Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Европској унији се 2014. родило 5,1 милион беба, што представља повећање од више од 60.000 у односу на 2001, показују подаци европске статистичке службе Еуростат. Највише беба је пре две године рођено у Француској, а највећи пораст броја новорођених у периоду од 13 година забележен је у Шведској. У Србији се у том периоду бележи пад и броја новорођенчади и, за разлику од ЕУ, стопе плодности која је пала са 1,58 на 1,46 детета по жени. Жене у Србији раније рађају прво дете, са у просеку 27,5 година, док је у Унији просек година прворотки близу 29 година.

У ЕУ је 2014. рођено 5,132 милион беба што је 68.552 више у односу на 2001. када је рођено 5,063 милиона беба, наводи се у саопштењу Еуростата објављеном 15.марта.

Највише беба је 2014. рођено у Француској, 819.300, а следе Велика Британија са 775.900 новорођенчади, Немачка са 714.900, Италија са 502.600 беба, Шпанија са 426.100 и Пољска са 375.200 беба.

Највеће релативно повећање броја новорођенчади у односу на 2001. забележено је у Шведској (25,6%), Чешкој и Словенији по 21,1%, Ирској 16,3% и Британији 16%.

Највећи пада забележен је у Португалији где је износио 27%, затим Холандији 13,5%, Данској 13,1% и Румунији 12,4%.

Негативан тренд у Србији

Према подацима Еуростата, у Србији је 2014. рођено 66.461 беба, док их је 2001. године рођено 78.435.

Сличан тренд се бележи и у Македонији где је пре 2 године рођено 23.596 беба, а 2001. године 27.010.

У Црној Гори је 2014. рођено 7.529 беба, а у Турској 1,3 милиона. За те две земље кандидате за чланство у ЕУ не наводе се подаци за 2001. нити просек година прворотки.

Најмлађе прворотке у Бугарској

У ЕУ су жене у просеку рађале прво дете са близу 29 година (28,8). Најмлађе прворотке су биле жене у Бугарској са у просеку 25,8 година, а најстарије у Италији са 30,7 година.

Жене у Србији су први пут рађале са у просеку 27,5 година, а Македонке са 26,6 година.

Пре 30. године су прво дете рађале и Румунке (26,1), Летонке (26,3), Естонке (26,6), Пољакиње (26,9), Литванке и Словакиње са по 27 година у просеку.

После 30. године прво дете су, осим Италијанки, рађале и Шпањолке са у просеку 30,6 година, Луксембружанке 30,2 и Гркиње у просеку са 30.

Француска прва и по стопи плодности

Стопа плодности у ЕУ је 2014. у просеку била 1,58 и порасла је за 0,12 са 1,46 колика је износила 2001.

У Србији је забележен обрнут тренд, односно стопа плодности се смањила за 0,12 са 1,58 у 2001. на 1,46. У Македонији се, такође, бележи пад са 1,73 на 1,52, односно за 0,21.

Највећа стопа плодности у ЕУ је забележена у Француској од 2,01 детета по жени и то је једина чланица ЕУ у којој је та стопа премашила 2 детеа по жени. Стопа плодности од 2,1 узима се за довољну за одржавање броја становника у развијеним земљама ако нема миграција из и у земљу.

Високу стопу плодности у ЕУ имају и Ирска (1,94), Шведска (1,88) и Британија (1,81).

Најнижа стопа плодности је забележена у Португалији (1,23). Ниску стопу имају и Грчка (1,30), Кипар (1,31), Шпанија и Пољска по 1,32 и Италија и Словачка по 1,37.

У већини чланица ЕУ стопа плодности је порасла у 2014. у односу на 2001. Највећи раст стопе плодности је забележен у Летонији (повећање од 0,43 на 1,65), у Чешкој (повећање од 0,38 на 1,53), Словенији повећање од 0,37 на 1,58, Литванији за 0,34 на 1,63, Бугарској за 0,32 на 1,53 и Шведској за 0,31 на 1,88.

Највећи пад те стопе бележи се на Кипру (смањење за 0,26 на 1,31), Португалији (за 0,22 на 1,23), Луксембургу (за 0,16 на 1,50).

Извор: EurActiv.rs