Влада Републике Србије
Европска комисија предложила је закон о приступачности којим ће се поставити заједнички захтеви приступачности производа и услуга како би се помогло особама са инвалидитетом у ЕУ да у пуној мери учествују у друштву. Нови закон ће користити како особама са инвалидитетом, старијима и другима суоченим са изазовима у свакодневном животу због болести или из неког другог разлога, тако и компанијама које се у прекограничној трговини неће сретати са препрекама због различитих прописа. Око 80 милиона људи са неком врстом инвалидитета живи у Европској унији и очекује се да до краја деценије њихов број буде знатно већи због старења популације. Процењује се да у Србији живи око 800.000 особа са инвалидитетом. У свету се 3. децембар обележава као Међународни дан особа са инвалидитетом.
Производи и услуге које ће обухватити нови европски закон пажљиво су изабрани у сарадњи са грађанима и организацијама цивилног друштва, као и компанијама. Међу производима и услугама су банкомати и банкарске услуге, компјутери, телефони и ТВ опрема, аудиовизуелне услуге, саобраћај, електронска трговина и електронске књиге.
Како је образложила Комисија, циљ предложене директиве је боље функционисање унутрашњег тржишта чиме се компанијама олакшава да особама са инвалидитетом обезбеде приступачне производе и услуге преко границе.
Заједнички захтеви приступачности важиће и у оквиру правила ЕУ за јавне набавке, као и код коришћења фондова Европске уније.
Том иницијативом стимулисаће се иновације и повећати понуда производа и услуга доступних за више десетина милиона особа са инвалидитетом у ЕУ.
Посебна пажња биће усмерена на то да се обезбеди пропорционалност заједничких захтева приступачности, како би се помогло малим и микро предузећима којима би ти захтеви могли да представљају додатно оптерећење. Искуство истина показује да у већини случајева мали бизнис има осећај за потребе особа са инвалидитетом, посебно у фази дизајна.
Комесарка Маријан Тисен (Marianne Thyssen) истакла је да инвалидност не може да буде препрека за пуно учешће у друштву, нити недостатак заједничких прописа ЕУ треба да буде препрека у прекограничној трговини производа и услуга приступачних особама са инвалидитетом.
“Тим законом желимо да продубимо унутрашње тржиште и искористимо његов потенцијал на добробит и компанија и грађана са инвалидитетом. Заправо, сви ми имаћемо користи”, истакла је европска комесарка задужена за запошљавање, социјална питања, вештине и мобилност радне снаге.
Европски закон о приступачности олакшаће произвођачима да извозе робу и услуге који су у складу са захтевима ЕУ јер неће морати да се усклађују са различитим националним прописима. Посебно ће, сматрају у Комисији, помоћи малом бизнису да у пуној мери искористи предности тржишта ЕУ.
Као резултат, особе са инвалидитетом имаће користи од веће понуде приступачних производа и услуга по много конкурентнијим ценама.
Боља понуда приступачних производа и услуга значиће и старијим људима који имају сличне потребе као особе са инвалидитетом, као и другима суоченим са изазовима због повреда у незгодама, због болести или боравка у “напорном” окружењу, нпр. слабо осветљеном или превише бучном.
Нови закон ће допринети повећању учешћа у друштву, укључујући у образовању и запошљавању, као и унапређењу прилика за већу самосталност и мобилност, истакла је Комисија.
Процењује се да око 80 милиона грађана ЕУ има неки вид инвалидности. Њихов број би због старења популације до 2020. године могао осетно да порасте и достигне 120 милиона.
Како је навела ЕК, приступачност производа и услуга је услов да особе са инвалидитетом учествују и имају активну улогу у друштву. Такође доприносе обезбеђењу паметног, одрживог и инклузивног раста.
Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом садржи одредбе о приступачности којом се захтева да земље предузму неопходне мере, укључујући законске, да обезбеде приступачност.
Међутим, без заједничких европских захтева, свака чланица ЕУ би наставила да развија своје законе како би испунила обавезе из Конвенције УН, чиме би се тржиште ЕУ цепало све више и више.
Нови пропис треба да спречи расцепканост тржишта и отвори нове могућности за бизнис, наводи се у саопштењу Комисије и додаје да ће се тако смањити и цена приступачних производа и услуга. То ће имати позитиван утицај на буџете на дуги рок јер ће смањити зависност старијих и особа са инвалидитетом од других.
У Србији око 800.000 особа са инвалидитетом
Процењује се да у Србији живи око 800.000 особа са инвалидитетом, а задатак државе је да се направи што бољи амбијент за њихово оснаживање и укључивање у друштвени живот, изјавио је 3. децембра потпредседник Скупштине Србије Владимир Маринковић.
“Особе са инвалидитетом суочавају се свакодневно са физичким и комуникацијским препрекама, уз све то, изложене су три пута већем ризику од сиромаштва. У тој групи потенцијално најугроженији су жене и деца”, рекао је Маринковић на заједничкој седници два скупштинска одбора, организованој поводом Међународног дана особа са инвалидитетом.
Маринковић је додао да Србија има релативно добар законски оквир у тој области, али да проблеми настају због недовољне примене закона и средстава која се одвајају у ту сврху.
Како је навео, парламент ће и даље пружати најширу подршку унапређивању права особа са инвалидитеом, међу којима има сјаних правника, спортиста и других професија који могу да допринесу напретку друштва.
“Када видимо овакве податке, видимо шта нам је чинити. Најбитније је да креирамо амбијент повољан за економски развој, како бисмо могли да водимо једну одговорну, социјалну политику”, рекао је он.
Вршилац дужности директорке Канцеларије за европске интеграције Владе Србије Ксенија Миленковић рекла је да је инклузија особа са инвалидитетом део преговарачког поглавља 23, које се бави у најширем смислу поштовањем основних људских права и права рањивих група.
Она је казала да је Европска комсија дала добру оцену законодованог оквира, али да ће у првом плану преговора са ЕУ бити то што се тај оквир не примењује.
Према њеним речима, друго поглавље које се тиче инклузије особа са инвалидитетом, а које је најзначајније за ту област, је поглавље 19 које се тиче социјалне политике и запошљавања.
“Поглавље 19 је више него било које друго значајно за ово о чему данас говоримо, јер једно је говорити о општој забрани дискриминације у контексту поштовања људских права, али суштина је да ли ми можемо заиста тим особама да обезбедимо могућност да се запосле и да дају максимум својих способности на радном месту”, навела је Миленковић.
Потпредседница Националне организације особа са инвалидитетом Светлана Влаховић рекла је да је без обзира на донете законе и декларативна залагања Србија далеко од инклузије особа са инвалидитеом.
“И поред бројних резултата убудуће нас чека још много посла до инклузије”, рекла је она и оценила да је образовни систем можда најодговорнији за инклузију, јер све почиње од образовања.
Заједничка седница Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва и Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова одржана је под називом “Инклузија особа са инвалидитетом – приступачност и оснаживање.
Извор: Бета, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар