Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија ће поред нормализације односа са Косовом и владавине права морати да се усредреди и на економске и социјалне реформе, а у процес преговора о чланству у ЕУ треба више да укључи цивилно друштво, оцењено је 31. јануара на састанку Српско-немачког цивилног дијалога. Учесници скупа су указали да Србија треба да очува замах на плану реформи, као и да не треба да занемари дијалог са Приштином због избора. Изнете су и оцене да ће на проширење ЕУ утицати противречни политички интереси који у вези с тим процесом постоје и у земљама кандидатима и у чланицама ЕУ.

Србија не треба да због избора запостави дијалог о нормализацији односа са Приштином и мора да настави да постиже договоре у оквиру тог процеса који је битан за њен напредак на путу ка ЕУ, рекао је на скупу званичник немачког Министарства спољних послова Ханс-Улрих Зидбек (Hans-Ulrich Sudbeck).

Зидбек је рекао да се у 2014. години, као изборној години и у Србији и на Косову, “не сме изгубити фокус са дијалога” и да је потребно брзо постизати нове договоре. Оценио је да постоји велика опасност да се због предизборне кампање изгуби тај фокус и подсетио да је напредак у дијалогу један од кључних услова за напредак у приступању ЕУ.

“Ако желите да до 2018. завршите преговоре, што је амбициозан план, мора бити напретка и у томе. Мора брзо да се напредује у дијалогу”, рекао је Зидбек који је шеф Одсека за Западни Балкан у немачком Министарству спољних послова. Он је додао да се прва прилика за решавање питања у односима с Косовом пружа 12. фебруара и додао да би било добро да се већ тада реше нека од њих попут интеграције правосуђа и полиције на Косову и формирања Заједнице српских општина.

Званичник немачког Министарства спољних послова Кристоф Рецлаф (Christoph Retzlaff) рекао је на скупу да Србија у процесу приступања ЕУ треба да се усредсреди на нормализацију односа са Косовом и владавну права али и на економске и финансијске реформе. Он је рекао да случај Хрватске против које је ЕУ покренула процедуру због прекомерног дефицита показује колико су економске и финансијске реформе постале битне.

Рецлаф који је шеф Одељења за проширење ЕУ и за односе са Западним Балканом у немачком Министарству спољних послова додао је да српске власти не треба да услове у приступању схватају као дикатат из Брисела већ као шансу за темељну модренизацију.

Он је рекао да је Немачка у процесу доношења одлуке о отварању преговора током прошле године “критички захтевала одређене ствари од Србије”, односно повезала то са нормализацијом односа са Приштином, али је истакао да је то урадила на јасан и фер начин.

Немачки дипломата је рекао да ће Немачка веома активно пружати подршку Србији у процесу преговора, укључујући стручну помоћ.

Шеф операција у Делегацији ЕУ у Србији Мартин Керн је рекао на скупу да економска ситуација не пружа много простора за улагања у примену правне тековине ЕУ и додао да ће Европска комисија наставити да подржава различите реформске процесе и стручно и финансијски.

У наредном буџетском оквиру ЕУ за период 2014-2020. тежиште помоћи ће бити на процесу преговора и на важним реформама, попут реформе правосуђа али и социјалних и економских реформи које ће бити у фокусу, рекао је он.

Керн је рекао да је између 1,5 и 1,7 милијарди евра у наредних седам година издвојено за Србију, а да се финансијска помоћ може “проширити” и бољом координацијом са другим међународним институцијама.

На скупу је речено и да је Немачка најважнији инострани партнер Србије, не узимајући у обзир Европску унију, и да је вредност средстава које је Немачка од 2000. године наменила Србији износи 1,6 милијарди евра. Помоћница директора Канцеларије за европске интеграције Владе Србије Ана Илић рекла је да се очекује да ће стабилност у помоћи и континуитет билатералне сарадње с Немачком бити настављен и у наредним годинама.

