Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u saradnji sa Beogradskim Fondom za političku izuzetnost organizovao je razgovor sa članicama Ženske parlamentarne mreže, poslanicama Skupštine AP Vojvodina, nacionalnim institucijama, organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama o problematici nasilja nad ženama u Srbiji. Na razgovoru su predstavljeni ključni nalazi Kvalitativnog istraživanja delotvornosti mehanizama za borbu protiv nasilja nad ženama na nacionalnom i lokalnom nivou, koje je inicirao i sproveo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u saradnji sa Autonomnim Ženskim Centrom i Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Cilj istraživanja bio je da se doprinese unapređenju sistematskih mehanizama kojima se obezbeđuje podrška žrtvama nasilja u porodici sa jedne strane, i sa druge da se prepoznaju uska grla u tim mehanizmima i ponude preporuke. Stoga je sprovedeno kvalitativno istraživanje u 7 relevantnih institucija (centri za socijalni rad, policija, javno tužilaštvo, osnovni sud – krivični i parnični i zdravstvena ustanova hitne pomoći) i ispitani su načini na koji pomenute institucije reaguju na problem nasilja u porodici. Ovim istraživanjem stečeni su uvidi u funkcionisanje sistema iz perspektive sistema, i prikazana uska grla i izazovi u funkcionisanju postojećih mehanizama za borbu protiv nasilja nad ženama i decom u porodici. Istraživanje je sprovedeno u 9 gradova (Novi Beograd, Pančevo, Ćuprija, Kruševac, Leskovac, Niš, Bačka Topola, Sremska Mitrovica i Užice) i u njemu su učestvovala 199 profesionalca/ki.

Ključni nalazi istraživanja:

• Postoji nedostatak koordinacije, razmene informacija i podataka između institucija koje su deo sistemske borbe protiv nasilja u porodici;
• Smanjena efikasnost se prepoznaje pre kod drugih, nego što je prepoznata u sopstvenoj instituciji; i rešenja se mnogo češće očekuju od drugih;
• Postoje razlike u tumačenju zakonskih rešenja, a neki profesionalci nisu upoznati ili ne primenjuju Opšti i posebne protokole za postupanje institucija u slučajevima nasilja u porodici; neki pominju interna pravila postupanja koja olakšavaju snalaženje u konkretnim situacijama;
• Veliki obim posla prevazilati kapacitet instiutcija, često pominju nedostatak vremena, ali i lošu poziciju službe i problem „sagorevanja“;
• Poteškoće u primeni zakona mogu stvarati neusaglašene definicie nasilja u porodici i kruga zaštićenih lica u krivičnom i parničnom postupku;
• Najčešći problem je odustajanje žrtve nasilja u oko 60% slučajeva; u parničnim postupcima, kada se odrede privremene mere zaštite od nasilja, žrtve retko odustaju od postupka;
• Nedovoljna su znanja za razlikovanje šta je lažna prijava i zloupotreba u odnosu na slučaj nedostatka dokaza za prijavljeno nasilje;
• Slabi su kapaciteti profesionalaca za dokazivanje psihičkog nasilje, a samim tim postupci se pokreću kada ono eskalira u fizičko nasilje;
• Nedostaje praćenje izrečenih mera zaštite i uslovnih kazni, kao i praćene slučajau dužem periodu nakon što se nasilje zaustavi;
• Ne postoji obaveza procene bezbednosnih rizika u slučajevima nasilja u porodici;
• U određenoj meri vladaju predrasude o tome da je nasilje u porodici privatna ili intimna stvar, a postoje i određene predrasude prema samim žrtvama;
• Prikupljanje podataka predstavlja veliki problem, budući da ne postoji jedinstveni sistem prikupljanja međusobno uporedivih podataka, kao i razmena podataka među institucijama;
• Postoji saglasnost o značaju medija u informisanju javnosti o problemu nasilja u porodici i nasilja prema ženama, ali se navodi da je izveštavanje često senzacionalističko;
• Nije prepoznat značaj formalnog obrazovnog sistema u edukaciji o nasilju prema ženama i nasilju u porodici;
• Kod nekih profesionalaca se beleži nespremnost da usvajaju nova znanja; a kada postoji motivacija za učenje, usmerena je na sticanje veština komuniciranja sa žrtvom i dokumentovanje nasilja.

Zaključci razgovora:

• Potrebno je unaprediti koordinaciju, razmenu informacija i podataka između institucija koje su deo sistemske borbe protiv nasilja nad ženama;
• Potrebno je edukovati profesionalce/ke o postojećoj regulativi koja postoji na nacionalnom nivou, o primeni Opšteg i posebnih protokola, kao i o potpisanim Međunarodnim Ugovorima (Konvencija o prevenciji i sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici Saveta Evrope – CAHVIO i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama Ujedinjenih nacija – CEDAW, Pekinška Deklaracija i Platforma za akciju);
• Potrebno je sprovesti preporuke CEDAW Komiteta u vezi sa nasiljem nad ženama, o kojima država treba da izvesti UN Komitet jula 2015.
• Potrebno je početi sa implementiranjem ratifikovane CAHVIO Konvencije, koja članom 10 predviđa konstituisanje Koordinacionog tela za praćenje primene Konvencije; treba imati u vidu da je članom 70 predviđena aktivna uloga nacionalnog parlamenta u praćenju primene Konvencije;
• Značajnu ulogu u borbi protiv nasilja nad ženama u institucionalnom smislu unapređenja koordinacije institucija i resornih ministarstava imaće novoformirano Koordinaciono telo i Komisija za nasilje koja je u fazi konstituisanja;
• Važno je postaći javno zagovaranje o problematici nasilja u porodici i nasilja nad ženama u medijima. kao i javno zagovaranje o potrebi efikasnije zaštite žena, brže procesuiranje slučajeva pred sudom i bolju zaštitu žrtve u procesima, kako bi se smanjio broj žena koje odustaju od postupka;
• Traba povećati osetljivost stručnjaka za potrebe marginalizovanih grupa žena (Romkinja, žena sa invaliditetom, seoskih, starijih, siromašnih žena i drugih), kao i dece koja svedoče nasilju u porodici.
• Potrebno je uvesti temu nasilja i zaštite od nasilja u porodici i u obrazovno-vaspitnim institucijama;
• Stručne organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima nasilja nad ženama imaju veliki značaj;
• Strategija svih aktera treba da bude zasnovana na politikama malih koraka kojom može mnogo da se uradi.

Izveštaj o samom skupu možete pročitati ovde.