilnu orijentaciju objekata i prostora u odnosu na strane sveta i dominante vetrove. Klasični izvori električne i toplotne energije takođe su predviđeni da se dobijaju iz alternativnih, ekoloških izvora  – sunca, vetra…

Kako dodaje Mirjana Stevanović, osim pojedinaca i firmi koje su spremne da pomognu, sredina nije blagonaklona. Ipak, ima ljudi koji veruju, poput pesnikinje Mine Živković, koja je prihod od celokupnog tiraža knjige poezije preusmerila Inicijativi. Ogranak EPS- a je poklonio drvene stubove. Ali ima i onih koji misle da kompleks i rad socijalnog preduzeća nisu mogući.

– Mi se ne kolebamo. Baš kao i kada smo krenuli sa aronijom zbog koje su se komšije podsmevale tvrdeći da sadimo ironiju ili da će biljka zatrovati zemlju. Mirjana je sigurna da će uspeti!