Противречни интереси као фактор

Учесници скупа – представници српских и немачких институција и организација цивилног друштва, поздравили су отварање преговора о чланству са Србијом 21. јануара као историјски корак, и указали на приоритете и факторе који ће утицати на ток преговора и приступања.

Шеф операција у Делегацији ЕУ у Србији Мартин Керн није желео да шпекулише о томе када би Србија могла да постане чланица ЕУ подсетивши да ће то зависити од напретка који оствари у преговорима и капацитета да примени обавезе које проистичу из чланства.

Заменик директора Канцеларије за еворпске интеграције Срђан Мајсторовић је рекао да је циљ Србије да до краја 2018. заврши преговори како би ушла у ЕУ у време наредном буџетског циклуса, амбициозан али да се заснива и на оцени Европске комисије из 2011. Према тој оцени, Србија може да у средњем року, што како је објаснио значи 4 или 5 година, бити спремна за испуњавање обавезе из чланства изузев за неколико тешких поглавља попут пољопривреде, животне средине и кохезионе политике.

Шеф бироа Немачког института за међународне односе и безбедност у Бриселу Душан Рељић је оценио да преговори треба да трају што дуже јер је тада највише постоји простора за промене – влада је спремнија да нешто промени а организације цивилног друштва могу активније захтевати промене. Он је додао да није добро ни да преговори предуго трају да се не би изгубило интересовање.

Рељић је оценио да постоје јаки противречни интереси у вези са интеграцијама и у земљама кандидатима и у чланицама, који могу утицати на процес проширења.

Према његовим речима, политичкој класи у земљама кандидатима одговарају интеграције због легитимитета које тиме добија, али је тај процес истовремено развлашћује јер земље потпадају под контролу институција ЕУ. Рељић је оценио и да привреда није претерано заинтересована за интеграције јер су стандарди у области животне средине врло захтевни а трошкови усклађивања врло велики, па се у суштини “пребацују на наредну генерацију”.

Истовремено, у ЕУ постоји свест да уједињење није готово без укључивања Западног Балкана кој је пре свега занимљив са безбедносног становиштва. Међутим, раширено је и уверење да је реч о тешким кандидатима због донедавних сукоба у региону и лоше економске ситуације што подстиче и страх да ће чланице морати да санирају њихове буџети када уђу у ЕУ.

Укључити више цивилно друштво у преговоре

На скупу је оцењено да је потребно више укључити цивилно друштво у преговоре о чланству Србије у ЕУ, а званичник немачког Министарства спољних послова Кристоф Рецлаф је као добар пример навео модел Црне Горе која је у преговоре директно укључила и цивилно друштва.

Душан Рељић је, такође, оценио је да је битно да у различите заинтересоване стране учествују директно у преговорима, за преговарачким столом а не посредно.  Како је рекао, политички интерес за укључивање интересних група у процес приступања јесте у томе што оне могу да пруже прави увид у стање у различитм областима. Додао је да власти нису увек вољне да пруже такав увид, док медији нису у стању да буду “контролори”, што је одраз тешке економске ситуације.

Заменик директора канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић је рекао да не сматра да организације цивилног друштва треба директно да буду укључене у преговоре јер их води влада, а њихово укључивање би покренуло и питање политичког легитимитета.

Он је додао да Србија треба да осмисли сопствени приступ преговорима, и истакао да је у врло раној фази преговора омогућила цивилном друштву да се укључи кроз праћење скрининга и припрему материјала за Европску комисију. Тим организацијама је, како је додао, омогућено да и у каснијој фази учествују у изради позиција за преговарачка поглавља, а разматрање тих позиција у парламенту ће омогућити и јавну расправу.

Генерални секретар Европског покрета у Србији Маја Бобић је рекла да влада треба да учини и конкретне кораке за укључивање организација цивилног друштва, достављањем распореда и тема, а да с друге стране те организације треба да буду “проактивне”. Бобић је рекла да је интерес цивилног друштва да процес преговора буде транспарентан и да укључи што више интересних група.

Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs