Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Објављена анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце“

Објављено 15.12.2021.

Осетљиве групе и ЕУ интеграцијеТим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце“.

Публикација је припремљена у оквиру иницијативе за израду аналитичког осврта на положај осетљивих група у контексту приступања ЕУ коју је Тим покренуо са следећим циљевима:

  • да се повећа видљивост изазова са којима се суочавају рањиве друштвене групе у Републици Србији;
  • да се информишу заинтересоване стране о тренутним процесима у развоју стратешког и законског оквира у области социјалног укључивања;
  • да се подстакне дијалог и сарадња на испуњавању обавеза у процесу приступања Србије ЕУ у области социјалног укључивања.

Серија информативно-аналитичких прегледа стања о положају рањивих група у контексту испуњавања обавеза у процесу европских интеграција намењена је широком кругу заинтересованих страна: доносиоцима одлука, државној администрацији и запосленима у јединицама локалне самоуправе, развојним партнерима, организацијама цивилног друштва, академској заједници и новинарима/кама.

Преглед стања обухвата следеће осетљиве групе: Роми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, ЛГБТИ, жене, деца, старији, млади, националне мањине, мигранти и тражиоци азила, особе које живе са HIV-ом. Седма анализа у низу тиче се положаја деце у процесу европских интеграција.

Анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце“ својим садржајем пружа аналитички осврт на лица узраста до 15 година са аспекта испуњавања обавеза у процесу приступања Републике Србије Европској унији (ЕУ). Први део истраживања уводи информације о положају деце на нивоу ЕУ и основне регулативе које се односе на ову осетљиву групу. Наредно поглавље обухвата положај деце у Републици Србији са приказом обавеза преузетих ратификацијом УН Конвенције о правима детета те указује на остале међународне стандарде који се имплементирају у Србији зарад заштите положаја деце. Следеће свеобухватно поглавље посвећено је социо-економском положају деце у Републици Србији укључујући сагледавање њиховог материјалног положаја, положаја у образовном систему, приступа здравственој и социјалној заштити, као и насиља над децом. Преглед законодавног и стратешког оквира у Републици Србији чини наредни сегмент анализе, након кога наступа преглед стања и обавеза у процесу приступања ЕУ. Последње поглавље чине закључци и кључне препоруке за унапређење положаја младих.

Најважнији налази кратке анализе истичу да је ЕУ у новој Стратегији о правима детета која је усвојена 2021. године потпуно усклађена са Конвенцијом УН о правима детета, Повељом о основним правима ЕУ, као и Циљевима одрживог развоја УН. Поред Стратегије ЕУ о правима детета, у циљу прекидања цикличног понављања сиромаштва и социјалне искључености међу генерацијама, ЕУ је увела Гаранцију за децу (European Child Guarantee).

Када је реч о положају деце у Србији, истиче се да је ратификацијом Конвенције о правима детета УН 1990. године преузела обавезу усаглашавања нормативног и институционалног система Србије са одредбама Конвенције. Поред Конвенције о правима детета, Република Србија је ратификовала и два додатна протокола која су донета уз Конвенцију о правима детета као и Међународни пакт о грађанским и политичким правима који између осталог регулише забрану сваке експлоатације деце и младих људи. Додатно, усвајањем и ратификацијом и других међународних стандарда Србија је настојала да регулише све аспекте евентуалне злоупотребе и штете по децу. Србија је 2004. године израдила Национални план акције за децу са важењем до 2015. године. Међутим, нови Акциони план за децу није усвојен.

У погледу социо-економског положаја деце, према проценама Републичког завода за статистику (РЗС) у Републици Србији је током 2019. године било 984.675 деце узраста до 14 година, што је 14,28% укупног броја становника. У Републици Србији протеклих година, вредност укупног коефицијента зависности расте, уз бржи раст зависности старијих од зависности млађих, што све указује на негативне демографске тенденције, које ће, дугорочно посматрано, највеће ефекте имати на тржиште рада и могућност обезбеђења довољне количине материјалних добара и услуга.

У смислу материјалног положаја деце, према подацима РЗС 2020. године деца и млади су били највише изложени ризику сиромаштва те је стопа ризика сиромаштва код деце и младих старости до 18 година износила 24,2%. Према последњим објављеним подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, 2019. године 8,2%, деце старости до 13 година било је апсолутно сиромашно.

Када је реч о образовању, треба нагласити да се спремност деце за основну школу може унапредити кроз похађање програма образовања у раном детињству или кроз похађање предшколског образовања. Такође, положај ромске деце у образовању и даље је неповољнији у односу на децу из већинске популације. MICS 6 подаци из 2019. године показују да само 7% ромске деце узраста 36–59 месеци похађа неки од предшколских програма у односу на 61% деце из опште популације.

Сегмент здравља и здравствене заштите указује на важност вакцинације деце као доказаног начина за контролу и искорењивање инфективних болести опасних по живот. Истраживање показује и да је у Републици Србији последњих десет година значајно опао обухват деце обавезном вакцинацијом у првим годинама живота. Проценат деце која су вакцинисана против дифтерије, тетануса и великог кашља у првој години живота, 2020. године износио је 91,7%, док је проценат деце која су вакцинисана против малих богиња (MMR) у првих 18 месеци живота износио само 78%. Према подацима истраживања MICS 6, обухват ромске деце обавезном вакцинацијом још је нижи него у већинској популацији.

За разлику од демографских процеса у општој популацији, односно смањења броја деце у Републици Србији, у систему социјалне заштите број деце континуирано расте. У току 2020. године на евиденцији центара за социјални рад (ЦСР) је било укупно 187.635 деце, што је 25,8% укупног броја деце у Републици Србији. У Републици Србији, главна новчана давања, финансирана из буџета, усмерена ка смањењу сиромаштва су новчана социјална помоћ и дечији додатак. Према подацима Републичког завода за социјалну заштиту (РЗСЗ), у 2020. години од укупно 90.028 породица које су користиле новчану социјалну помоћ, 39.136 (43,5%) су породице са децом у којима је било укупно 78.911 деце. Преко трећине корисника НСП, 2020. године, била су деца (36,2%).

У погледу насиља над децом, истиче да насиље у породици над децом може да се испољава у различитим облицима: физичко насиље, емоционално насиље, сексуално насиље, економско насиље/експлоатација детета, занемаривање. Удео девојчица и дечака за коју је пријављено насиље је готово изједначен у свим врстама насиља изузев код сексуалног насиља, где је доминантан удео девојчица, које у 2020. години чине 80,8% жртава овог вида насиља. Важан сегмент јесте и скретање пажње на дигитални простор који постаје све значајнији контекст у коме су деца изложена насиљу. Сваки трећи ученик из узорка, током последњих годину дана, доживео је неко узнемиравајуће искуство на интернету. Дигитално вршњачко насиље доживело је 16% ученика, док је 15% доживело насиље у интеракцији уживо. Трећина испитаних ученика у исто време је трпела и вршила дигитално насиље.

Законодавни оквир обухвата Породични закон који прописује основне одредбе заштите деце и Планом рада Владе планиране су измене и допуне овог закона до краја 2021. године. Спречавање насиља у породици регулисано је и Законом о спречавању насиља у породици. У складу са Законом о социјалној заштити, малолетно лице (дете) јесте корисник права или услуга социјалне заштите, када му је услед породичних и других животних околности, угрожено здравље, безбедност и развој. Закон о финансијској подршци породици са децом уређује право на дечији додатак, као давање намењено деци, чији је материјални положај угрожен, а која редовно похађају школу. Закон о основама система образовања и васпитања такође је важан за положај деце и њихово благостање.

Стратешки оквир обухвата Стратегију развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године и пратећи Акциони план за период од 2021. до 2023. године. Затим, Национална стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године са Акционим планом за 2020-2021. на свеобухватан, мултисекторски начин третира питање насиља над децом. Национална стратегија за унапређење положаја жртава и сведока кривичних дела у Републици Србији за период од 2020. до 2025. године са пратећим Акционим планом за период од 2020 до 2025. године представља стратешки документ који предвиђа усклађивање законодавства са Директивом Европске уније о успостављању минималних стандарда о правима, подршци и заштити жртава криминалитета (Директива 2012/29/EU) и успостављање Националне мреже за помоћ и подршку жртвама и сведоцима кривичних дела. Важна је и Стратегија превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом и заштите жртава за период од 2017. до 2022. године, као и Стратегија развоја информационе безбедности у Републици Србији за период од 2017. до 2020. године.

