Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Студију „Пружање додатне подршке ученицима из осетљивих група у предуниверзитетском образовању“ припремили су UNICEF и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Ова студија пружа преглед институционалног и законског оквира, политика и мера усмерених на унапређење образовања сиромашне деце и деце из рањивих група у Србији (са посебним освртом на мере у оквиру система образовања и социјалне заштите).

На основу анализе тренутног стања пре свега породица ниског социоекономског статуса (укључујући и Роме), дате су препоруке за увођење нових мера, ревизију и унапређење постојећих, укључујући препоруке за законске промене у случајевима када је то потребно. Ова студија такође даје препоруке за политике/мере које захтевају додатна истраживања/прикупљање примарних података и/или које би требало да се даље анализирају у погледу њихових друштвених и финансијских ефеката.

Анализа је првенствено усредсређена на постојеће мере подршке сиромашној деци у области образовања, а укључене су информације и о одабраним мерама социјалне заштите, о мерама које иницирају и реализују невладине организације, као и о мерама које представљају примере најбоље праксе на међународном плану, које су и у облику за себних извештаја дати као прилози уз овај документ. На основу анализе изведене су препоруке и предложен је скуп мера, за које су дати и прорачуни трошкова и очекиване економске добити.

Документ можете преузети овде:

• Анализа утицаја политика: Пружање додатне подршке ученицима из осетљивих група у предуниверзитетском образовању (.pdf)
• Прилог 1: Институционални и законодавни оквир у области политика усмерених на сиромашно становништво (.pdf)
• Прилог 2: Преглед политика и мера у сектору социјалне заштите за подршку образовним потребама деце из осетљивих група (.pdf)
• Прилог 3: Преглед мера усмерених на сиромашне ученике и ученике ромске националности које спроводе организације цивилног друштва (.pdf)
• Прилог 4: Завршени и текући програми донаторске помоћи у сектору образовања и социјалне заштите (.pdf)
• Прилог 5: Компаративна анализа (.pdf)
• Прилог 6: Финансијска анализа мера предложених у Анализи: Пружање додатне подршке деци из рањивих група у предуниверзитетском образовању (.pdf)

Непосредна сврха ове анализе јесте да допринесе изради мера за делотворнију подршку ученицима из осетљивих група на свим нивоима предуниверзитетског образовања и васпитања и да дâ препоруке о законодавним и институционалним променама потребним за то. Шира сврха анализе јесте да пружи мисаону алатку за потребе јавног заговарања, промену свести и широке друштвене опредељености за уважавање деце из осетљивих група и за њихову интеграцију у образовање – чиме се даје допринос њиховом оснаживању, адекватном запослењу и достојанственом животу.

Анализа је усредсређена првенствено на породице ниског социоекономског положаја (укључујући Роме), које су дефинисане као породице у најнижем квинтилу по социоекономском положају и представљају циљну групу ове студије; то одговара дефиницији деце из социоекономски угрожених породица Организације за економску сарадњу и развој, и може да подразумева незапосленост родитеља, ниску образованост и живот у забаченим сеоским подручјима. Међутим, да бисмо омогућили шири опсег анализе, где то случај захтева, обухватили смо и децу са инвалидитетом и/или тешкоћама у учењу као осетљиве групе.

Анализа уских грла на образовном путу деце из средина са ниским социоекономским статусом пружила је увид у области у којима се морају осмислити нове мере, области у којима би постојеће мере требало да се унапреде или редефинишу, или да се спроведе даље истраживање.

Препоручене мере груписане су у три категорије – прва категорија се тиче јачања основне, првенствено материјалне подршке намењене деци из осетљивих и сиромашних група, друга се односи на скуп мера унапређења образовне подршке овој деци, а трећа се односи на унапређење активне инклузије и теренских услуга подршке.

1. Основне мере подршке образовању деце из осетљивих група

1.1. Програм дечијег додатка је програм са дугом традицијом у Србији, највећи програм намењен сиромашној деци. Потребно је унапредити ову меру у погледу њене таргетираности, обухвата и модернизације, и појачати њену повезаност са похађањем образовања, односно њену функцију условног новчаног преноса.

1.2. Обезбеђивање исхране и одеће је базична потреба деце из сиромашних породица. Потребно је осигурати јасну одговорност за обезбеђивање свакодневне исхране и периодично одеће пошто је начин пружања подршке сада фрагментиран, недовољно предвидљив и несистематичан, и без пуног обухвата.

1.3. Модернизација инструмената за подршку деци из материјално угрожених породица суфинасирањем њихових трошкова образовања. Потребно је осигурати бесплатне уџбенике за сиромашну и вулнерабилну децу у свим разредима, боље таргетирати систем стипендирања и приступа ученичким домовима, и увести систем менторства као подршку образовању деце из осетљивих група и сиромашних породица.

2. Мере за унапређење образовне подршке

2.1. Модернизовање инструмената за рано укључивање осетљиве деце у предшколско образовање и васпитање. Потребно је да образовни систем и систем социјалне заштите ревидирају и модернизују коришћење накнада трошкова предшколског образовања. Субвенције трошкова предшколског би требало да буду доступне корисницима без обзира на (не)примање дечијег додатка. Требало би подржати ЛС и предшколске институције у планирању и пружању услуга и искористити капацитете приватних пружалаца услуга.

2.2. Ревитализација и модернизација допунске наставе. Потребно је допунити законски и подзаконски оквир, уврстити квалитет допунске наставе као индикатор у спољашње вредновање и самоевалуацију, израдити оквир за реализацију на школском нивоу (са нагласком на превенцији неуспеха, а не на надокнади након лоше оцене), израдити приручнике, понудити обуке, пратити обухват и ефекте (педагошка додатна вредност), наградити добру праксу. Начин извођења обуке мора да буде прилагођен потребама и могућностима деце. Пошто је ова мера већ финансирана (фонд часова наставника), потребно је само мало додатног улагања у обуке и приручнике.

2.3. Школске библиотеке и ИКТ ставити у функцију подршке. Потребно је омогућити свакодневну употребу за ученике (отворити приступ књигама, осигурати удобан простор за боравак у библиотеци, сместити ИТ опрему за употребу ученика, продужити време рада библиотеке на цели дан, од ујутру до увече), организовати школске акције за опремање и адаптацију библиотеке, обавити промоцију библиотеке (израда пројеката из различитих предмета, изложбе, састанци, часови), обучити библиотекара за нову проактивну улогу и омогућити укључивање родитеља као помоћног библиотекара.

2.4. Ревитализовати школско развојно планирање. Потребно је увести мале школске грантове за пилотирање иновативних школских акција за превенцију осипања (широк дијапазон активности, нпр. стварање алумни организације, гостовање свршених ученика школе који су успешни, а долазе из сиромашне/маргинализоване породице,  менторство, вршњачко учење, укључивање родитеља, умрежавање…), обавити евалуацију, награђивање успешних и дисеминацију добре праксе.

3. Обезбеђивање активне инклузије и теренских услуга

3.1. Подстицање систематског обезбеђивања теренских услуга за сиромашне. Потребно је иницирати идентификовање ових услуга и пружалаца и дефинисање минималних стандарда услуга (родитељи, упознавање са правима и сл.), што је основ за лиценцирање пружалаца, а тиме и препознавање значаја у финансијским одлукама локалних власти и систематску примену широм земље. У оквиру локалног социјалног планирања треба препознати потребу за финансирањем ових услуга, а усмерити и IPA фондове ка овим услугама.

3.2.  Приоритизација образовних потреба угрожене деце у оквиру интервенција Центара за социјални рад. Потребно је за сваког корисника новчане социјалне помоћи и дечјег додатка код деце школског узраста покренути отварање вођења случаја и активације корисника,  оснажити капацитете центара за социјални рад, оснажити институционалну сарадњу центара за социјални рад, општинских служби, школе и интересорних комисија.

3.3. Обезбеђивање учешћа и обуке родитеља. Потребно је обезбедити обуку у родитељству свим породицама које примају дечији додатак и новчану социјалну помоћ, као социјалну услугу коју обезбеђује општина, иницирати идентификовање ових услуга и пружалаца и дефинисање минималних стандарда ових услуга, на основу чега се обавља лиценцирање пружалаца, а тиме и препознавање значаја у финансијским одлукама локалних власти, по механизму предвиђеним Законом о социјалној заштити. Потребно је обезбедити редовну обуку свим родитељима који немају завршено средње образовање у начинима подршке за образовање своје деце – као обавеза школа,  припремити програме обука, приручнике, информаторе за родитеље.

Укупни годишњи трошкови предложеног пакета мера налажу повећање буџета министарства надлежног за образовање у распону од 7,4-10%, односно, подразумевају расход од 0,33% до 0,45% БДП.  С друге стране, мерљива друштвена добит од увођења наведених мера, исказана кроз увећање зарада и умањења социјалних давања, као дугорочна последица ових мера, процењује се на око 7,8 милијарди евра, и око седам пута је већа од укупног улагања.

Поред немерљиве друштвене добити у погледу бољег здравственог стања, веће безбедности и веће друштвене кохезије, горенаведени економски аргументи вишеструког повраћаја улагања у подршку образовања сиромашне деце чине потребу за инвестицијом у поменути пакет мера неупитним.

Студију „Пружање додатне подршке ученицима из осетљивих група у предуниверзитетском образовању“ са прилозима можете преузети овде: