Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Данас обележавамо Међународни дан борбе против сиромаштва, којa у фокусу има потребу за већом укљученошћу у подстицању просперитета, достојанства и људских права. Овај дан представља прилику да се кроз бројне иницијативе земље симболично позову да уложе напоре за унапређивање положаја и стандарда живота становништва.

Програм Уједињених нација за одрживи развој 2030. са 17 циљева одрживог развоја, који су једногласно усвојили светски лидери у 2015. години, показује да је искорењивање сиромаштва у свим његовим облицима и димензијама, укључујући и крајње сиромаштво, највећи глобални изазов и неопходан услов за постизање инклузивних и мирних друштава. Међутим, неједнакост је и даље велика.

Када говоримо о Србији, ниво апсолутног сиромаштва у земљи је стабилан је и у благом опадању у последње три године. Линија апсолутног сиромаштва тј. праг испод којег није могуће задовољити све базичне потребе на адекватан начин у 2016. години износио је 11.694 динара по потрошачкој јединици, а потрошњу мању од тог износа има 7,3% становништва, тј. око 500 хиљада лица, од чега око 100 хиљада деце. У сарадњи Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Републичког завода за статистику објављени су најновији и ревидирани подаци о апсолутном сиромаштву, а који су последица промењене методологије израде Анкете о потрошњи домаћинстава. Публикација која је објављена у септембру 2017. године даје детаљан приказ профила сиромаштва у десетогодишњем периоду (2006-2017) из кога је могуће показати да значајнијих разлика у факторима и профилима сиромаштва нема. Сиромаштво остаје израженије у ванградским срединама, посебно у региону Јужне и Источне Србије, вишечланим домаћинствима, са незапосленим и неактивним носиоцем домаћинства и домаћинства у којима је носилац без образовања или са ниским нивоом образовања.

Регионални приказ сиромаштва указује да је сиромаштво најмање у београдском региону (4,0% сиромашних), и да је три пута ређе заступљено него у региону Јужне и Источне Србије (који је регион са највишом стопом сиромаштва која износи 13%).

Када је реч о неједнакости, оба индикатора преко којих се примарно прати (Гини коефицијент и Квинтилни однос) имају тренд благог смањивања (извор: “Сиромаштво у Републици Србији 2006-2016. године – ревидирани и нови подаци”). Регион Шумадије и Западне Србије истиче се по нешто равномернијој расподели потрошње у односу на остале регионе.

Социјални трансфери значајно утичу на смањење сиромаштва – у 2016. години смањили су стопу сиромаштва за 26,3%. Другим речима, да није било социјалних трансфера стопа сиромаштва би уместо садашњих 7,3% износила 9,9%, а у сиромаштву би било 170 хиљада лица више.

Оно што забрињава је чињеница да Србија у европским оквирима, и према европски упоредивој методологији релативног сиромаштва, остаје једна од најугроженијих земаља. Србија је од почетка спровођења упоредивог ЕУ истраживања (Анкета о приходима у условима живота), земља која има највишу стопу ризика сиромаштва, а тренд смањивања ове стопе није приметан. Праг ризика сиромаштва на месечном нивоу за појединца износи 15.416 динара, и у поређењу са чланицама ЕУ нижи је од свих осим Румуније.

Према Еуростату, четвртина популације (25,5%) је у ризику сиромаштва што практично значи да је суочена са нижим приходима од остатка популације и у повећаном ризику да део својих потреба неће моћи да задовољи на одговарајући начин.

Трајном ризику сиромаштва изложено је 22% становништва (извор: Еуростат). Ово значи да је 22% популације имало приходе испод прага ризика сиромаштва у 2016. години и у најмање две од претходне три године.