Влада Републике Србије
Пише: ЛицеУлице (Блог о социјалном укључивању)
Почиње јесен. Соба на Булевару почиње бивати фрижидер. Долази гадна влажна хладноћа против које нема друге заштите осим јаке маште. Хладноћа београдске јесени, психолошка хладноћа, истовремено унутрашња и вањска. Као што се људи штите против продирања у њихов приватни живот високим зидовима, катанцима, ролетнама, исто су се тако научили заштитити против хладноће и врућине овог жестоког поднебља.
Заштита и сигурност. Да би се могло удобно трунути. У хладно и влажно јесење време није потребно гледати карту да би се установила географска ширина Београда. То је северни град, истакнута караула подигнута изнад река пуних лобања и костију. Дуж улица хладна и електрична имитација топлине. Све је добро у ултраљубичастим зракама под којим муштерије Costa Coffee ланца изгледају попут трулих лешина.
Све је добро!!! То је мото којим се хране изгубљени бескућници који целе ноћи ходају горе-доље под провалом љубичастих и жутих зрака. Где год има светла има и топлине. Човек се загреје посматрајући дебеле заштићене гадове како пију кафу и врело кувано вино које се пуши. Где има светла, има и људи на тротоарима, људи који гурају једни друге зрачећи мало животињске топлине кроз свој прљави доњи веш и своје смрдљиве дахове пуне псовки и клетви.
Има место где влада нешто налик на весеље, али оно одмах затим тоне у ноћ, суморну, одвратну ноћ. Улице и улице отрцаних стамбених зграда где је сваки прозор чврсто затворен, сваки улаз закључан и километри камених затвора без и најмање топлине.
Ако немаш где, ништа. Скупи старих картона и испод неког пролаза или напуштене куће. Треба их тако поређане видети како леже укочени попут старих мадраца. Мушкарци, жене, вашке, заштићени картонима, заштићени од пљувачке и гамади која хода без ногу.
Којој сврси могу да служе ови бескућници који леже на киши, бетону, земљи? Од које користи су они? Само можда да се лоше осећа човек којих пет минута.
Ове мисли су ноћне које настају после две хиљаде године хришћанства. Сада су барем пси и мачке добро збринути. У дну сваког залеђеног срца увек има кап или две љубави – таман довољно да се нахране сироте напуштене животиње.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар