Влада Републике Србије
Пише: Наташа Тодоровић (Блог о социјалном укључивању)
Министарска конференција Уједињених нација о старењу одржава се сваке пете године од доношење Мадридског међународног плана акције о старењу 2002. године. Конференција има за циљ, пре свега, праћење имплементације Мадриског међународног плана акције о старењу и омогућава да се посматра напредак које су државе чланице постигле у побољшању положаја старијих особа у региону (Европа, Северна Америка и централна Азија) у последњих пет година, али такође да се дају препоруке за приоритене активности у наредном периоду.
Ове године конференција је одржана у Лисабону 21. и 22. септембра, а дан раније одржани су Форуми организација цивилног друштва и истраживача. Конференцију је организовала Економска комисија Уједињених нација (UNECE). Назив конференције био је “Одрживо друштво за сва животна доба: препознавање потенцијала за дужи живот”. Кликните да преузмете програм конференције.
Конференција је имала приближно 400 учесника, укључујући 34 министра, заменика министра и државна секретара из земаља UNECE региона, као и гостију из држава изван региона у којима се говори португалски (Бразил, Зеленортска острва, Сао Томе и Принципе и Мозамбик). Биографије говорника можете погледати овде.
На позив Економске комисије Уједињених нација (UNECE), учествовала сам као експерткиња на трећој панел-дискусији на тему „Обезбеђивање достојанственог старења“. Тема мог излагања била је “Достојанство као основа јавних политика о старењу”
Поред експертског панела, имала сам и ту част да се још једном обратим министрима, експертима и представницима цивилног друштва у оквиру посебне сесије коју је организовао Популациони фонд Уједињених Нација (UNFPA), на коме сам представила резултате истраживања „Положај старијих на селу“, спроведеног прошле године у партнерству Црвеног крста Србије и Повереника за заштиту равноправности, а уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).
Трећа активност у којој смо учествовали др Милутин Врачаревић и ја, као представници Црвеног крста Србије, јесте и постер презентација пројекта ”Иницијатива за социјално укључивање старијих особа”, који финансирају Европска унија, Аустријска агенција за развој и Аустријски Црвени крст. Пројекат се реализује у пет земаља региона (Албанија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора и Србија). Пројектом координира Црвени крст Србије.
Поводом Међународног дана старијих особа који је обележен 1. октобра, ево моје комплетне изјаве на трећем експертском панелу:
Достојанство као основа јавних политика о старењу
Желела бих да се захвалим организаторима конференције на прилици да са вама поделим како ми, као део цивлног сектора, промовишемо достојанствено старење као један од кључних концепата у дебати о јавним политикама везаним за старење популације.
У последњих тридесет година довођење старења у фокус био је један од кључних приступа у креирању јавних политика везаних за старење. Достојанство је увек било део дискусије које се тицало старења, али верујем да је сада време да и оно само буде стављено у први план. Достојанство мора бити основа на којој настају све јавне политике, али и да има важну улогу у њиховој имплементацији.
Достојанство је камен-темељац читавог дискурса о људским правима. Према томе, расправа о достојанству у старости је есенцијална када говоримо о демографском старењу и о томе како оно утиче на различите аспекте живота старијих мушкараца и жена. Наравно, када говоримо о старењу, морамо бити свесни да причамо о различитим стварима, почев од апстрактнијег нивоа, рецимо од тога како друштво види старије особе, па до конкретнијег нивоа где спада, рецимо, начин на који се услуге креирају и пружају.
Мењање слике о старијим особама значи оспоравање дубоко укорењених стереотипа о старијима и старењу, јер управо негативни однос према старењу и старијима води у дискриминацију и ејџизам. Ови негативни стереотипи су штетни јер утичу на јавност, али и на многе старије особе, стварајући код њих слику да су старији оптерећење за друштво. Демографско старење се често описује као апокалиптичан сценарио, назива се „сребрним цунамијем“ који ће потопити друштво. Не треба посебно наглашавати колико је ово негативан поглед, и колико штете наноси самопоштовању самих старијих особа.
Можда ово звучи као да вам причам нешто што већ знате, али увек вреди поновити: старење и старост су нераскидиво везани за разноликост. Посматрање старијих као некакве хомогене групе која има исте потребе, интересовања и капацитете је један од најотпорнијих стереотипа који морамо оспоравати у свакој прилици, а посебно у институционалном, стратешком контексту и контексту јавних политика.
Ми представници цивилног сектора у нашем свакодневном послу трудимо се да промовишемо достојанство старијих кроз три важне врсте активности:
- Наставни програми треба да се баве старењем, да га покажу као процес, а не као крај нечијег животног пута. Ово ће млађе генерације припремити за здраво, активно старење.
- Медијске кампање су важно средство у досезању опште популације, али оне нису довољне. По нашем искуству, ни један посао ове врсте не може да се обави искључиво кроз кампање.
- Скретање пажње на позитивне примере активних старијих особа је такође моћна алатка. Старије особе које воде активне, испуњене животе инспиришу вршњаке да своје животе виде као серију могућности које им се пружају. Овакве особе су непроцењиво вредне у нашем послу.
Промовисање позитивне слике и перцепција старијих особа као ресурса друштва је начин на који се боримо против дискриминације. Слика и перцепција имају утицаја на бројне аспекте њихових живота: на начин пружања и врсту услуга, на то како учествују на тржишту рада, на могућности за целоживотно учење и слично.
Као неко ко се професионално бави старењем већ дуги низ година, уверена сам да достојанство у старијем животном добу није могуће ако старије жене и мушкарци нису заштићени од свих облика дискриминације и злостављања. То се једино може остварити заједничким напорима читавог друштва, укључујући саме старије, и уз фокус на превенцију, а не на интервенцију. Такође се мора препознати да је злостављање старијих много сложенији феномен и не може се свести само на физичко насиље. Препознавање свих његових форми је важан корак у превенцији. А никада не смемо да заборавимо да је и само једна злостављана старија особа – превише.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар