Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Објављена анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина“

Објављено 22.12.2021.

Осетљиве групе и ЕУ интеграцијеТим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина“.

Публикација је припремљена у оквиру иницијативе за израду аналитичког осврта на положај осетљивих група у контексту приступања ЕУ коју је Тим покренуо са следећим циљевима:

  • да се повећа видљивост изазова са којима се суочавају рањиве друштвене групе у Републици Србији;
  • да се информишу заинтересоване стране о тренутним процесима у развоју стратешког и законског оквира у области социјалног укључивања;
  • да се подстакне дијалог и сарадња на испуњавању обавеза у процесу приступања Србије ЕУ у области социјалног укључивања.

Серија информативно-аналитичких прегледа стања о положају рањивих група у контексту испуњавања обавеза у процесу европских интеграција намењена је широком кругу заинтересованих страна: доносиоцима одлука, државној администрацији и запосленима у јединицама локалне самоуправе, развојним партнерима, организацијама цивилног друштва, академској заједници и новинарима/кама.

Преглед стања обухвата следеће осетљиве групе: Роми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, ЛГБТИ, жене, деца, старији, млади, националне мањине, мигранти и тражиоци азила, особе које живе са HIV-ом. Девета анализа у низу тиче се положаја националних мањина у процесу европских интеграција.

Анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина“ својим садржајем пружа широк аналитички осврт на положај националних мањина, како на нивоу ЕУ, тако и у Србији. Кроз први део анализе пружа се приказ како је ЕУ регулисала свој законодавни и стратешки оквир у погледу заштите права националних мањина и решавања питања расне и етничке дискриминације и неједнакости. Други део истраживања тиче се законодавног, стратешког и институционалног оквира у Србији када је реч о заштити права националних мањина. Трећи део анализе бави се оценом и прегледом стања и обавеза које Република Србија има у процесу приступања ЕУ као држава кандидат. На основу свега наведеног, последњи сегмент анализе пружа кључне препоруке за унапређење положаја националних мањина у контексту приступања Републике Србије Европској унији (ЕУ).

Најважнији налази кратке анализе истичу да је ЕУ од 2000. године увела законе за борбу против расне дискриминације и ксенофобије, али расне и етничке мањине се и даље свакодневно суочавају са дискриминацијом и њеним последицама. Истраживање о ставовима грађана из 2019. године показало је да више од половине Европљана сматра да је расна или етничка дискриминација распрострањена у њиховој земљи. Европска комисија је у марту 2020. представила своје планове за будућу политику ЕУ о јачању људских права и демократије у спољним поступцима ЕУ. Ту спадају Акциони план ЕУ за период 2020-2024; затим саопштење Унија једнакости – Акциони план ЕУ против расизма 2020-2025; Стратегија ЕУ о правима жртава за период 2020-2025;  Стратешки оквир ЕУ за једнакост, инклузију  и учешће Рома; Акциони план за интеграцију и инклузију за 2021-2027. Први Европски самит против расизма одржан је 19. марта 2021. године. Принципи једнакости и забрана дискриминације на основу расног и етничког порекла имају правни основ у Уговорима ЕУ: Уговор о Европској унији, Уговор о функционисању Европске уније, као и у Повељи о основним правима ЕУ. Један од првих важних инструмената ЕУ за забрану дискриминације засноване на расном и етничком пореклу била је Директива о расној једнакости из 2010. године. Поред наведене важне су и Директива о правима жртава, Директива о аудиовизуелним медијским услугама, Стратегија за људска права и демократију Европске уније из 2012. и сл.

Поред прописа ЕУ важно је поменути и Оквирну конвенцију Савета Европе за заштиту националних мањина као један од најсвеобухватнијих европских споразума који штити права особа које припадају националним мањинама.

У погледу оквира који је на снази у Србији треба истаћи да је Србија вишенационална и вишекултурна држава. Према попису становништва из 2011. године, националне мањине чине око 13% становништва Републике Србије. Законодавни и стратешки оквир усклађени су са општеприхваћеним међународним стандардима, а сагласно Уставу Републике Србије. Кључни закони којима се у Републици Србији уређују права и положај националних мањина су: Закон о заштити права и слобода националних мањина, Закон о националним саветима националних мањина, Закон о службеној употреби језика и писама, Закон о матичним књигама, Закон о забрани дискриминације. Од 2016. године, интензивирано је унапређење правног оквира којим се регулише положај националних мањина. Усвојене су Измене и допуне поменутих закона и унапређена је расподела средстава намењена мањинама, активирањем Буџетског фонда за националне мањине. Такође, у периоду од 2017. године до 2020. године измењени су: Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, Закон о јавним агенцијама, Закон о државним службеницима, Закон о запосленима у јавним службама и Закон о Централном регистру обавезног социјалног осигурања, чиме је обезбеђен механизам за прикупљање свеобухватних информација о заступљености националних мањина у јавној управи на свим нивоима, поштујући стандарде у области заштите личних података. Акциони план за спровођење права националних мањина усвојен је 2016. године, а основни оквир за израду Акционог плана представљају Оквирна конвенција за заштиту националних мањина Савета Европе, Европска повеља о регионалним и мањинским језицима, као и Извештај експертске мисије Европске комисије за националне мањине. У Регистар националних савета националних мањина уписане су 23 националне мањине и рад националних савета је јаван.

У погледу оцене и прегледа стања и обавеза, Република Србија је као део процеса приступања ЕУ била у обавези да усвоји Акциони план за остваривање права националних мањина у оквиру Преговарачког поглавља 23 – Правосуђе и основна права. Акциони план је усвојен 2016. године. На нивоу Европске уније мали је број прописа који регулишу материју која је обухваћена овим поглављем, јер је највећим делом остављено државама чланицама да на најбољи начин уреде ова питања. Европска повеља о људским правима и слободама је део правних тековина Европске уније, а правне тековине Европске уније обухватају и све међународне инструменте у овој области, а пре свега међународне инструменте усвојене у оквиру Савета Европе и Уједињених нација. У јулу 2020. године усвојен је ревидирани Акциони план за Поглавље 23 у одељку „Основна права” и истакнуто је да ће Република Србија наставити да унапређује свој законодавни и нормативни оквир у области заштите и промоције основних права најосетљивијих друштвених група. У Извештају о напретку Европске комисије за Србију из 2021. године, наводи се да је законодавни оквир за поштовање и заштиту мањина и културних права широко успостављен и у складу са Оквирном конвенцијом Савета Европе за заштиту националних мањина. Спровођење „Акционог плана за остваривање права националних мањина” Србије и релевантног законодавства мора даље да доведе до конкретног побољшања ефикасног остваривања права појединаца који припадају националним мањинама у целој земљи.

У свом четвртом мишљењу о примени Конвенције, Саветодавни комитет Савета Европе утврдио је приметно одступање у заштити мањинских права између Аутономне Покрајине Војводине и других региона Србије и препорука је да се побољша заштита права националних мањина ван Војводине. Фонд за националне мањине повећан је у 2020. години у односу на претходне године, али је у 2021. години остао исти као 2020. године. Према оцени из Извештаја о напретку, упркос законској обавези да се узме у обзир етнички састав становништва, националне мањине остају недовољно заступљене у државној управи. Према оцени Европске комисије постигнут је напредак у области образовања. Иако је буџет Радио-телевизије Војводине смањен у септембру 2020, то није утицало на доступност програма на језицима мањина. Укупно гледано, емитовање програма на језицима мањина још увек није довољно, осим у Војводини. У јулу 2021. године у оквиру програма „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску” објављена је Ex-post анализа о реализацији Акционог плана за остваривање права националних мањина за период 2016-2020. године.

Кључне препоруке за унапређење положаја националних мањина у Србији првенствено се односе на потребу унапређења процеса праћења и процене реализација Акционог плана за унапређење положаја националних мањина и праћење реализације Акционог плана за Поглавље 23. Такође се истиче неопходност успостављања система за праћење и извештавање, као и јачање и обезбеђивање адекватних институционалних капацитета за примену закона и реализацију стратешких циљева. У складу са тим, неопходно је убрзати рад на изради и усвајању нове Стратегије за превенцију и заштиту од дискриминације и рад на изградњи капацитета запослених у релевантним институцијама система. Неопходно је унапредити механизме сарадње са организацијама цивилног друштва и саветима националних мањина. Неопходно је даље унапређење активности које су усмерене ка подизању свести јавности о правима националних мањина и поштовању културне и језичке различитости, кроз подршку производњи медијских садржаја. Додатно, неопходно даље обезбедити доступност уџбеника на језицима националних мањина за сваку школску годину. У наредном периоду је неопходно даљу пажњу посветити унапређењу положаја националних мањина у области образовања, употреби мањинских језика, приступу медијима и верским службама на мањинским језицима и адекватној заступљености у јавној управи. Резолуција CM/ResCMN(2021) о примени Оквирне конвенције за заштиту националних мањина усвојена од стране Комитета министара 2021. године, садржи препоруке за наредни период као и Извештај Заштитника грађана у коме се наводе релевантни предлози за побољшање положаја припадника националних мањина.

Кликните да преузмете анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина“ (.pdf).

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Earlier
SIPRU_BLog
Tokom novogodišnjih praznika nastojimo da obradujemo i iznenadimo drage ljude birajući specijalne poklone za njih. Na listama za kupovinu nalaze [...]
Чет, дец 30, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Poslednjih godina termini dreg i dreg kraljica polako postaju deo mainstream kulture. Tome je u velikoj meri doprineo najpoznatiji američki [...]
Сре, дец 29, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Sa tektonskim promenama u svetu rada, kao posledicama digitalne i zelene transformacije, pažnja je usmerena ili na načine kako se [...]
Уто, дец 28, 2021
Source: Inkluzija blog
Milena Pančić - Beogradski Ignite
Transkript govora Milene Pančić na 44. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 9” (9. novembar 2021. godine) Ćao, ja sam Milena Pančić. [...]
Пон, дец 27, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Svet u kojem živimo menja se sigurno brže nego ikada u istoriji. Veliki tehnološki napredak i digitalna revolucija (koja se [...]
Пон, дец 27, 2021
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]