У оквиру процеса преговора за приступање Републике Србије Европској унији, 2017. године је отворено и привремено затворено Поглавље 26 – Образовање и култура. У области образовања планиране су измене законског оквира у циљу остваривања стратешких циљева Србије и пакета циљева стратегија „Европа 2020”, и „Образовање и обуке 2020”. Успостављање система Националног оквира квалификација (НОК) омогућено је доношењем Закона о националном оквиру квалификација, а започет је и процес референцирања НОК-а према Европском оквиру квалификација. Акциони план за Поглавље 19 – Социјална политика и запошљавање (АП19), који је Република Србија усвојила 2020. године, предвиђа доношење Закона о изменама и допунама Закона о социјалној заштити, као и његову имплементацију кроз доношење подзаконских аката, јачање капацитета установа и стручних радника и пружање подршке породици и деци. Истим АП Влада Србије обавезала се на усвајање две важне стратегије за положај деце: Стратегије развоја система социјалне заштите и Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници, са припадајућим акционим плановима. Акциони план за Поглавље 23 – Правосуђе и основна права (АП23) представља свеобухватни реформски документ који третира положај деце како кроз сегмент основних права, тако и кроз функционисање правосуђа, а на бази препорука и прелазних мерила дефинисаних од стране Европске комисије. Акциони план за Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност, који се положајем деце бави кроз више аспеката, укључујући азил, миграције и трговину људима, а на бази препорука и прелазних мерила дефинисаних од стране Европске комисије.

Кључни закључци и препоруке анализе односе се на чињенице да у складу са Конвенцијом о правима детета и у складу са обавезама преузетим кроз преговарачку позицију за Поглавље 23, у Републици Србији опада број деце смештене у резиденцијални смештај система социјалне заштите, док истовремено расте број деце на породичном смештају. Забрињава, међутим, и даље висок број деце са сметњама у развоју и деце са инвалидитетом смештене у резиденцијални смештај. Треба убрзати усвајање дуго очекиваних стратешких докумената.

У наредном периоду неопходно је наставити рад на што већем обухвату деце предшколским васпитањем и образовањем, посебно социјално угрожене деце. Неопходно је у наредном периоду појачати кампању подизања свести о важности и неопходности вакцинације деце. Гојазност је посебно присутна код мале деце (5-6 година старости). Неопходно је приступити решавању овог проблема, пре него што здравље деце буде и трајно угрожено. Приликом превентивних прегледа, неопходно је промовисати здраве стилове живота, здраву исхрану и физичку активност за децу. Такође, потребно је у наредном периоду убрзати процес доношења планираног Закона о правима детета и Заштитнику детета, као и Националног плана акције за децу, чије доношење је битно за повезивање и даље усмеравање стратешких праваца у области заштите дечијих права ка одредбама УН Конвенције о правима детета.

Кликните да преузмете анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце“ (.pdf).

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Earlier
SIPRU_BLog
Tokom novogodišnjih praznika nastojimo da obradujemo i iznenadimo drage ljude birajući specijalne poklone za njih. Na listama za kupovinu nalaze [...]
Чет, дец 30, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Poslednjih godina termini dreg i dreg kraljica polako postaju deo mainstream kulture. Tome je u velikoj meri doprineo najpoznatiji američki [...]
Сре, дец 29, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Sa tektonskim promenama u svetu rada, kao posledicama digitalne i zelene transformacije, pažnja je usmerena ili na načine kako se [...]
Уто, дец 28, 2021
Source: Inkluzija blog
Milena Pančić - Beogradski Ignite
Transkript govora Milene Pančić na 44. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 9” (9. novembar 2021. godine) Ćao, ja sam Milena Pančić. [...]
Пон, дец 27, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Svet u kojem živimo menja se sigurno brže nego ikada u istoriji. Veliki tehnološki napredak i digitalna revolucija (koja se [...]
Пон, дец 27, 2021
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]