Влада Републике Србије
Друга национална дебата посвећена Унапређењу социо-економских услова у руралним подручјима, коју су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Београдски фонд за политичку изузетност, одржана је 4. новембра 2011. у Неготину.
У уводном делу учесницима се обратио председник општине Неготин, Влајко Ђорђевић, који је представио тренутно стање у овом региону, као и активности и мере за подстицање руралног развоја које се овде примењују. Он је нагласио да су улагања у село један од приоритета локалних власти и да се интезивно ради на промоцијии руралног туризма и унапређењу сточарства, које је веома значајно за развоју пољопривреде у овом крају. Ђорђевић је указао да је нужно изједначити услове живота у руралним и урбаним подручјима, како би се спречила даља депопулизација села и створиле одговарајуће могућности за развој прољопривреде односно рурални развој, не само на локалном него и на регионалном тј. националном нивоу.
Милош Миловановић, помоћник министра пољопривреде, шумарства и трговине, истакао је да пољопривреда јесте и да ће остати «кичма» руралне економије, наводећи да ће држава и даље настојати да јача пољопривредену производњу, пре свега кроз финансијску помоћ, али и кроз друге ресурсе. Он је нагласио да је, на средњи рок, неопходно изаћи из пољопривредног оквира у смислу пружања могућности да се становници ових подручја нужно не баве пољопривредим активностима већ да се развијају и у друге економске активности као што су стари занати, сеоски туризам, различите услуге и др, које могу да донесу пристојан приход. Миловановић је подсетио да су миграције природан процес и да много богатија друштва нису успела да зауставе ове процесе, као на пример нове чланице ЕУ, где са растом продуктивности нема потребе за толиком бројем пољопривредника, тако да је у будућности нужна кординисана, синхронизована политика различитих ресора који се баве рурални развојем.
У делу дебате који се бавио унапређењем људског капитала у руралним подручјима учесницима су се обратили Оливер Тошковић са Филозофског факултета у Београду и Ендре Балаша, менаџер Асоцијације за развој општине Бачка Топола. Представљајући резултате PISA тестирања у Србији током протеклих година Тошковић је навео да је последњи резултати показују побољшање у односу на протекле година, посебно наглашавајући да је у сфери правдености образовног система остварен велики напредак и да у овој области стојимо јако добро. С обзиром да рурална подручја каракрерише нижи социоекономски статус ученика, ниже аспирације као и репрордукција сиромаштва, истакао је да је неопходно је увести одговарајући систем стипендија односно фондова како би се деца из ових подручја охрабрила да иду на даље школовање. Ендре Балаша је учесницима представио различите примере добре праксе јачања капацитета пољопривредника, указујући на важност планирања на нивоу месних тј. мањиих локалних заједница и едукацију праћењу одговарајућом сертификацијом. Такође, истакао је важност интердисциплинарног приступа у неформалном образовању прилагођеном руралним подручјима, неопходност редефнисања програма за пољопривредно саветодавство и др.
Посебан сегмент дебате посвећен је могућностима за унапређење услуга у малим и неразвијеним општинама у оквиру ког су излагања имали Жељко Плавшић, председник УО Едукационог центра из Лесковца, и Снежана Кремић, координаторка Мреже за подршку руралном развоју. Констатовано је да је потребно дефинисати индикаторе за наменске трансфере с централног нивоа, да све примере добре праксе треба промовисати и размењивати, инсистирати на наширој партиципативности и инклузији корисника, као и да је нужно унапредити сарадању локалних управа са удружењима, којима треба јачати капацитете за пружање услуга. Такође, истакнуто је да је потребно подићи и капацитете центара за социјални рад и НВО за заступање и заговарање интереса корисника, као и да треба оснажити општинске Савете за социјалну полититику.
У трећем делу дебате говорници су размотрили могућности за унапређење конкурентности руралних подручја и том приликом учесницима су се обратили Ивана Дулић-Марковић, бивша министрка пољопривреде и експерткиња SEEDEV-а, Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, Владан Јеремић, директор Регионалне агениције за развој источне Србије и Љубица Станков, директорка компаније «Биотренд». Дулић-Марковић је општину Неготин односно неке од пројеката који се овде реализију истакла као пример добре праксе у овој области, напомињићи да у целој источној Србији има много оваквих примера, и указала на важност превазилажења постојећих подела на различитим нивоима. За унапређење конкурентности, по њеним речима, најважније је инвесрирање у нове технологије и знање. Уједно, она је истакла да за пољопривреднике нису најважњи фондови који су доступни у процесу европских интеграција, него стабилност и предвидивост. Рурална политика ЕУ је једна од најбољих политика ове заједнице јер настоји да креира тражњу за производима који су створени на тим просторима, истичући да је важно да користимо рурални развој да бисмо дошли до тржишта и да схватимо да нема «средњег» потрошача, тако да морамо бити ценовно или квалитативно конкуренти. Такође, Дулић-Марковић је навела да не треба слепо примењивати политку ЕУ него настојати да се креирају мере које се фокусирају на наше проблеме у овој области, а конкурентност јесте велики проблем, за чије је решење неопходно да се подржавају инвестиције на свим нивоима, а пре свега инсвестиције у знање.
Проф. Цвијановић је представио један од примера добре праксе тј. сарадње и удруживања на раличитим нивоима: етно-село Латковац у оклини Александровца.
Владан Јеремић, директор РАРИС-а, је као кључна питања навео успостављање система подршке неопходног за развој, као и координацију, наглашавајући да за унапређење конкурентности фокус пре свега траба да буде на унапређењу знања у руралним подручјима. Јеремић је истакао да је овај регион у процесу стварања кластера у руралном турзиму, и истакао да то није пројекат у класичном смислу, као и да ће кластер настојати да окупи велики број фирми из различитих области.
Љубица Станков, директорка «Биотренда», је представила различита искуства које је њена породична, веома мала, компанија имала у развоју бренда и унапређења конкурентности њихових производа – умаци и сосови. Она је истакла важност квалитета маркетиншких активности које је могуће спровести уз веома мала улагања и представила различите врсте помоћи које су том приликом коришћене, од домачих инстутуција до међународних организација као што је USAID.
У оквиру последњег сегмента дебате, учесницима се обратила директорка предузећа Екомозаик из Босне и Херцеговине, Кристина Шешлија, која је представила како је ово предузеће, иначе у власништву Фондације Мозаик из Сарајава, успело да развије произодњу органског меда и биља у општини Шековићи, у коју је укључено око 70 жена (истичући да је некима од њих то први посао), као и 20 мушкараца, пчелара. Она је нагласила да све време постоји одлична сарадња с општином, која је уступила касарну у којој се тренутно налази стакленик у коме се гаји лаванда.
Током дискусије још једном је истакнута одговорност локалних самоуправа као покретача локалних иницијатива, неопходност различитих врста удруживања, као и решавања проблема инфраструктуре које је важно за унапређење конкурентности руралних подручја. Уједно, поновљена је потреба за унапређењем координације свих институција надлежних за различита питања из ове области, и још једном је указно је на важност доброг планирања и едукације.
pdf [3 MB]
Оставите коментар