Влада Републике Србије
Пише: Бојана Димитријевић (Блог о социјалном укључивању)
Од када постоји људски род, присутна је и човекова тенденција да потчини и прилагоди себи све што га окружује. Припитомљавање животиња, наводњавање и ђубрење биљака ради бољег приноса, данас се оправдано могу сматрати архетипским моделом прилагођавања околине личним потребама. Мада их још увек користимо, сложићете се да су прилично застареле – сустигли су их нови људски прохтеви: за удобношћу, комфором, елеганцијом и сл. Савременом човеку више није нпр. једино битно да има „кров над главом“, већ и како тај дом изгледа: има ли веселе боје и/или леп поглед на неко зеленило којим ће одморити очи после напорног дана, да ли у њему има довољно простора да упражњава и (неки) свој хоби: нпр. плес или јогу.
Наравно, списак свега онога што би појединац желео да прилагоди себи много је дужи и најчешће представља потребу за удобношћу, сигурношћу и самопоштовањем. Могућност прилагођавања околине потребама појединца најчешће зависи од бројних фактора, при чему преовладава мишљење да је за задовољавање поменутих људских потреба све објекте од јавног значаја неопходно прилагодити по принципу тзв. универзалног дизајна. Али шта је то универзални дизајн? И да ли он уопште постоји?
Одговоре на постављена питања, можемо дати и анализом приступачности окружења потребама особа са хендикепом. На први поглед може се учинити да поменута популација и универзални дизајн имају мало тога заједничког- корисницима инвалидских колица за несметано кретање потребне су само рампе и лифтови, па чему онда толико филозофирања о универзалном дизајну? Али где су ту особе са оштећењем вида или слуха, лица која се отежано крећу, као и све оне особе које се због постојања неког хроничног (голим оком најчешће невидљивог) обољења често налазе у ситуацији хендикепа. Као што можете и сами закључити, особе са хендикепом представљају врло хетерогену популацију, због чега се дизајнирање „за њих“ не може свести „само на рампе и лифтове“ – треба њима још много, много тога, при чему је најважније запамтити да: ми, особе са хендикепом, не тражимо никакав луксуз – само желимо да се осећамо комфорно и сигурно, баш као и сви припадници опште популације. За то нам можда треба ту и тамо која ситница више: нпр. рампа, гелендер, мало више простора у купатилу, држач у туш кабини, читач екрана на рачунару и слична помагала. Али зар све до сада побројано не би могло и вама бити од користи? Да када се нпр. предвече (уморни) вратите са посла, ваш компјутер вам „прочита“ нешто од белетристике, исто као што вам сада користи за слушање омиљене музике… Или сте се можда досетили да у набавку понесете торбу са точкићима и тако бар мало одморите раме од ношења терета. Прича међутим, не може имати хепиенд – на улазу у (вашу) зграду дочекују вас степенице, па ће (вероватно пуна) торба, опет морати у ваше наручје. Али ако поред тих степеница постоји и рампа за кретање корисника инвалидских колица – проблем је решен. Уз њу ћете без проблема моћи да гурате своју торбу.
Поред чињенице да све (или бар највећи број) оног што треба особама са хендикепом, знатно користи и припадницима опште популације, не сме се заборавити ни то да се особе са хендикепом међу собом знатно разликују, тако да нешто што „делује/изгледа“ прилагођено једној особи са хендикепом, не мора тако изгледати и некој другој, чак и када имају исту врсту хендикепа (или/и исту дијагнозу). Тако нпр. особа која користи електромоторна инвалидска колица може савладати и нешто стрмију рампу од особе која самостално управља ручним-механичким инвалидским колицима, док ће у исто време „возачу“ електромоторних колица требати нешто шира врата. Али нагиби рампи и ширина врата прецизно су прописани стандардима приступачности… Шта ћемо (ми) са другим елементима уређења ентеријера и екстеријера? На коју висину поставити држач у туш кабини хотела – не знамо да ли ће нам гост бити патуљастог раста или можда (еx)кошаркаш који се услед повреде ноге налази у ситуацији хендикепа, пошто је нестабилан? Постављена питања проистичу (и) из мог личног искуства функционисања особа који имају неки облик хендикепа, па ћу навести и неколико сликовитих примера.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар