Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пишу: Бојана Митрићески Анђелковић и Слађана Јовић (Блог о социјалном укључивању)

Модерна, иноватина настава отвара врата школе ка подстицајним просторима где се остварује директан контакт са предметима учења и проучавања. Пракса показује оправданост и примењивост амбијенталне наставе код сваког наставног предмета. Догађај који желимо да представимо је успешан пример наставе, која се изводи изван зидова учионице.

Да ли знате шта је било 22. марта 2021. године у подне? Вратили смо се у прошлост више од 2.000 година, тачније у 240. годину пре нове ере. Зашто? Прикључили смо се глобалном експерименту израчунавање обима Земље. Како? Извршили смо Ератостенов експеримент у којем се мери обим Земље по меридијану, а за који су нам потребни само штап и Сунчева сенка. Тако ученици широм света, у тренутку када је Сунце у повољном положају, рачунају обим Земље на начин на који је то Ератостен урадио у трећем веку пре наше ере.

Ератостен је био талентован математичар, географ и астроном, који је својим радом изузетно допринео развоју науке. Он је први успешно измерио обим Земље. Ератостен је живео у Александрији, близу ушћа реке Нил у Средоземно море. Знао је да на одређени дан сваке године у граду Асуану у јужном Египту није било сенке на дну једног бунара. Схватио је да је у том моменту Сунце директно изнад Асуана, и да се то понавља сваке године. Ератостен је такође знао да Сунце никада није било директно изнад његовог родног града Александрије, који се налази северније од Асуана. Он је измерио дужину сенке једног високог торња у Александрији, а једноставном геометријом израчунао је угао између сенке и вертикалне куле, који је износио око 7,2 степени. Ератостен је затим, користећи геометрију, схватио да ће угао сенке бити исти као угао између Александрије и Асуана, мерено од центра Земље. Запазивши углове сенки у два града за време дугодневице (летњег солстиција), извео је исправне и прецизне прорачуне обима Земље, користећи своје знање о геометрији и растојању између градова. Ератостен је схватио да ако би могао да одреди растојање између Александрије и Асуана, морао би само да помножи ту удаљеност са 50 да би израчунао обим Земље! (Извор: eratosthenes.ea.gr)

Од 2016. године, сваког првог дана пролећа, нове генерације упознајемо са математичким прорачунима обима Земље на начин како се то радило пре више од 2.000 година. Први дан почетка пролећа познат је као пролећна равнодневница. На дан равнодневице обданица и ноћ трају једнако, по 12 сати. Земљина оса ротације налази се под нагибом од 23,4 степена. Једна од најважнијих последица овог нагиба је мењање годишњих доба на Земљи.

Наша школа придружила се глобалном пројекту који сваке године организује школа Ellinogermaniki Agogi из Грчке. Регистрацију вршимо на официјалном сајту eratosthenes.ea.gr, где постајемо учесници догађаја и ступамо у контакт са партнерском школом која се налази на истој географској дужини, а са којом ћемо касније разменити податке како бисмо израчунали обим Земље.

Када се ученици/це упознају са Ератостеном и његовим прорачуном, остаје да сазнамо и тачно време соларног поднева. Веровали или не, оно није у 12 часова, већ зависи од географске дужине и датума. Географска ширина (latitude) утиче колико је Сунце високо на небу и географска дужина (longitude) утиче на време локалног поднева због разлика у временским зонама. Постоје разне апликације за израчунавање соларног поднева, ми смо користили Solar Calculator. Довољно је да унесете локацију на којој се налазите и одаберете датум. На дан пролећне равнодневнице, Сунце је код нас било у зениту у 11:39 часова.

Тада ученици/це приступају мерењу. Потребан је штап (H) дужине 1 метар поставити вертикално на земљу. У време соларног поднева треба обележити дужину сенке штапа (S). Овим мерењем рачуна се угаона удаљеност њихових локација и екватора. Ученици рачунају дужину (L) преко питагорине теореме. L²= S² + H². Уписати вредност.

Свака придружена школа обавештава ону другу путем мејла или Скајпа о углу који су израчунали. Помоћу Гугл мапе израчунава се удаљеност од придужених школа на истом меридијану.

Ученици/це записују меру удаљености. Ако нема упарене школе, може се узети виртуелна школа на екватору са експерименталним податком 0 (дужина сенке штапа мерене у неко време). На основу два угла добијена у обе школе, растојања између школе и пропорције, ученици/це израчунавају обим Земље и шаљу податке путем веб странице eratosthenes.ea.gr. Наставници обе школе праве слике или видео њиховог експеримента који ће касније разменити.

Преостаје да гледамо у небо и „чекамо“ Сунце, како бисмо измерили дужину сенке штапа и израчунали угао под којим Сунце пада на Земљу.

Претходних година ово је било једно занимљиво искуство. Продубљивање знања математике, физике, историје, географије и енглеског језика уз добру забаву и дружење, био је разлог да будемо део овог експеримента и ове године.

Код ученика/ца са тешкоћама у учењу који су учествовали у отвореној учионици, приметан је позитиван став кроз унапређивање способности за рад у групи. Њихово учешће је било равноправно у односу на остале ученике/це, а показали су висок ниво заинтересованости за све активности које је потребно урадити – од мерења до прорачунавања. Настава која се одвија на отвореном, укључујући практичне активности, подстиче самопоуздање, омогућава смањење стреса код ученика/ца са повећаним хиперактивним особинама и унапређује комуникацију током сарадње између ученика/ца у пару. Подела задужења на групе извршена је према могућностима ученика/ца и усклађена је са планираним исходима наставе. Нама је фокус био на развијању позитивног става према настави, као и да кроз практичан рад оснажимо ученике са тешкоћама да буду активни учесници процеса учења, да промене своје понашање у циљу побољшања социјалних и емоционалних компетенција, што смањује агресивно понашање како код куће, тако и у школи.

———-

Текст „Ератостенов експеримент – отвореном учионицом до позитивног става према настави” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Бојане Митрићески Анђелковић и Слађане Јовић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.