Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Општи контекст економске и социјалне политике

 

Општи контекст економске политике

Макроекономски трендови у 2018. начелно су повољни, али економија Србије и даље има бројне структурне слабости. Привредни раст у 2018. процењујемо на 4,4% – што је највећа стопа раста БДП-а Србије од избијања кризе у 2008. години. Инфлација у 2018. је ниска и стабилна (у просеку око 2% годишње), а текући дефицит платног биланса (који процењујемо на око 5% БДП-а) покривен је приливима страних директних инвестиција (СДИ). Уз све то, побољшавају се трендови на тржишту рада (постепено расту запосленост и просечна зарада)[1].

Република Србија је 2017. годину завршила са процењеним реалним привредним растом од 1,9%[2]. Након 2014. године када је остварен реалан пад од 1,8%, привреда Србије показује знаке умереног опоравка (током 2015. године остварен је привредни раст од 0,8%, а 2016. 2,8%).

Према пројекцијама изнетим у Фискалној стратегији за 2018. годину, са пројекцијама за 2019. и 2020. годину, и Програму економских реформи (ERP) за период 2018-2020. године[3], очекује се убрзавање опоравка са стопама раста од 3,5%, 3,5% и 4% респективно у трогодишњем периоду (2018-2020).

Влада је предузела одређене кораке за решавање бројних препрека које успоравају раст. Крајем 2014. године започет је нови трогодишњи програм фискалне консолидације, који поред буџетске штедње предвиђа и свеобухватне структурне реформе. Мерама фискалне консолидације смањени су јавни расходи и умерено повећани порески приходи уз промену њихове структуре, што имплицира и промену структуре агрегатне тражње. У Извештају о напретку за 2018. годину ЕК наглашава да је комбинација макроекономских политика била адекватна и да је донела макроекономску стабилност и побољшање главних економских индикатора. Иако још увек постоје значајни економски изазови, а главни је да је привредни раст спор, рестриктивна фискална политика и прилагодљива монетарна политика су осигурале стабилност цена, стимулисале инвестиционе активности, повећале запосленост и смањиле премију ризика земље. Потпуно спровођење реформи у јавном сектору и јачање кључних фискалних институција помоћи ће одржању ових резултата и конвергенцији са ЕУ.

Након успешно завршеног стенд-бај аранжмана из предострожности у периоду од 2015. до 2017. године, у јулу 2018. године, Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда (ММФ) одобрио је Србији нови програм сарадње, Програм за координацију политика (PCI), за период од 30 месеци, који је саветодавног карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Циљ програма је одржавање макроекономске и финансијске стабилности и наставак структурних и институционалних реформи за подстицање бржег и свеобухватног раста, стварања нових радних места и побољшања животног стандарда. Након мисије ММФ-а ради разговора о првој ревизији аранжмана у оквиру Инструмента за координацију политика (PCI) октобра 2018. закључено је да је остварен даљи напредак у реализацији структурних реформи, али су потребни додатни напори да би се одржала висока стопа раста у наредним годинама[4].

Главни циљеви и смернице економске политике Републике Србије су препознати у Фискалној стратегији за 2018. годину са пројекцијама за 2019. и 2020. годину:

  1. Очување фискалне стабилности уз подршку расту;
  2. Макроекономски одржив и инклузиван раст привреде и
  3. Процес приступања ЕУ.

Фискална кретања на крају 2017. године показују суфицит консолидованог сектора државе од 1,2% БДП-а[5]. Према пројекцијама изнетим у Фискалној стратегији у 2018. години дефицит консолидованог сектора државе уз примену мера фискалне консолидације износиће 0,7% БДП, уз додатно смањивање у 2019. и 2020. години, када би износио 0,5% БДП-а. Захваљујући мерама фискалне консолидације створен је фискални простор за нове политике, који ће у 2018. години бити искоришћен за повећање капиталних инвестиција, повећање пензија и плата у једном делу јавног сектора и смањење пореског оптерећења зарада. Ове мере и њихове фискалне импликације дизајниране су тако да не угрозе стабилност јавних финансија и темпо смањења јавног дуга, а са друге стране да подигну животни стандард становништва, стимулишу приватну потрошњу и убрзају привредни развој.

Додатни циљ фискалне политике у наредном периоду је даље смањење удела јавног дуга у БДП-у. Путања јавног дуга је преокренута 2016. године кад је учешће јавног дуга у БДП почело да се смањује. Јавни дуг централног нивоа власти 31.12.2016. године износио је 71,9%, а годину дана касније 61,6% БДП-а[6]. Смањење учешћа дуга је уско везано за снижавање дефицита као главног фактора задуживања, тако да динамика спуштања дефицита опредељује и промену кретања дуга. Финансијске трансакције, као што је замена скупог дуга јефтинијим, као и боља позиција државе на међународном финансијском тржишту, такође, могу допринети даљем снижавању дуга.

Међугодишња инфлација[7] је снижена са 7,8% колико је износила 2013. године, на 1,2% 2016. године, односно 3% 2017. године. Овим кретањима инфлација остаје испод доње границе дозвољеног одступања од циља (3±1.5%).

Макроекономска кретања

2012 2013 2014 2015 2016 2017
БДП, млрд ЕУР 31,7 34,3 33,3 33,5 34,6 36,8
БДП, per capita, ЕУР 4.400 4.781 4.672 4.720 4.904 5.226
БДП, реална стопа раста у % -1,0 2,6 -1,8 0,8 2,8 1,9
Инфлација, стопа раста у %, просек периода 7,8 7,8 2,9 1,9 1,2 3,0
Курс РСД/ЕУР, просек периода 113,1 113,1 117,3 120,7 123,1 121,3
Дефицит текућег рачуна, % БДП -11,6 -6,1 -6,0 -3,7 -3,1 -5,7
Стране директне инвестиције, нето % БДП 2,4 3,8 3,7 5,4 5,5 6,6
Резерве НБС, млрд ЕУР 10,9 11,2 9,9 10,4 10,2 9,9
Консолидовани фискални дефицит, % БДП -6,8 -5,5 -6,6 -3,7 -1,3 1,2
Јавни дуг, % БДП 56,2 59,6 70,4 74,7 71,9 31,6
Извор: МФ, ажурирано 10.09.2018

Више о економским кретањима у Србији погледати на:

 

Општи контекст социјалне политике

У Републици Србији је 1. јануара 2018. године живело укупно 7.001.444 становника[8]. Србију у демографском смислу карактерише изразит депопулациони тренд (у периоду од 1. јануара 2014 до 1. јануара 2018. Република Србија је изгубила 147.736 лица), низак фертилитет[9], релативно високе (у европским оквирима) специфичне стопе смртности, висока просечна старост становништва (43 године) и неповољна старосна структура.

Година 2017. је двадесет и шеста година заредом како се у Републици Србији бележи негативан природни прираштај. Релативно посматрано на хиљаду становника, стопа природног прираштаја износила је -5,5‰. Праве размере негативног прираштаја становништва могу се сагледати на нивоу општина. У 2017. години негативан природни прираштај забележен је у чак 163 од укупно 169 градова и општина.

Настављен је тренд пораста очекиваног трајања живота при рођењу за оба пола. Достигнута вредност овог показатеља износи 77,9 година за жене и 73 године за мушкарце у 2017. години[10]. И поред достигнутог историјског максимума, животни век у Републици Србији је за преко пет година краћи у односу на просек ЕУ. Индекс зависности старијег становништва[11] у 2017. години износио је 29,7% са пројекцијама достизања вредности од 36,3% у 2041. години.

Грубе процене базиране на подацима из различитих извора упућују на просечни годишњи негативни биланс спољних миграција од најмање 15.000 лица (подаци земаља које најчешће прихватају мигранте из Републике Србије, Републичког завода за статистику и Комесаријата за избеглице и миграције)[12].

У периоду 2014-2017. кретање плата и пензија било је под утицајем мера фискалне консолидације и свеукупне макроекономске ситуације у земљи. Пензије и плате у јавном сектору забележиле су оштар реалан пад у прве две године посматраног периода, благи раст у 2016. и поновни реални пад током 2017. године. Раст реалног износа нето плата у 2017. у односу на 2016. годину износи -0,9%[13], док су, у истом периоду, пензије оствариле реалан пад од 1,2%. У апсолутним износима просечна нето зарада 2017. године износила је 47.893 динара (395 евра), а просечна пензија 23.913 динара (197 евра).

Према подацима из Анкете о радној снази[14], у току 2017. године запосленост у Републици Србији је порасла за 75.300 (+2,8%), што је упола мање од раста забележеног током 2016. године (за 145.200, односно +5,6%). Смањење стопе незапослености, започето 2013. године, настављено је и у 2017. години. Стопа незапослености је износила 13,5% што, у односу на 2016. годину, представља пад од 1,8 процентних поена (п. п.). Повећање запослености и смањење незапослености током 2017. пратило је и благо смањење неактивности. Стопа неактивности износила је 46,0%, што је у односу на претходну годину мање за 0,7 п. п.

Основни индикатори тржишта рада 2012-2017 године (становништво радног узраста 15–64)

2012 2013 2014 2015 2016 2017
Укупно Жене Укупно Жене Укупно Жене Укупно Жене Укупно Жене Укупно Жене
Стопа активности 60,1 51,2 61,6 53,2 61,7 53,8 63,4 55,5 65,6 58,1 66,7 59,6
Стопа запослености 45,3 38,1 47,5 40,1 49,6 42,8 51,7 44,7 55,2 48,4 57,3 50,8
Стопа незапослености 24,6 25,6 23,0 24,6 19,7 20,4 18,5 19,5 15,9 16,7 14,1 14,8
Извор: АРС различите године, РЗС

Сиромаштво остаје значајно, како изражено у апсолутном смислу (удео лица чија се потрошња налази испод прага неопходног за подмиривање егзистенцијалних потреба – 7,3% у 2016. години[15]), тако и релативно изражено (удео лица у ризику сиромаштва је 25,5%[16] у 2016. години). Без обзира на примењен методолошки концепт, нема значајних разлика у профилу сиромашних према концепту апсолутног и релативног сиромаштва. Судећи према профилу сиромашних елементи који одлучујуће одређују животни стандард су: радни статус, ниво образовања, бројчаност домаћинства и тип домаћинства (посебно су угрожена домаћинства са самохраним родитељем и више деце) и пребивалиште изван урбаних центара[17].

Стопа ризика сиромаштва или социјалне искључености (AROPE), најважнији показатељ за праћење стратегије Европа 2020, у Србији износи 38,7%[18] у 2016. години. Та вредност је знатно већа од вредности просека 28 земаља ЕУ (23,5%). Већи удео становништва које је изложено ризику сиромаштва или социјалне искључености него у Републици Србији забележен је једино у Бугарској (40,4%) и Румунији (38,8%)[19].

Стопа ризика сиромаштва према најчешћем статусу на тржишту рада лица (који је трајао дуже од шест месеци) указује да су незапослени у најлошијем положају (48,0%, тј. скоро свако друго незапослено лице је изложено ризику сиромаштва). Запослење знатно смањује ризик сиромаштва, али квалитет запослења остаје кључни фактор за излазак из сиромаштва (самозапослени имају знатно већу стопу ризика сиромаштва од запослених код послодавца, 32,4% према 9,0%). Пензионери су у најповољнијем положају, после запослених код послодаваца, са ризиком сиромаштва који је приближно на нивоу укупно запослених (15,4%). Образовање је одлучујући фактор за економски статус лица и за способност стварања прихода, па стога не изненађује податак да су ниже образовани натпросечно изложени ризику сиромаштва. Највећу стопу ризика сиромаштва у 2016. години имало је становништво са основном школом и нижом од основне школе (39,1%), а најмању стопу ризика сиромаштва становништво са завршеном вишом школом или факултетом (10,3%). Оваква дистрибуција становништва у ризику сиромаштва према нивоу образовања јасно указује да се образовање исплати, будући да тржиште рада награђује високообразоване.

Иако неједнакост мерена потрошњом на основу Анкете о потрошњи домаћинства (АПД) указује да се Србија може сврстати међу земље равномерније расподеле (вредност Гини коефицијента у 2016. години износи 26,1), вредности добијене коришћењем упоредиве методологије (SILC) указују на веома изражен проблем неједнакости расподеле прихода (Гини 38,6). Део објашњења разлике у вредности Гини коефицијента на основу две анкете настају услед тога што анкета SILC у Србији бележи негативне вредности дохотка самозапослених, док анкета АПД не евидентира губитке[20].

Неједнакост расподеле дохотка мерена другим показатељом – квинтилним односом – износила је 9,7, што значи да је 2016. године 20% најбогатијег становништва у Републици Србији имало готово 10 пута већи еквивалентни доходак у односу на 20% најсиромашнијих. Вредност овог показатеља је знатно већа у односу на просечну вредност ЕУ (28), која је износила свега 5,1, али и већа од највећих вредности које су забележене у Бугарској (7,9), Румунији (7,2) и Литванији (7,1)[21].

 

—————

[1] Фискални савет, Фискална и економска кретања у 2018. и стратешке препоруке за буџет у 2019. години, октобар 2018.
[2] Министарство финансија, Макроекономски и фискални подаци, 10. септембар 2018. године.
[3] Програм економских реформи за период од 2018. до 2020. године
[4] ММФ, Саопштење за штампу бр. 18/380 од 04. октобра 2018. године
[5] Министарство финансија, Макроекономски и фискални подаци, 10. септембар 2018. године
[6] Министарство финансија, Макроекономски и фискални подаци, 10. септембар 2018. године
[7] Мерена индексом потрошачких цена
[8] Према проценама Републичког завода за статистику. Сви подаци за Републику Србију су исказани без података за АП Косово и Метохију.
[9] Девет година заредом укупан број живорођене деце по жени у фертилном добу у Србији је стабилизован на нивоу између 1,40 и 1,46 и испод је просека за ЕУ (1,6 у 2016)
[10] Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Здравствено-статистички годишњак Републике Србије 2017.
[11] Показује однос броја старијих од 65 година и радно способних становника (15-64) и заправо индицира потенцијал земље за суочавање са економским последицама старења.
[12] Никитовић, В. (2017): Кључни демографски изазови Србије и њихове будуће тенденције, Демографски преглед, 63:1-4.
[13] Министарство финансија, Билтен јавних финансија број 167, јул 2018.
[14] Републички завод за статистику, Анкета о радној снази 2017.
[15] Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Сиромаштво у Републици Србији 2006-2016. – ревидирани и нови подаци, 2017.
[16] Републички завод за статистику, Сиромаштво и социјална неједнакост 2016
[17] Без обзира на примењен концепт (апсолутно или релативно сиромаштво), са најнижим животним стандардом суочени су становници Источне и Јужне Србије, док се код становника Београда бележи највиши животни стандард. За више информација погледати Други национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва Владе Републике Србије.
[18] Републички завод за статистику, Сиромаштво и социјална неједнакост 2016
[19] Eurostat database, Table: People at risk of poverty or social exclusion
[20] Мијаковац, Н. (2017): Анализа прихода домаћинстава и неједнакости (Гини коефицијента) на основу истраживања Анкета о потрошњи домаћинстава и Анкета о приходима и условима живота – методолошки прилог, Макроанализе и трендови бр. 272/271
[21] Eurostat database, Table: S80/S20 income quintile share ratio by sex and selected age group

Актуелности

Блог

Earlier
RBC podržava nove preduzetnike i preduzetnice na njihovom preduzetničkom putu
Razvojni biznis centar Kragujevac od 2018. godine uključen je u realizaciju evropskog programa Erazmus za mlade preduzetnike (Erasmus for Young [...]
Сре, јул 31, 2019
Source: Inkluzija blog
Znak pitanja App
U prethodna 2 teksta pisala sam o nastanku Znak pitanja App, kako se prave kvizovi („Znak pitanja – Učenje kroz [...]
Чет, јул 18, 2019
Source: Inkluzija blog
Biljana Mladenović
Piše: Biljana Mladenović, zamenica menadžerke i ekonomska analitičarka, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije „Na ono što [...]
Пет, јун 28, 2019
Source: Inkluzija blog
Znak pitanja App
U prethodnom blogu „Znak pitanja – Učenje kroz igru” govorili smo o specifičnostima i mogućnostima Znak pitanja aplikacije koja se [...]
Уто, јун 18, 2019
Source: Inkluzija blog
Znak pitanja App
Rad sa decom je izazovan i zahteva puno kreativnosti i raznovrsnog materijala kako bi savladavanje gradiva i učenje bilo lako, [...]
Пет, мај 17, 2019
Source: Inkluzija blog

Актуелна документа

Извештај о дигиталној укључености у Републици Србији за период од 2014. до 2018. године
јул, 2019 arrow right pdf [619 KB]
57. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2019 arrow right link arrow right pdf [296 KB]
Децилна анализа потрошње и прихода у Републици Србији за период 2006-2017. године
јун, 2019 arrow right pdf [2 MB] arrow right docx [4 MB] arrow right xlsx [83 KB]
Програм за креирање образовних политика на основу података и резултата истраживања – Зборник истраживачких радова
мај, 2019 arrow right pdf [4 MB]
56. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
мај, 2019 arrow right link arrow right pdf [277 KB]
Родна анализа наставних програма и уџбеника за српски језик од првог до четвртог разреда основне школе
март, 2019 arrow right pdf [2 MB]
Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014-2017. године
фебруар, 2019 arrow right pdf [5 MB]
Национални акциони план запошљавања за 2019. годину
фебруар, 2019 arrow right pdf [762 KB]
Индекс родне равноправности у Републици Србији
децембар, 2018 arrow right pdf [8 MB]
Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2017/2018 – брошура
новембар, 2018 arrow right pdf [2 MB]