Влада Републике Србије
Већина људи у Србији сматра да су жене највише дискриминисана друштвена група, а за њима следе Роми, особе са инвалидитетом, сиромашни и стари, показало је истраживање повереника за заштиту равноправности и Програма УН за развој (UNDP). Више од трећине испитаника сматра да је дискриминација најраширенија у сфери рада и запошљавања. Истраживање је показало и да су у Србији раширени стереотипи и предрасуде. Већина грађана није спремна да им припадник националне мањине постане члан породице, 49% испитаника се слаже са тврдњом да је хомосексуалност “болест коју треба лечити”, а 35% грађана сматра да мале верске заједнице “краду душу људима”.
“Друштвену стварност у Србији обележавају широко распрострањени родни, етнички и други стереотипи и предрасуде, а ниво социјалне и етничке дистанце према појединим мањинским групама и даље је изразито висок”, рекла је 24. фебруара повереница Невена Петрушић на представљању резултата у Београду.
Као најдискриминисанију групу, 42% испитаника означило је жене, а 41,5% Роме, који су у истраживању из 2012. били на првом месту.
По речима Петрушићеве, до смањења дискриминације неће доћи ако се не савладају “ауторитарни менталитет, политичка некултура и предрасуде”, и успостави вредносни систем у коме се разлике међу људима прихватају.
Према резултатима извештаја, постоје “значајне предиспозиције” за дискриминацију према припадницима лезбијске, геј, бисексуалне и транс сексуалне (ЛГБТ) популације, а 49% испитаника слаже се са тврдњом да је хомосексуалност “болест коју треба лечити”.
Такође су уочене укорењене предрасуде према мањинским етничким и “нетрадиционалним” верским заједницама, а 35% грађана сматра да мале верске заједнице “краду душу људима”.
Највећи степен етничке дистанце постоји према Албанцима, које више од половине испитаника не жели у својој породици, а 25% као комшију, док петина испитаника сматра да они уопште не треба да буду држављани Србије.
Велики број људи изразио је неспремност за ступање у породичне односе са Ромима (56%), Бошњацима (43%) и Хрватима (39%).
Резултати показују да су грађани свесни да је дискриминација широко распрострањена, а више од трећине испитаника сматра да је она најраширенија у сфери рада и запошљавања. Тај податак се подудара са статистиком повереника, по којој се више од трећине притужби грађана тој институцији односи на дискриминацију на раду и приликом тражења посла, казала је Петрушићева.
Као најодговорније за постојање дискриминације, али и као задужене за њено сузбијање, грађани виде политичке странке, Владу и Скупштину Србије, медије и правосуђе.
Директорка UNDP-а у Србији Ирена Војацкова Солорано казала је да у Србији постоје добри закони против дискриминације, али да је питање како се они спроводе, и истакла да ће њена организација наставити да подржава рад повереника за заштиту равноправности.
Истраживање “Однос грађана према дискриминацији у Србији” спровео је Центар за слободне изборе и демократију (ЦеСИД), а оно је по четврти пут организовано у Србији. Истраживање је спроведено методом лице у лице на случајном узорку од 1.200 грађана старијих од 15 година, у периоду од 21. и 28 новембра 2013. године.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар