Влада Републике Србије
Енергија из обновљивих извора покрила је у 2012. години 14,1% бруто финалне потрошње 28 чланица Европске уније у поређењу са 8,3% у 2004, која је била прва година за коју се располаже тим подацима. Националне циљеве за 2020. када је реч о уделу енергије из обновљивих извора већ су надмашиле Бугарска, Естонија и Шведска. Највећи део потрошње енергијом из обновљивих извора покрива Шведска, која на тај начин задовољава половину потрошње, а најмањи Малта, где тек незнатно више од проценат енергије стиже из обновљивих извора.
Удео енергије из обновљивих извора у бруто финалној потрошњи један је од кључних индикатора стратегије Европа 2020. Циљ на нивоу 28 чланица ЕУ је да до 2020. године обновљивом енергијом задовоље 20% бруто финалне потрошње енергије.
Национални циљеви постављени су на основу различитих стартних позиција, потенцијала за обновљиву енергију и економских перформанси чланица.
Највећи раст удела енергије из обновљивих извора између 2004. и 2012. године забележиле су Шведска, Данска и Аустрија али је удео обновљиве енергије у бруто финалној потрошњи повећан у свим чланицама, показали су нови подаци Европске статистичке службе.
Учешће енергије из обновљивих извора (вода, Сунце, ветар, биомаса, геотермалма енергија) у потрошњи највише је порасло у Шведској – са 38,7% у 2004. на 51% у 2012, а следе Данска (са 14,5% на 26%), Аустрија (са 22,7% на 32,1%), Грчка (са 7,2% на 15,1%) и Италија (са 5,7% на 13,5%).
Највећи део финалне потрошње енергијом из обновљивих извора задовољава Шведска – 51%, а следе Летонија (35,8%), Финска (34,3%) и Аустрија (32,1%).
Истовремено најмањи удео енергије из обновљивих извора у покрићу потрошње бележе Малта – 1,4%, Луксембург (3,1%), Велика Британија (4,2%) и Холандија (4,5%).
Естонија је била прва чланица Европске уније која је 2011. године достигла национални циљ за 2020. годину.
Бугарска, Естонија и Шведска су 2012. премашиле циљеве за 2020. од 16% односно 25% односно 49%.
Тражи се амбициознији циљ
Европско удружење за енегију ветра (EWEA) процењује да је у 2012. години увоз фосилног горива коштао ЕУ три пута више него спасилачки пакет зајмова за Грчку.
Предлог климатских и енергетских циљева Европске комисије за период до 2030. године разматраће европски шефови држава и влада 20. и 21. марта. У том документу предвиђен је “неамбициозан” циљ повећања удела енергије из обновљивих извора у бруто потрошњи на 27% до 2030. у поређењу са 20% до 2020.
Представници Удружења поручили су са годишњег скупа у Барселони, који се одржава између 10. и 13. марта, да би амбициознији циљ од 30% допринео отварању 568.000 радних места и уштеди од 260 милијарди евра на увозу фосилног горива. Стога Удружење и други са сектора “зелене” енергије траже од ЕУ да се сложи око амбициознијег од планираног циља за учешће обновљиве енергије у финалној потрошњи до 2030.
Нови извештај Удружења показао је да земље троше знатно више на увоз фосилног горива него на субвенционисање обновљиве енергије. Наводи се да је 2010. године ЕУ потрошила око 26 милијарди евра за подршку производње енергије из обновљивих извора. Истовремено је обновљива енергија помогла ЕУ да избегне трошак за увоз горива од 30 милијарди евра, што значи уштеду од четири милијарде.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар