Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Одржан скуп о родно одговорном буџетирању у локалним самоуправама

Објављено 22.04.2019.

SKGO - skup o rodno odgovornom budžetiranju u JLSВећина локалних самоуправа у Србији још није успешно укључила родно одговорно буџетирање у своје буџете, али око 30 до 35% њих су пример добре праксе како то треба учинити у наредном периоду, оцењено је 19. априла на конференцији у Београду. Најављене су обуке за представнике/це локалних самоуправа за родно одговорно буџетирање.

Скуп о родном одговорном буџетирању организовала је Стална конференција градова и општина (СКГО) у оквиру Програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – друга фаза”, који финансира Влада Шведске.

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак оценио је да родно одговорно буџетирање није само изазов, већ и одрживо достигнуће на свим нивоима управе у Србији.

„Влада Србије је у претходне две године, заједно са својим партнерима, највише радила на стручном усавршавању и подизању капацитета и знања јединица локалних самоуправа о свим релеватним темама, па тако и о родно одговорном буџетирању”, рекао је он.

Бошњак је навео да је родно одговорно буџетирање уведено 2015. Законом о буџетском систему.

„Пред нама је сада више од 20.000 државних службеника и још око 30.000 запослених на локалном нивоу чије знање о родно одговорном буџетирању треба да унапредимо у наредном периоду”, казао је Бошњак.

Он је подсетио да у Србији постоји и Стратегија за родну равноправност чији је циљ да се повећа учешће жена у процесима одлучивања.

„На извршном нивоу Министарства државне управе и локалне самоуправе тренутно ради осам жена, а два мушкараца”, додао је Бошњак.

Менаџерка Програма ЕУ „Exchange 5” у СКГО Милена Радомировић рекла је да 70% локалних самоуправа у Србији успешно примењује програмске буџете.

„У том процесу акценат морамо ставити на инкорпорирање родно одговорног буџетирања”, оценила је Радомировић.

Она је казала да ће се у наредном периоду реализовати и обуке представника и представница локалних самоуправа које се односе на увођење родно одговорног буџетирања.

„Фискални савет и Државна ревизорска институција (ДРИ) почеле су да посматрају аспекте родно одговорног буџетирања на националном нивоу, а вероватно ће то ускоро почети и на локалном”, додала је Радомировић.

Представница агенције UN Women Оља Јанковић Лековић казала је да се та организација од 2008. бави увођењем родно одговорног буџетирања на националном и покрајинском нивоу.

„Увођење родно одговорног буџетирања је област у којој је Србија сврстана у једну од најнапреднијих европских земаља”, навела је Јанковић Лековић.

Она је рекла да је за успешно увођење родно одговорног буџетирања у локалним самоуправама у Србији неопходно да постоји сарадња између оних који се баве финансијама, оних који програмирају буџете, али и невладиног сектора који се бави дефинисањем родно осетљивих група.

„Локалне самоуправе треба да почну процес родне анализе како би на основу добијених података и дефинисаних буџетских циљева успешно отклониле родну неравноправност”, додала је Јанковић Лековић.

Независна консултанткиња Александра Владисављевић навела је да је један од главних проблема приликом увођења родно одговорног буџетирања на локалном нивоу процес планирања у општинама и градовима и недовољно учешће тела за родну равноправност у том процесу.

„Многи стратешки документи који су донети на локалном нивоу немају родну перспективу. То мора да се превазиђе”, објаснила је она.

Владисављевић је казала да запослени у локалним самоуправама у Србији треба да напусте „ad hoc” планирање и пређу на системско, као и да утврде да ли постоје локални механизми и људски ресурси за успешан процес увођења родно одговорног буџетирања.

„Важно је и да се подаци на локалном нивоу системски унапређују, као и да се води родно одговорна статистика”, указала је она.

Генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић рекао је да та организација родну равноправност не посматра као појединачну активност, већ као „нешто што прожима све остале активности СКГО”.

По његовим речима, СКГО се бави програмским буџетирањем, а оно у потпуности мења вишедеценијску праксу припреме буџета јер се сваки трошак у буџету доводи у везу са конкретним активностима и циљевима које треба постићи.

„Верујем да ћемо у комуникацији са локалним самоуправама у Србији успети да утврдимо најједноставније начине да се родно одговорно буџетирање уведе у њихове буџете, као и да се на тај начин приближимо потребама грађана на локалном нивоу”, казао је Станичић.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]